Četiri godine od zatvaranja Glavne železničke stanice, Prokop i dalje nedovršen

Polaskom međunarodnog voza broj 340 za Budimpeštu preko Stare Pazove, Inđije, Novog Sada, Vrbasa i Subotice u 21.40 časova pre tačno četiri godine stavljena je tačka na rad stare Glavne železničke stanice posle 134 godine njenog rada. Poslednji putnički voz sa Glavne 30. juna 2018. ispraćen je zbog razvoja savremenog Beogradskog železničkog čvora, ali pre svega zbog gradnje stambenih kvadrata ka Savi. Ovaj potez nadležnih, iako je godinama najavljivan, među brojnim građanima, pre svega putnicima na železnici, kao i među železničarima izazvao je negodovanje i tugu. Glavna nije bila samo jedna u nizu stanica, već železničko čvorište na kome je 1884. počela istorija srpskih železnica.

Uoči zatvaranja ljubitelji železnica održali su i protest protiv katančenja najčuvenije železničke stanice u zemlji, ali ništa to nije vredelo. Nekoliko sati kasnije sa nje je mašinovođa Zoran Đurđević povezao poslednji voz.

Sutradan sav putnički saobraćaj preuzela je nedovršena nova glavna železnička „Beograd centar” (Prokop). Bez stanične zgrade, bez dela pristupnih veza, bez kvalitetne veze javnog prevoza sa ostatkom grada, bez još mnogih neophodnih sadržaja… Nedovršeni Prokop čije zvanično ime i danas mnogi putnici doživljavaju kao ironiju preuzeo je sve sa Glavne osim barskih vozova jer za utovar praćenih automobila tehnički nije predviđen niti opremljen. Zato je do prošle jeseni tu ulogu imala istorijski važna stanica Topčider sa čuvenom dvorskom čekaonicom koja je svoj radni vek okončala posle minule letnje sezone.

Utovar automobila od ovog leta preuzela je rekonstruisana stanica Zemun, dok je Prokop manje-više tamo gde je bio i pre četiri godine. U međuvremenu je dobio liftove za lakše kretanje putnika s prtljagom i privode se kraju i radovi na ploči. Uskoro bi, napokon, trebalo da krene i sređivanje nedostajuća prva dva koloseka na ovoj stanici, a onda, prema poslednjim najavama, ubrzo i početak gradnje dugo čekane stanične zgrade. Partner države u gradnji sadržaja na ploči Prokopa je kompanija „Rejlvej siti Beograd”. Reč je o firmi čiji je jedan od vlasnika biznismen Branislav Grujić. U okviru tog partnerstva, koje se našlo pod lupom „Transparentnosti Srbija”, privatnik ima obavezu da na ploči „Beograd centra” najpre izgradi stanični objekat.

Da bi za putnike ova stanica zaista postala potpuno funkcionalna, mora da dobije i pristupne veze iz pravca niškog auto-puta, bolju vezu javnim prevozom sa drugim delovima prestonice i parkinge. Ali, i pored svega toga, jasno je da Prokop neće imati onu saobraćajnu važnost kao nekadašnja Glavna jer je na takvom mestu koje mnogim putnicima ne odgovara. Na sve to, novi BAS gradi se uz železničku stanicu Novi Beograd pa će to u budućnosti biti glavna presedačka tačka za putnike koji dolaze autobusima i vozovima. Nesporno je da će u jednom momentu Prokop postati jedna od važnijih železničkih stanica u gradu, ali svakako ne glavna kao što je to bila stara Glavna. Na to upućuje i nedavno puštanje u saobraćaj i brze pruge do i od Novog Sada jer mnogi putnici do i od Srpske Atine vozove čekaju i iz njih izlaze na Novom Beogradu.