OPEK odbacio apele G7 da dodatno poveća proizvodnju nafte

Udruženje 23 države, vodećih svetskih proizvođača nafte, ( bez SAD) OPEK plus, predvođeno Saudijskom Arabijom i Rusijom, odbacilo je juče nedavne apele lidera G7, naročito šefa Jelisejske palate Emanuela Makrona, da na leto, u jeku rasta cena barela, još dodatno povećaju proizvodnju nafte. Na tu vest, berze su juče snizile cenu barela („brent” oko 115, 4 dolara, laka teksaska nafta oko 108 dolara).

U četiri jezgrovita paragrafa zvaničnog saopštenja, OPEK plus potvrdio je svoju odluku donetu početkom ovog meseca o zbirnom povećanju proizvodnje nafte u visini od 648.000 barela dnevno. Kako će OPEK plus ispuniti to obećanje, posebno nakon nedavnih izveštaja da brojne članice te grupacije muku muče sa ispunjenjem internih kvota, dok vodeći akteri OPEK-a pumpaju naftu maksimalnim kapacitetima, ostaje da se vidi.

Francuski predsednik Makron je inače liderima G7 okupljenim u Bavarskoj ove sedmice, otkrio da je u razgovoru sa najvišim predstavnicima Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata saznao da Rijad i Abu Dabi već sada isporučuju naftu „ skoro do kraja svojih mogućnosti”.

Suočene sa primetnim znacima prvih nestašica nafte u jeku letnje sezone na Severnoj hemisferi, berze juče nisu mogle da dokuče odakle da se nadaju povećanom prilivu barela tokom jula i avgusta. Ako sankcije Rusiji, ključnom svetskom izvozniku nafte, budu dodatno pojačane, odakle bi mogli stići „ traženi bareli”. Berze tim povodom nemaju izvestan odgovor. Ukidanje sankcija Venecueli i Iranu deluje na dugom štapu. Novi prebačaj proizvodnje američkih proizvođača nafte iz uljanih škriljaca ne deluje izgledan ovog leta. Da li naftni proizvođači izvan OPEK-a, poput Brazila i Kanade, mogu nadoknaditi manjak sankcijama „stopirane” ruske nafte i  iznenada oskudnih naftnih proizvodnih kapaciteta Rijada i Abu Dabija? Svetsko tržište nafte ovog leta, ukazuje „Blumberg”, ulazi u sezonu lutanja usled protivrečnih privrednih signala o mogućoj recesiji i padu tražnje na Zapadu, geopolitičkih nadgornjavanja povodom sukoba u Ukrajini. Da nevolje berze u proceni daljeg, i eventualno stabilnijeg  snabdevanja svetskog tržišta naftom budu veće, OPEK plus  u svom najnovijem saopštenju, nijednom rečju nije nagovestio svoje namere o daljoj proizvodnji od 1. septembra, kada inače ističe njihov tekući dogovor o postepenom dodavanju barela svetskom tržištu, radi suzbijanja poremećaja izazvanih pandemijom korone.

Inače, koliko početkom ovog meseca, OPEK plus, odlučio je da podigne proizvodnju nafte za 648.000 barela dnevno. Zapadnim posmatračima, ta odluka delovala je kao uvažavanje višemesečnih apela (i pritisaka) vodećih zapadnih potrošača OPEK-u plus da obilatije odvrnu naftne slavine kako bi oborili siloviti rast cene nafte od početka ove godine. Jer, OPEK-ova odluka o „plus 648.000 barela dnevno” predstavljala je osetno odstupanje od mesečne kvote postepenog dodavanja nafte tržištu od 432.000 barela dnevno uspostavljene maja 2020. Taj dogovor imao je od početka oročen rok važenja koji ističe krajem avgusta ove godine.

Koliko će jučerašnja odluka OPEK-a plus da se ogluši o zahteve Zapada i doda više nafte svetskom tržištu uticati na ishod najavljene julske posete američkog predsednika Džozefa Bajdena Saudijskoj Arabiji, deluje neizvesno. Cena galona benzina u SAD izvesno se kreće ka astronomskoj vrednosti od šest dolara, što Ameriku gotovo sigurno vodi vrlo brzo u recesiju, procenio je juče „ Volstrit džornal”. Šef Bele kuće je nedavno istakao da Vašington u ovom trenutku nema načina da brzo zaustavi rast cena benzina i hrane u SAD. Vašington razmatra mere za slučaj da barel uskoro dostigne cenu i od 200 dolara, izvestio je ove sedmice Si- En-En.