Nostalgična renesansa

Da, bilo je to te 1986. godine ogromno i uzbudljivo filmsko iznenađenje pristiglo iz Holivuda kao nešto do tada neviđeno na velikom platnu. Kakve avionske vratolomije u nebeskim visinama, kakva muzika, nova glumačka zvezda, herojstvo i pilotski mačoizam, kako dobro smišljeno upakovana ljubavna priča! A sve to samo uz upotrebu takozvanog trik snimanja, bez kompjuterski generisanih slika, jer to tada nije ni postojalo. Prisećam se, eto, filma „Top gan”, sada već preminulog Tonija Skota, koji je pre 36 godina u jednom dahu osvojio svet i postao planetarni hit.

Naravno, posle te prve uzbudljive opčinjenosti onim viđenim u Skotovom filmu – u zvezdane visine lansirao je glumca Toma Kruza, potvrdio glumačke kvalitete Vala Klimera, Eda Harisa i u muška srca na duže uselio glumačku pojavu Keli Makgilis zbog uloge instruktorke letenja Šarlot Blekvud-Čarli – usledila je i doza otrežnjenja i zapitanosti nad plasiranim sadržajem. A sadržaj izvornog „Top gana” je bio takav da bi ga moj pokojni otac, onako mirno i staloženo, kako je to umeo, nazvao „američkom propagandom”. Sa ove vremenske distance od njegovog nastanka mogu da kažem da to i jeste bilo to – propaganda, jer je ovaj film s povišeno snažnim patriotskim nabojem sniman u vreme još uvek intenzivnog hladnog rata i (uvek) potencijalnih oružanih obračuna između SAD i tadašnjeg SSSR-a i njime je svetskoj publici jasno stavljeno na znanje ko bi nesumnjivo bio pobednik. Uz to, u nastanku Skotovog filma ogromnu logističku podršku dala je Reganova administracija, Pentagon i Američka ratna mornarica, pa su tada kritičari pisali i da je „Top gan” zapravo „reklamni spot za vojnoindustrijske komplekse i američku vojsku” i da je reč o „militarističkoj propagandi”...

E sad – jedna od (filmsko-istorijski gledano) uzbudljivijih filmskih priča, koja je obeležila mnoge gledalačke živote, postala deo pop-kulture, a u svakom slučaju značajno obeležila karijeru velike i moćne holivudske zvezde Toma Kruza, dobila je svoj nastavak posle više od tri decenije. Film „Top gan – Maverik”, sada u režiji Džozefa Kosinskog i ponovo s Tomom Kruzom u ulozi samouverenog, neuhvatljivog, ali i buntovnog pilotskog kapetana Pita Mičela-Maverika. Naravno, sada starijeg i zrelijeg, ali i dalje privlačnog i moćnog u namenjenoj mu ulozi nebeskog akcionog heroja, s kojom se davno srodio i zbog koje smo ga kasnije sve češće gledali u silnim nastavcima „Nemoguće misije”.

Svetska premijera ovog novog „Top gana” dogodila se nedavno na 75. Kanskom festivalu i sada se veoma uspešno širi po svetskim bioskopima (američka distribucija je odložena za nešto kasnije), što se i dalo očekivati. Kakav je ovaj film Kosinskog? U najkraćem – to je neka vrsta delimične rekonstrukcije izvornog filma, na ivici onog što bi se uobičajeno nazivalo rimejkom da priča nije osvežena pridodatim elementima. Kao i svaki holivudski akcioni film novije generacije, i ovaj sa sobom donosi povišeni adrenalin, postprodukcijski do savršenstva kompjuterski generisanu sliku (što sveukupnu vizuelnost čini fascinantnom), povišeni (američki) heroizam i patriotizam, a uz sve to prisutna je i ta doza takozvanog nostalgičnog romantizma. Činjenica je, „Top gan – Maverik” igra i na kartu nostalgije s kojom se želi taj priziv publike sačinjene od obožavalaca izvornog hita iz 1986. godine.

Radnja i ovog novog filma dešava se u miljeu škole Top gan u kalifornijskom Miramaru, koju pohađaju najbolji američki mornarički piloti, a uz Toma Kruza svoje uloge iz prvog filma repriziraju Val Kilmer i Ed Haris. Ukrasni cvet u mačoističkom pilotskom okruženju sada je glumica Dženifer Koneli, u ulozi konobarice i za film neophodne „ljubavne šeme” tog hrabrog, veštog i buntovno otpadničkog glavnog junaka. Zbog scena akcionih vratolomija Toma Kruza, povremeno se gledaocu pričini da gleda kakvu od njegovih „Nemogućih misija”. Ali, sve u svemu, uz visoke produkcijske standarde „Top gan – Maverik” Džozefa Kosinskog zadovoljava i standarde bioskopske publike opredeljene i inače za adrenalinske akcione sadržaje...

Na ideološkom planu, u čemu je razlika između izvornog i ovog novog „Top gana”? Pa, možda najviše u tome što u filmu Kosinskog američki spoljni neprijatelj (začudo) nije imenovan. Da li se to igralo na kartu „političke korektnosti”? Pravi odgovor verovatno jedino zna legendarni holivudski filmski i televizijski mag Džeri Brukhajmer, producent oba „Top gana”...