Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Tru­bom Mi­lan nad­mu­drio če­tu ne­pri­ja­te­lja

Фото (Гвоздени пук)

Tru­ba nam od dav­ni­na svi­ra i u sr­ce di­ra, a zna­la je i u bo­je­vi­ma srp­skim do­bro da po­slu­ži. Ta­kvu za­be­le­šku „Zlat­na Ka­ra­đor­đe­va za tru­ba­ča” pi­še vo­de­ći hro­ni­čar zla­ti­bor­ske pro­šlo­sti Mi­li­sav R. Đe­nić u svo­joj knji­zi o de­ša­va­nji­ma u Ve­li­kom ra­tu „Go­di­ne stra­da­nja i bo­la”. 

Jed­nog da­na tru­ba­ču tre­će če­te dru­gog ba­ta­ljo­na Če­tvr­tog pe­ša­dij­skog pu­ka sti­že pi­smo od ku­će. Ka­ko je či­ta­nje od­mi­ca­lo bio je sve za­bri­nu­ti­ji. Svi rat­ni­ci otvo­ri­li kon­zer­ve s me­snim na­re­skom i ru­ča­ju, dok je nje­go­va sta­ja­la neo­tvo­re­na, a po­gled mu od­lu­tao u da­lji­nu. 

– Tru­ba­ču, što ne je­deš? 

– Ka­ko da je­dem kad vi­dim da mo­ji uku­ća­ni umi­ru od gla­di, me­se hleb od mle­ve­ne ko­čanj­ke i le­sko­ve re­se. Go­di­na­ma se ni­su omr­si­li. Pi­šu mi da je je­dan kom­ši­ja umro od gla­di. 

– Je­di, tru­ba­ču, i bu­di sre­ćan ako ih na­đeš ži­ve kad se vra­tiš na Zla­ti­bor. – Aj­de, tru­ba­ču, po­je­di tu ko­nje­ti­nu iz kon­zer­ve, pa da nam od­svi­raš jed­no ko­lo dok Bu­ga­ri ne uda­re – ša­li­li su se Uži­ča­ni sa svo­jim uvek skrom­nim i do­bro­du­šnim tru­ba­čem.

Rat­ni­ci kroz ša­lu na­slu­ti­še na­pad. Ubr­zo su Bu­ga­ri pred­u­ze­li iz­ne­na­dan udar na jed­no ode­lje­nje užič­ke če­te na Bra­zda­stoj ko­si. Noć­ni na­pa­di bi­li su bu­gar­ska spe­ci­jal­nost, jer su se pod okri­ljem no­ći naj­bo­lje sna­la­zi­li. Kroz hlad­nu i mrač­nu je­se­nju noć, sa isu­ka­nim ba­jo­ne­ti­ma i ot­ka­če­nim bom­ba­ma, na­le­ta­li su u ma­sa­ma. Na­ši rat­ni­ci su ih na vre­me pri­me­ti­li i sprem­no do­če­ka­li na­pad. Na­sta­je kr­va­vi ob­ra­čun pr­sa u pr­sa. Na obe stra­ne uža­sna lo­mlja­va, pra­va tu­ča. Pr­ska­ju kun­da­ci, zve­če šle­mo­vi, lo­me se kr­va­vi ba­jo­ne­ti, a ja­u­ci rat­ni­ka sve su bol­ni­ji.

Po stra­ni je sta­jao tru­bač užič­ke če­te i to po­sma­trao, bez mo­guć­no­sti da bi­lo šta po­mog­ne svo­jim dru­go­vi­ma. Kad su se u toj kla­ni­ci na­ši re­do­vi po­če­li po­vi­ja­ti, a ne­du­go za­tim rat­ni­ci kre­nu­li da od­stu­pa­ju, zla­ti­bor­ski se­ljak se od­lu­či na neo­bi­čan po­du­hvat. Po­mi­sli: ako po­ku­šaj uspe pot­pu­no će iz­me­ni­ti tok bor­be, uko­li­ko pre­va­ra bu­de ot­kri­ve­na ni­šta ne­će po­gor­ša­ti po­lo­žaj svo­je je­di­ni­ce. 

Istog tre­nut­ka iz tru­be Mi­la­na Mi­ro­sa­vi­ća, skri­ve­nog od bu­gar­skih po­gle­da, kr­va­vim bo­ji­štem od­jek­nu­še zvu­ci bu­gar­ske od­stup­ni­ce.

Sna­žan bu­gar­ski na­pad za tre­nu­tak za­sta­de, ali kad zvu­ci po­sta­do­še ja­či, jer se i bu­gar­ski tru­bač pri­dru­ži Mi­la­nu mi­sle­ći da je ko­man­da iz­da­la na­red­bu za po­vla­če­nje, ne­pri­ja­telj­ski voj­ni­ci po­če­še na­glo od­stu­pa­ti. Ohra­bre­ni Uži­ča­ni se pri­bra­še i kre­nu­še u go­nje­nje. Po­sle za­vr­še­ne bor­be ni­kom ni­je bi­lo ja­sno za­što Bu­ga­ri po­be­go­še kad su bi­li u sil­nom ju­ri­šu, sve dok se ni­je sa­zna­lo da je srp­ski tru­bač svi­rao bu­gar­sku od­stup­ni­cu.

Tih da­na vi­spre­ni zla­ti­bor­ski se­ljak pri­mao je če­stit­ke svo­jih dru­go­va i sta­re­ši­na, čak su do­la­zi­li i rat­ni­ci iz dru­gih je­di­ni­ca da vi­de čo­ve­ka ko­ji je tru­bom po­be­dio ne­pri­ja­telj­sku če­tu. Ve­ro­vat­no je Mi­lan Mi­ro­sa­vić, je­di­ni rat­nik Ve­li­kog ra­ta ko­ji je tru­bom ste­kao naj­zna­čaj­ni­je rat­no od­li­ko­va­nje, Zlat­ni or­den Ka­ra­đor­đe­ve zve­zde sa ma­če­vi­ma. Pri­li­kom sve­ča­ne do­de­le ko­man­dant upi­ta ovog neo­bič­nog ju­na­ka: – Do­bro, Mi­ro­sa­vi­ću, re­ci mi ot­kud ti znaš bu­gar­sku od­stup­ni­cu.

– Go­spo­di­ne ma­jo­re, od Bre­gal­ni­ce do da­nas čuo sam je bez­broj pu­ta, pa da sam lud do­sad bi je na­u­čio – od­go­vo­ri od­li­ko­va­ni.

A Mi­lan je, pi­še u knji­zi, bio pu­ka zla­ti­bor­ska si­ro­ti­nja. Ze­mljo­rad­nik ro­đen 1891. u Ja­se­no­vu, kao de­ve­to de­te u ku­ći si­ro­ma­ha Mi­lo­sa­va i Nov­ke. De­tinj­stvo i mla­dost pro­veo je na oče­vom kr­še­vi­tom po­se­du gde su je­di­no uspe­va­li raž i ovas. Ži­vot u stal­noj osku­di­ci stvo­rio je od nje­ga skrom­nog čo­ve­ka, po­vu­če­nog u se­be, ko­ji se ni­kom ni­je za­me­rio ni­ti se s kim po­sva­đao. 

A kad se vra­tio iz ra­ta s od­li­ko­va­njem za­te­kao je kod ku­će još ve­će si­ro­ma­štvo, re­zul­tat su­ro­ve oku­pa­ci­je. „To­me tre­ba do­da­ti i ne­bri­gu dr­ža­ve. Obe­ća­va­la je da će po­tom­ke ško­lo­va­ti, pre­u­ze­ti bri­gu o nji­ho­vom zdra­vlju... Na­ža­lost, br­zo je za­bo­ra­vi­la svo­je ju­na­ke, in­va­li­di su vi­đe­ni ka­ko pro­se na be­o­grad­skim Te­ra­zi­ja­ma. Mno­go pu­ta sam se uve­rio ko­li­ko ima isti­ne u mu­droj iz­re­ci da se dr­ža­va se­lja­ka se­ti dva pu­ta: kad tre­ba da pla­ti po­rez i kad poč­ne mo­bi­li­za­ci­ja”, pi­še Mi­li­sav Đe­nić, do­da­ju­ći i ovo: 

„Rat­ni tru­bač Mi­lan imao je si­na i če­ti­ri kće­ri, ko­ji su bi­li ne­sreć­ne sud­bi­ne. Tru­ba­čev sin Mla­đen stra­dao je 1957. pod ne­ja­snim okol­no­sti­ma na od­slu­že­nju voj­nog ro­ka, a za­tim je umr­la i ćer­ka Mi­loj­ka. Od ža­lo­sti za nji­ma Mi­lan je pre­mi­nuo 1959. go­di­ne. Tu­žna pri­ča ove po­ro­di­ce na­sta­vi­la se i pr­vih go­di­na 21. ve­ka ka­da su tri Mi­la­no­ve kće­ri Bo­silj­ka, Mi­lo­sa­va i Do­bri­na, tri ne­u­da­te sta­ri­ce, ži­ve­le u oče­voj ča­đa­voj ku­ći­ci u vr­le­ti­ma Mur­te­ni­ce. Du­go bez stru­je i vo­de, u be­di, o če­mu su i no­vi­ne pi­sa­le.” 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Душан
Хвала Вам на овом чланку.
M
Tuga.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.