Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Čujem da se Dušanovac dosta promenio

Ja sam jedna otišla iz njihovih života a oni svi iz mog. Njima nedostajem samo ja a svi oni meni. Čini mi se da je njima bilo mnogo lakše naći zamenu za mene jednu nego meni za sve njih. Zato se nostalgija meri drugačije.
(ЕПЕА ЕФЕ - Г. Лицовски)

Sa poslednjim gutljajem jutarnje kafe zatvaram ponovo pročitan roman Dragoslava Mihailovića „Kad su cvetale tikve.” Kad sam zatvorila poslednju stranicu osetila sam potrebu da zabeležim svoja osećanja i sećanja.

Juče dok sam čistila police sa knjigama, odvojila sam ovu knjigu da predložim najboljem prijatelju da je pročita. Njegov Beograd, njegov Dušanovac, Voždovac, Konjarnik njegov kraj. Iako je generacija posle Ljube Šampiona sličnost je tu. Možda samo geografska, ali mislim da će on bolje to prepoznati od mene.

I tako sednem ispred moje male biblioteke, između još nesređenih polica, a prašnjavi posao ostavim za sutra. Prisetim se vremena prvih izdanja romana „Kad su cvetale tikve”. Pripadam generaciji koja je nove knjige čitala odmah, da bi bili u toku kada se priča i analizira sa prijateljima. Održavali smo književne večeri u našim malim domovima kulture. Sećam se kako smo svi opravdavali a u isto vreme i osuđivali Ljubu sa Dušanovca.

Danas, kada sam već dosta dugo emigrant, mislim da nostalgija Ljube sa Dušanovca nije bila ništa veća nego moja danas, kao i mnogih srpskih emigranata diljem ove planete.

(Piksabej)

Poslednjih par godina pričamo često o odlasku u Beograd, Srbiju. Odlazak je svakako izvestan ali čekamo da se svetski problemi reše, da bi mi mali imali malo zadovoljstva.

Knjige sam slagala na one pročitane i druge koje čekaju na red. Uglavnom, sve nađene na srpskom već su pročitane. Neke kupljene, neke poklonjene sa posvetom, ali izmešane sa knjigama o hrani, zdravlju, receptima.

Mnoge knjige na engleskom čekaju red. Nekolicinu sam pročitala i   dva puta. Uglavnom one lagane koje su idealne dok se putuje vozom, ili uz jutarnju kafu.

Ostale će verovatno još da čekaju kad budem imala više vremena, dok usavršim engleski, ili će završiti u nekoj starinarnici. Znam da odnesem knjige da ostavim a onda počnem da pregledam izložene stare knjige. Kupim neku koja nekom drugom nije više trebala. Lepo je pročitati neku tajnu koja je bila važna onom ko je poklanjao.

Tako knjige idu u krug dok ne postanu potpuno neinteresantne i neupotrebljive.

Ovde postoje male ulične biblioteke, metalne ili drvene kutije sa krovom i staklenim vratima, kao kućice. U njih stane desetak i više knjiga. Zavisi od veličine biblioteke.

(N.Trklja)

Postavljaju se na određenim mestima po odobrenju zvanične organizacije za ulične biblioteke. Knjige u bibliotekama kućicama su pokloni. Vlasnici ostavljaju raznorazne knjige a biblioteke se nalaze na ogradama, zidovima, u parkiću, pored puta, blizu škola.

Prolaznici, namernici slobodno mogu da uzmu knjigu koju hoće, pročitaju je i vrate. Mogu da je ostave i u nekoj drugom uličnoj biblioteci ili starinarnici. Kućice se zatvaraju jednostavno nekom vrstom „raubera” i ne prokišnjavaju. Juče sam ostavila svoju knjigu otvorenu i okrenutu na zabeleženoj stranici.

Jutros divan osećaj da me knjiga čeka. Po upotrebi svih silnih obeleživača, ostaviti knjigu okrenutu na zabeleženoj stranici i držati je u ruci divan je osećaj. I kad ti misli odlutaju i spustiš knjigu ti u stvari i dalje čitaš. I kafa više prija.

(EPA EFE - G.L.)

Iskreno se nadam da će mlade generacije imati sreću da upoznaju taj osećaj. Možda ne, nove generacije ipak imaju svoje izazove vezane za život i treba im ostaviti tu slobodu da hvataju svoje vozove i čitaju šta žele i kad žele.

Da se vratim Ljubi sa Dušanovca. Pokušavam da prizovem osećanja posle prvog čitanja ovog romana. Bila su drugačija vremena, drugačije daljine. Rođena i odrasla u Jugoslaviji koja još živo živi u meni, ponovo pročitane stranice izazivaju nostalgiju.

Sećam se da smo mi čitaoci kao i kritičari bili uzbuđeni, poneseni divnim  jednostavnim jezikom Dragoslava Mihailovića.

Sadržaj je takođe bio prisan. Potpuno isti osećaj kao prvo čitanje pre skoro pola veka. Sa istom lakoćom, u jednom dahu može se ponovo i ponovo čitati. Samo misli posle postaju drugačije, zrelije, sa više sete nego simpatije kao prvi put. To zaključujem po podvučenim rečenicama, pasusima. Sada bi podvukla neke druge.

Ljuba Šampion je sentimentalan, ludo naivan. Današnji emigrant je opterećen materijom koja svetli u daljini i sve više izmiče što su apetiti veći, nego osećanjem da tamo negde u zavičaju postoje ostavljene žive i mrtve duše, livade, šume, ulice, sokaci, kaldrme i krajputaši…

Kad su cvetale tikve - (Foto D.Žarković)

Često razmišljam o svom dolasku u Australiju pre skoro tri  decenije. O prestanku intenzivnog i prisnog druženja sa prijateljima, poznanicima, o poznatom miljeu urbanog života, o dugačkim pismima razmenjivanih sa roditeljima, bratom, prijateljima...

Sećam se komentara: „Jao blago tebi, baš si srećna, nemoj da žališ ni za čim, ovde ništa ne valja, da mi je da mogu negde da odem…”

A onda osetiš da ih sve manje interesuje kako si, kako ti je dobro tamo, sve više imaju svoje nove prijatelje koji se normalno pojave i steknu za vreme tvog izbivanja.

Ja sam jedna otišla iz njihovih života a oni svi iz mog. Njima nedostajem samo ja a svi oni meni. Čini mi se da je njima bilo mnogo lakše naći zamenu za mene jednu nego meni za sve njih. Zato se nostalgija meri drugačije i dublje nego samo njihovo „Joj bre gde si tako dugo, baš smo te poželeli”.

(Piksabej)

„A vi ako nekad odete na Dušanovac, pogledajte ga dobro. Čujem da se dosta promenio, ako. Tada ćete se možda setiti da ovde živi jedan čovek koji i kad stoji i kad hoda, i kad se smeje i kad spava plače za njim. Jedan čovek koji još može da se uzda jedino u rat.”

Pokušavam da odagnam misli, da li je možda Ljuba, zato što je Šampion, prizvao rat u Jugoslaviji? Rat za koji smo svi nadali da to nije i priželjkivali da će već sutra prestati, Ali ne. On se nadao samo nekom malom, pametnom ratu, koji će ga moći mirno vratiti kući.

Kroz celu knjigu osećam Ljubu Vrapčeta sa srcem Šampiona, samo se ne slažem za rat. Nijedan ne može biti pametan čak ni kad je mali. A naš rat je bio veliki i svakako ne pametan.

 

M. Mijatović – Sidnej, Australija

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 
 

 

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Смрда
Жестока патетика, зар је то ваш живот у иностранству?! Да је мој такав, нашао би прво дрво.
Danijela Jankovic
Meni se dopada tekst! Molim vas nastavite sa pisanjem….
Patetika
Zasto su ljudi koji ovde pisu iz inostranstva toliko nostalgicni? Svaki clanak isti. Ima li ikakvih hobija, interesovanja?
Борис М. Бања Лука
Патетична идеализација носталгичних емоција. Поменути роман није тако банализовао ствари.
Zoran
Gde je taj Dusanovac?
Драган П.
Душановац је негде, а Зорановац нигде.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.