Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: SNEŽANA BJELOGRLIĆ, članica VSS i predsednica Društva sudija Srbije

Broj sudija uskoro bi mogao da bude prepolovljen

Na kraju prošle godine 554 delioca pravde bila su starija od 60 godina, a njih 1.027 imali su između 50 i 60. Ako se stanje ne promeni narednih godina, 63 odsto sudija napustiće pravosuđe
Снежана Бјелогрлић (Фото: лична архива)

Prema podacima Godišnjeg izveštaja o radu sudova za prošlu godinu (zaključno sa 31. decembrom) od 3.073 određena sudijska mesta u Republici Srbiji, efektivno je postupalo 2.508. To znači da je postupalo 565 sudija manje od predviđenog broja. Podaci iz pomenutog izveštaja pokazuju i da su na kraju protekle godine bile 554 sudije starije od 60 godina i još 1.027 njih starosti između 50 i 60 godina. Analizom iznetih podataka može da se zaključi da će naša zemlja, ukoliko se ne promene određeni zakoni i uslovi, za najviše osam do devet godina ostati bez 1.591 sudije ili procentualno izraženo – njih čak 63 odsto.

Podaci Godišnjeg izveštaja pokazuju da Srbiji nedostaju i sudijski pomoćnici i sudski pripravnici. Njih bi, da bi pravosudni sistem funkcionisao bez teškoća, ukupno trebalo da ima otprilike koliko i sudija. Međutim, godišnji izveštaj, ali i drugi relevantni podaci pokazuju da u pravosudnom sistemu ima 150 osoba koje su završile obuku na Pravosudnoj akademiji, oko 1.660 sudijskih pomoćnika i deset sudskih pripravnika.

S obzirom na iznete podatke o životnoj dobi sudija u našoj zemlji, ali i činjenicu da kandidat koji se bira za sudiju mora da ispuni veoma zahtevne uslove i da vreme koje bi trebalo da provede na obuci ne bi trebalo da bude kraće od pet godina, postavlja se pitanje odakle će se sudije birati i na koji način će biti obezbeđeni kvalitetni kadrovi za izbor.

Na ova, ali i druga pitanja odgovara Snežana Bjelogrlić, članica Visokog saveta sudstva, Radne grupe za izradu seta pravosudnih zakona i predsednica Osnovnog suda u Ivanjici.

Godišnji izveštaj o radu sudija pokazuje da od ukupnog broja sudija, petina njih nije efektivno postupala. Kako se ova činjenica odrazila na rad sudova u celini i koje su posledice?

Izveštaj pokazuje da su sudovi u Srbiji u 2021. godini, osim što su radili sa 353 sudije manje od potrebnog broja (samo u osnovnim za 185), imali i 62 sudije manje nego u 2020. godini. I pored toga, sudije su savladale celokupni priliv koji je iznosio 2.402.486 predmeta, a koji je bio najveći u poslednjih pet godina i smanjile vreme potrebno za rešavanje predmeta sa 274 na 226 dana. Kada se ima u vidu da su postojale i otežavajuće okolnosti izazvane pandemijom virusa korona, mora se priznati da su sudije uložile maksimalan napor u radu i na tome im treba čestitati.

Ono što zabrinjava je, međutim, činjenica da je na kraju prethodne godine u sudskom sistemu ostalo nerešenih 1.498.237 predmeta i od toga 137.637 predmeta starijih od tri godine. Taj broj bi svakako bio manji i sudski sistem efikasniji da su popunjena sva sudijska mesta, a naročito kada bi bilo dovoljno sudijskih pomoćnika i pripravnika, koji akutno nedostaju i, štaviše, napuštaju sudstvo zbog malih plata i loše perspektive koja im se trenutno nudi, što se mora popraviti.

Pravosudni sistem bi za relativno kratko vreme mogao da ostane bez više od 1.500 sudija. Šta ovo znači za budućnost pravosudnog sistema?

Da, sistemski gledano, vrlo brzo će sudstvo ostati bez najstarijih i najiskusnijih sudija koje, nažalost, neće biti u prilici da svoje bogato znanje i iskustvo, a koje je veoma dragoceno, imajući u vidu sve promene u pravnom sistemu koje su se desile tokom poslednjih decenija, prenesu mlađim kolegama. Ovakvo stanje je posledica sankcija koje je pratila enormna inflacija devedesetih godina, kada je sudstvo napustilo oko 800 sudija, zatim okolnosti da od 2005. do 2009. godine nije bilo izbora sudija i naposletku neuspele reforme iz 2009. godine, kada je iz sudstva eliminisano 837 sudija redovnih sudova, a u sistem, umesto njih, uvedeno oko 600 sudija za prekršaje i izabrano oko 300 sudija.

Nakon odluke Ustavnog suda iz 2012. godine u sistem su se vratile 544 sudije, zbog čega u dužem periodu nije bilo izbora novih. Na negativne posledice kadrovske politike, koje se evo i danas reflektuju, Društvo sudija je upozoravalo još prilikom reizbora. Već se suočavamo sa selekcijom kvalitetnog kadra, zbog nezainteresovanosti svršenih studenata prava, pogotovu onih najboljih, za sudijsku profesiju, imajući u vidu nezadovoljavajuće uslove koje im pravosuđe trenutno nudi.

Nedovoljan je i broj sudijskih pomoćnika i pripravnika. Zbog čega su oni značajniji za funkcionisanje pravosudnog sistema?

Trenutno u sudskom sistemu postoji 1.661 sudijski pomoćnik, inače za 43 manje nego u 2020. godini, kao i deset pripravnika, ne računajući volontere. Prema još uvek važećim merilima za određivanje potrebnog broja sudskog osoblja, trebalo bi da ih ukupno ima koliko i sudija, dakle, u idealnim uslovima njih 3.073 ili barem 2.508, koliko i sudija, odnosno 1.672 pomoćnika i 836 pripravnika. Merila nisu poštovana zbog propisa o zabrani zapošljavanja, a sada se čeka realizacija rešenja iz Strategije ljudskih resursa, prema kojoj će njihov broj i status biti uređeni novim propisima koji će biti doneti do trećeg kvartala 2023. godine. Za početak, uskoro se očekuje raspisivanje oglasa za 137 sudijskih pripravnika. Svojim radom, pre svega izradom nacrta sudskih odluka, praćenjem pravnih stavova izraženih u odlukama najviših sudova, ali i brojnim drugim poslovima, pomoćnici i pripravnici značajno doprinose efikasnosti sudskog sistema, imajući u vidu evidentnu opterećenost sudija velikim brojem predmeta, naročito u osnovnim sudovima u Beogradu i Novom Sadu. Ujedno, oni čine i korpus iz koga će se kasnije, uz svršene polaznike Pravosudne akademije, vršiti izbor budućih sudija.

Odakle će nove sudije biti izabrane? Koliko će biti obezbeđen kvalitetan novi kadar za izbor?

Nadamo se da će nova Funkcionalna analiza pravosuđa, koju Svetska banka upravo priprema, imati u vidu sve ovo i da neće preporučivati, kao što je to činila ranije, dalje smanjenje zaposlenih u sudstvu. Sudstvo nije privredna delatnost, već jedna od tri grane državne vlasti i na njega ne može, niti treba, da se primeni baš svaki privredni princip. Stoga je neophodno da se preduzmu hitne mere radi obezbeđenja odgovarajućeg broja sudskih pomoćnika i saradnika, kao i da se reši njihov radnopravni status. To znači da oni više ne rade kao volonteri, već da zasnivaju radni odnos na neodređeno vreme, po objektivnim kriterijumima, i da za taj svoj rad budu adekvatno plaćeni.

Istovremeno je potrebno poboljšati i radnopravni i materijalni položaj sudija, da bi sudijska profesija ponovo postala dovoljno privlačna vrednim i pametnim mladim pravnicima i da bi im pružila mogućnost da reše svoje finansijske, stambene, porodične i druge potrebe. Članovi radne grupe za izmenu zakona o sudovima, sudijama i Visokom savetu sudstva, među njima i predstavnici Društva sudija Srbije, formulisali su, s tim u vezi, predloge i očekuju da će oni biti i prihvaćeni, na opštu dobrobit.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Muniza Rork
Analogno praksi u javnom zdravstvu, i sudstvo će imati (ili već ima) liste čekanja. A ko neće i ne može da čeka, taj će, isto kao u zdravstvu, da skrati čekanje. Ili po partijskoj liniji...
Иван Грозни
Можда је следећи корак увођење приватних судова.
Nekoizprakse
Pritom koleginica ne spominje da po merilima EU kojoj tezimo na tih 3000 sudija nedostaje jos 1000-1500 sudija, plus jos bar 3 puta toliko prateceg osoblja (saradnika, zapisnicara i referenata)… Sto je naznaceno i u poglavlju 23,24 koja se odnose na praavosudjee, drugim recimsa hocemo kvalitetnu i brzu pravdu ali necemo da zaposlimo ljude…
Mirko
Svi bi trebali da dobiju OTKAZE i sve iz temelja d ase izgradi
bambi
Manjak sudija znaci da ce gotovo svaka prvostepena presuda koja ode u Apelaciju biti vracena na ponovni postupak, tj. primera radi parnicni postupak odredjivanja starateljstva ce trajati od 8 do 12 godina, tj. dok sin ne podje u vojsku. Drugim recima, pravosudje je u potpunosti izgubilo bilo kakav smisao.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.