Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KUHINjSKI ZAPIS

Šopska salata zaslužila festival

Paradajz, krastavac, paprika, luk – sve preliveno sirćetom i uljem i bogato posuto sirom, ali kako na takmičenju izabrati najbolju
(Фотографије: О. Јанковић)

Budi uspomene, jača zajedništvo – uglas govore i organizatori i učesnici Festivala šopske salate, održanog nedavno uz zvuke melosa sa gajdi u pančevačkom parku „Barutana”.

Između suve punjene paprike, kiselog mleka i sira, brendova bugarske kuhinje, ovdašnje Udruženje bugarske nacionalne manjine „Šopsko oro” prelomilo je pre četiri godine i počelo da organizuje nadmetanje u pripremi ovog omiljenog gastronomskog specijaliteta.

Ove godine je na festivalu učestvovalo petnaestak takmičara iz Novog Sada, Ivanova, Beograda i grada domaćina. Svi su bili naoružani svežom sirovinom, namerni da se pokažu, odgovore propozicijama i sprave pola kilograma salatne mešavine, kojoj su odmeravani izgled, miris, ukus i sveopšti utisak.

I dok je proces proizvodnje kratak i neupitan, o praporeklu ovog evergrina među salatama pouzdanih činjenica nema. Zbunjuje to što se kod nas ista salata, u kojoj nema sira, zove srpska, a stvar dalje komplikuje ona moravska, u kojoj umesto sira ima crvene pečene, pa oljuštene i sitno naseckane paprike. Kruži i teorija da ime vuče od etničke grupe „Šop”, što znači „seljak”, pa eto i prevoda, da je zapravo reč o „seljačkoj salati”.

Na opasku da na Balkanu ovu salatu mnogi svojataju kao svoj specijalitet, ovde stvar vide drugačije i kažu da nas šopska zapravo spaja.

„Zajedništvo je prava reč jer sve je tako lakše, ne samo u udruženju, među prijateljima nego i u porodici, pa i između država. Bilo gde da čovek živi, važno je da je sa susedima u dobrim odnosima jer ume da zafali soli, šećera, kafe, i kuda da odeš kad je sve zatvoreno nego kod komšije? A evo i jedne tajne. Šopska salata je nastala posle Drugog svetskog rata, pedesetih godina u Bugarskoj. Smislili su je kuvari državne firme ’Balkanturist’, želeći da prezentuju gostima dobro povrće koje imaju, pa još u bojama bugarske zastave”, priča za „Magazin”, savetnik za medije pri Ambasadi Republike Bugarske u Srbiji Krasen Jurukov.

On je bio specijalni gost festivala. Šopska salata je od 2008. deo evropske kulturne baštine koju je Bugarska zajedno sa ćirilicom unela u Evropsku uniju.

Tako se klasik među salatama odomaćio i u Grčkoj, Turskoj i ostalim zemljama oko Crnog mora, ali i na trpezama u Češkoj, pa i u kuhinji Poljske.

Kada je reč o spisku namirnica, rasprave pak nema. Pravi se od onoga što su domaćinstva nekada i isključivo sama gajila, pa otuda i stalno imala na trpezi – paradajz, krastavac, paprika, luk – sve preliveno sirćetom i uljem i bogato posuto sirom.

Ništa lakše – ali je pitanje kako onda rangirati različite takmičarske uzorke, kada je sve isto.

Tu nas ispravlja predsednik žirija dr Zoran Markov i objašnjava da baš i nije tako jer namirnice nisu iz istog mesta, a razliku pravi sir iz zavičaja, koji je u odnosu na ovdašnji slaniji i stariji, uglavnom mešavina kravljeg i ovčijeg. Čulo se još i da će biti „diskvalifikacija” zbog nepoželjnog peršuna i egzotičnih maslina, koji su viđeni salatama na takmičenju.

Najbolja šopska salata delo je Zorana Bajića iz Novog Sada, drugoplasiranu je napravila Pančevka Sanja Markov, dok je treće mesto pripalo onoj Krasena Jurukova iz Bugarske.

Ukus Evrope

Šopska salata je 2014. godine proglašena za najpopularniju na Starom kontinentu. To kaže takmičenje „Ukus Evrope”, gde se u konkurenciji našlo 28 zemalja s različitim specijalitetima, a Bugarska kandidovala svoju salatu i osvojila na desetine hiljada glasova, 15.000 više od drugoplasirane litvanske supe od cvekle i trećeplasirane rumunske sarme.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nol
Šopska salata ne zove se tako jer je Šopo prave, nego zato što sa sirom izgleda kao šopska tradicionalna ženska kapa. Naziv je šaljiv, nastao je u kafanama i nema veze sa narodnom kuhinjom.
Земунац
Као прво Шопска салата и јесте добила име по Шопима, етничкој групи са тромеђе Србије, Бугарске и Македоније. Као друго име Шоп потиче од назива за пастирски штап, како ми је још давно објаснио колега пореклом из тих крајева где живе Шопи. Према томе назив би пре био ''Пастирска салата''.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.