Ukradeni automobili mogu da završe i u Australiji

U nedavno okončanoj dvonedeljnoj međunarodnoj policijskoj akciji pod nazivom „Karbek” pripadnici Interpola našli su 1.121 ukradeni automobil i 64 motocikla. Iza rešetaka su zbog ovih krađa dospela 222 osumnjičena, saopštio je Interpol na svom sajtu.

Podaci do kojih se došlo u ovoj istrazi sada su osnov za nove postupke jer se ukradeni automobili često koriste za nova krivična dela – trgovinu ljudima, krijumčarenje droge, oružja ili cigareta, kao i za međunarodni terorizam, ubistva i korupciju.

Policija je sprovela racije na mestima širom sveta, odakle se preko interneta trguje automobilskim delovima. Pripadnici Interpolove Jedinice za ukradena motorna vozila raspoređeni su na ključne lokacije kako bi pomogli nacionalnim organima za sprovođenje zakona u proverama baze podataka na terenu, kao i u razmeni i analizi operativnih podataka.

Kradljivci najčešće uklanjaju identifikacione brojeve vozila, ali je u saradnji s proizvođačima utvrđeno poreklo automobila za koje se sumnjalo da su ukradeni. Neki automobili, čiji je nestanak prijavljen u Evropi, nađeni su čak u Australiji ili u Južnoj Americi. Ilana de Vajld, direktorka u Interpolu, istakla je da automobili koji se nađu na meti lopova najčešće završavaju hiljadama kilometara daleko od mesta gde su ukradeni.

Tokom prošle godine više od 130 država, među kojima je i Srbija, dostavilo je svoje informacije za zajedničku bazu podataka u kojoj je u tom periodu registrovano više od 248.000 ukradenih vozila.

Veruje se da je broj ukradenih vozila znatno veći i da se samo u Evropi, najviše u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, godišnje ukrade i do 800.00 automobila, čija je ukupna vrednost 15 milijardi evra. Nažalost, Srbi su veoma često članovi bandi koje se organizovano bave ovom vrstom kriminala, uz Ruse, Bugare, Hrvate, Estonce i Moldavce.

U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina smanjen broj krađa automobila i policija dobija prosečno oko 1.000 ovakvih prijava godišnje. Na meti lopova i dalje su najčešće vozila marke „folksvagen”, zatim automobili francuskih proizvođača, kao i „audi”, „be-em-ve” i „škoda”. Najređi su slučajevi krađe japanskih vozila. Pre mesec dana uhapšen je 19-godišnjak koji je u Barajevu ukrao „reno lagunu” i zatim izazvao saobraćajnu nesreću. Policija ga je uhapsila i kod njega našla paketić droge. Nedavno su privedena i dvojica lopova koji su ukrali „audi” u Sremskoj Kamenici u februaru, a automobil je posle nekoliko meseci nađen u Beogradu. U Leskovcu je priveden maloletnik koji je ukrao ključeve automobila vlasniku, a zatim se njime odvezao.

Kradljivci automobila su veoma organizovani i u stanju su da ukradu vozilo za nekoliko sekundi. Mogu da presretnu signal sa priveska za ključeve koji se koristi za otvaranje modernih vozila i pokretanje paljenja, a zatim ga repliciraju. To uspevaju da učine čak i kada je privesak sa daljinskim upravljačem kod vlasnika u stanu.

Drugi način je blokiranje signala zaključavanja koji privezak šalje vozilu, ostavljajući ga otključanim. Lopov tada može lako ukrasti vozilo ili ono što je u njemu. Operativci Interpola savetuju oprez vlasnicima ukoliko primete sumnjive ljude u blizini u trenutku kada zaključavaju vozilo, kao i proveru da li su vrata zaključana pre nego što se udalje.

Poseban su problem, ukazuju u Interpolu, otmice automobila. Razbojnici napadaju vozača i otimaju mu vozilo i sve drugo vredno što nađu. Zbog toga se preporučuje zaključavanje vozila iznutra tokom vožnje sumnjivim krajem. Policija savetuje posebnu pažnju kada se tokom vožnje naiđe na lakšu saobraćajnu nezgodu jer je to često zamka drumskih razbojnika. Ukoliko postoji sumnja da je događaj insceniran, nikako ne treba izaći iz automobila, a prozor treba otvoriti samo koliko je neophodno za razgovor. Na kraju, savetuju u Interpolu, u slučaju napada drumskih razbojnika, treba odustati od bilo kakvog otpora jer su često spremni na nasilje.

Krađu automobila treba uvek prijaviti policiji u što kraćem roku jer se vozila vrlo brzo mogu upotrebiti za nova krivična dela – pljačke banke, ubistva ili neki drugi vid kriminala. Ni pod kojim uslovima ne treba prihvatiti ucenjivačku ponudu i predlog otkupa od osobe koja je ukrala automobil, već i takav kontakt treba odmah prijaviti policiji.

Pored podataka iz saobraćajne dozvole, u potrazi za ukradenim vozilom mogu da pomognu i zabeleženi karakteristični detalji, GPS broj, pa čak i ogrebotine ili oštećenja, ako postoje.

Pojačan oprez Interpol preporučuje prilikom kupovine polovnih automobila. Treba prvo proveriti da li utisnuti identifikacioni broj vozila (VIN) odgovara broju na dokumentima i na tablicama. Taj broj se može proveriti i preko interneta na sajtu vindecoder.net ili carfax.com. Brave na vratima, kontakt brave, broj šasije i sumnjive ogrebotine mogu da ukažu da je vozilo ukradeno. Od prodavca treba zatražiti sve ključeve polovnog vozila, a ukoliko ih nema, niti za to ima razumno objašnjenje, potreban je dodatni oprez. Iz predostrožnosti kontakt s prodavcem ne treba da bude samo jedan broj mobilnog telefona. U Interpolu podsećaju i da niža cena od realne takođe može ukazati na sumnjivo poreklo automobila.

Gde greše vlasnici

I pored poznatih upozorenja, mnogo je onih koji ostavljaju svoje ime i adresu na privesku ključa, kao i dokumenta u automobilu, čime olakšavaju lopovima da njihovo vozilo prodaju na crnom tržištu. Nisu retki ni oni koji ostavljaju otključan auto dok svrate u pekaru ili apoteku, ponekad čak i sa uključenim motorom.