Ideologija kao loše pokriće

(Reagovanje na tekst „Istočna hemisfera”, „ Politika”, 27. 6. 2022)

Desilo se neizbežno. Kolega Boško Jakšić smatrao je za potrebno da odgovori na moje primedbe (ne uvrede) koje sam iskazao na tekst izvesne Svetlane Erpiljeve naslovljen: „Zašto Rusi podržavaju rat protiv Ukrajine” („Why do Russians support the war against Ukraine?”) objavljen u seriji istraživačkih projekata „Laboratorije za društvenu sociologiju” i „Centra za nezavisna sociološka istraživanja” iz Bremena. Ispada da se Jakšić našao pogođenim zbog činjenice da ja ne podržavam teze iznete u tekstu pomenute doktorantkinje, a ispod čije srpske verzije je on samo stavio svoj potpis.

Način na koji je sročen Jakšićev „odgovor” kazuje da sam pogodio u metu. Da ne dužim mnogo, on meni spočitava ideološko određenje, ne krijući istovremeno svoju otvorenu vezanost za postulate američkog liberalnog kapitalizma koji je, sada već očigledno, premašio svoj najviši domet i polako, ali neumitno, počinje da posrće. Ako neadekvatna borba protiv jedne ideologije nije olako uplitanje u drugu, onda kolega i ja nismo učili iz istih udžbenika.

A kada je reč o našim, balkanskim prilikama, Jakšićev stav najbolje potvrđuju dva pasusa iz nedavnog „Apela” grupe ovdašnjih javnih radnika, a u vezi sa dešavanjima na našim prostorima, koji je i on svojeručno potpisao. U pomenutom tekstu doslovno stoji: „Tvrdi se i da Srbija zbog oslanjanja na Rusiju održava Kosovo u stanju zamrznutog konflikta, i da bez međusobnog priznanja Srbije i Kosova region nema evropsku perspektivu...” Da li evropske perspektive ima bez Kosova kao dela tog regiona? Ili će srpska pokrajina na neki volšeban način biti preseljena na neku drugu lokaciju?

Ili: „Imajući sve ovo u vidu, potpisnici traže da Evropa i Sjedinjene Države povećaju svoj politički i ekonomski angažman u regionu u cilju sprečavanja daljeg malignog uticaja velikoalbanskih i neevropskih faktora.” Zar priznavanje nezavisnosti Kosova nije upravo ono za šta se zalažu velikoalbanci? Da li da dignimo ruke...

Zalaganje potpisnika „Apela” stavio bih u ravan sa nedavnom izjavom gospodina Dragana Šormaza, datoj na jednoj od naših televizija, u kojoj se dotični zalaže da SAD preuzmu kompletno upravljanje nad Evropskom unijom, kao i da na našem kontinentu instaliraju svoje oružane snage! Naravno sve u funkciji „odbrane od nadiruće Rusije”. Ovakav poziv me neodoljivo podseća na jedan sličan pokušaj iz 1939–1945. koji je okončan tragedijom od 50 do 70 miliona ljudi širom planete.

Pravo na lični stav je svakako neprikosnoveno, ali otvorena propaganda je ipak nešto drugo. A to traži odgovor.

Opravdavajući svoj pogrešan navod (preciznije podatak gore pomenute Svetlane Erpiljeve) o brojnosti ruskog stanovništva (330 miliona umesto 145 miliona) Jakšić pominje da mu se –„omaklo”. Istovremeno čvrsto stoji iza stava da je 120 miliona ruskih pristalica Putina nešto u šta – valja sumnjati. Novinar uvek mora da sumnja. Sa kojih pozicija će prići nekom podatku njegova je stvar, ali čitaoci to brzo otkriju. Možda je i to razlog velikog negodovanja na njegove stavove.

Ako ostavimo po strani ideološka neslaganja između mene i Boška Jakšića, ostaje gorak ukus njegovog pokušaja da svoju polemiku sa mnom sroza na nivo kafane spočitavajući mi, bez dokaza, mnogo toga što drugi ljudi spočitavaju upravo njemu. Sa dokazima. To svakako nije način komunikacije.

Jakšić čvrsto stoji na stanovištu da nikada neće biti Putinov lobista. O vladarima iz Vašingtona i Brisela (ne Evrope) se ne izjašnjava. To pokazuje svojim tekstovima. Nadam se, takođe, da neće naći za shodno da mi objašnjava da je Brisel u Evropi. Bilo bi to previše...

I na kraju, šetao sam budimpeštanskom ulicom Vaci, a nekada i ulicama Varšave i lepog poljskog grada Gdanjska, ali često prolazim i pored zgrade RTS-a i Generalštaba u Beogradu. Takođe, ono što ovih dana ostavlja prilično težak utisak je da i Mađarsku i Poljsku (da ne pominjem Tursku, Sloveniju...) danas vode autoritarni lideri. Zašto? Eto za Jakšića (ili Svetlanu Erpiljevu) dobre teme za istraživanje. Možda su pomenuti svesni da ono što im nudi Evropa (tačnije SAD) nije oslonjeno na baš čvrste temelje. Možda nešto sumnjaju...

Novinar „Politike” u penziji