Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Miholjski susreti sela – čarolija buđenja

Ako se u selima našim čuje smeh, vriska, radost pobednika, čuje muzika – i gusle ali i harmonika i džez muzika, pa to je već velika stvar! Ali, moramo se, pre svega, pozabaviti ne samo proizvodnjom veselja i kulturno-zabavnog programa nego i proizvodnjom dece
Заједно у мисији препорода села: министар Милан Кркобабић и песник Љубивоје Ршумовић (Фото Бета/Амир Хамзагић)

Neko pametniji od mene, nekada davno, je rekao da su pesnici probuđeni deo naroda. Naravno, ako se držimo te lepe rečenice, ne treba se čuditi što i pesnici učestvuju u „Miholjskim susretima sela”, manifestaciji koju po drugi put u Srbiji, od 1. jula do 1. decembra 2022, organizuje Ministarstvo za brigu o selu. I ja sam probuđeni deo tog dela naroda koji je živeo i živi na selu. I prvi srpski ministar prosvete – popečitelj Dositej Obradović je u svojoj svečanoj pesmi „Vostani Serbie” (Oda srpskom preporodu) pozvao sve kolege da probude tu caricu, kako on naziva Srbiju, da pokaže Evropi svoje krasno lice. Da li to znači da je narod zaspao, pa smo mi probuđeni da probudimo i taj narod? To svako može da tumači ovako ili onako...

Ono za čije razumevanje nisu potrebne veštine tumačenja jer je kristalno jasno i nesumnjivo – jeste činjenica da je ministar za selo Milan Krkobabić, zajedno sa Akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i članovima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, uspeo da probudi veliki deo seljana Srbije. To je onaj deo seljana koji se ne miri s tim da pokidane socijalno-psihološke veze među (nažalost, sve usamljenijim) ljudima moraju tako i da ostanu. To je deo Srbije koji poštuje svoju tradiciju, kulturnu baštinu, koji voli da se druži, sreće i susreće, koji voli da peva, igra, pokaže umeće, stane jedan drugome na crtu i nadmeće se.

Da se Srbija na selu budi, a veliki deo je i vidno probuđen, dovoljno ilustrativno govore podaci da će na „Miholjskim susretima sela” ove 2022. godine, učestvovati bezmalo 1.300 sela iz svih krajeva Srbije sa oko 150.000 posetilaca i učesnika. To je ogromno povećanje u odnosu na prve prošlogodišnje manifestacije pod istim nazivom (broj sela – učesnika veći je za trećinu, a očekuje se povećanje broja posetilaca i učesnika za više od polovine). Sa povećanim interesovanjem računalo je i Ministarstvo za brigu o selu, pa smo ove godine imali znatno veći budžet. Odobrili smo zahteve 87 jedinica lokalnih samouprava (prošle 68). Nisam zaljubljenik statistike, ali moram da priznam da ovi brojevi govore da su „Miholjski susreti sela” – pogodak u metu, srce i dušu ljudi koji žive u selima.

Bude se sela u svim krajevima Srbije. Na miholjskom času seoske geografije, podsetićemo se da je selo Konopnica u Vlasotincu, sela Popovce, Konjino, Togočevce, Pertate i Grgurovce u opštini Lebane, Radojevo, Srpska Crnja, Vojvode Stepa i Aleksandrovo u Novoj Crnji, Kozji Dol u Trgovištu, Trijebine u opštini Sjenica, Ljuberađa u Babušnici, Visibaba u Požegi... i tako redom – ko će ih sve pobrojati do 1.289, koliko će ih biti na „Miholjskim susretima sela” 2022. godine. Dobri primeri su opština Blace koja „pokriva” svih 39 sela, Sremska Mitrovica sa 25 sela itd.

A i letimičan pogled na sadržaje ovogodišnjih „Miholjskih susreta sela” otkriva ogromno bogatstvo narodnog stvaralaštva. Imaćemo priliku da čujemo koncerte crkvenog hora, pevanje izvornih narodnih pesama, zatim staro izvorno pevanje, besedništvo i kazivanje zdravica, recitovanje šaljive narodne poezije, da vidimo nastupe kulturno-umetničkih društava srpske, mađarske, romske i drugih nacionalnosti, tu su harmonike, frule, ali i sviranje u list... Manifestaciju će krasiti izložbe fotografija „Moje selo”, likovne kolonije, filmski festival i izložbe narodne nošnje, prikaz starih zanata, takmičenje žena u izradi najoriginalnije vunene čarape, radionice pletenja korpi od pruća... A sportski program je po tradiciji izuzetno bogat: pored pastirskog višeboja, skakanja u džakovima, bacanja kamena s ramena, nadvlačenja konopca, posetioci će moći da vide i takmičenje u bacanju bala sena, gađanju glinenih golubova, nadmetanje mladih orača, borbu na brvnu... Neće izostati ni „specijaliteti našeg kraja”. Gosti i domaćini moći će da degustiraju proju i prate takmičenja za najlepšu pogaču i najukusniji slatkiš, biće tu gulašijada, gicijada, burazijada (pravljenje škembića), kao i izbor najlepšeg slavskog kolača...

Ako se u selima našim čuje smeh, vriska, radost pobednika, čuje muzika – i gusle ali i harmonika i džez muzika, pa to je već velika stvar! Ali, moramo se, pre svega, pozabaviti ne samo proizvodnjom veselja i kulturno-zabavnog programa, nego i proizvodnjom dece. Neću sada lamentirati o tome, ali nam je svakako neophodna dugoročna ozbiljna demografska  populaciona politika.

Nastavlja se na lep način ono što je svojevremeno Kulturno-prosvetna zajednica (KPZ) Srbije imala: višegodišnja bogata takmičenja sela Srbije, u svemu, pa čak i u količini prinosa žitarica i povrća po hektaru. Kada je demokratska vlast navalila da ukine KPZ, kao recidiv prošlosti, ja sam bio predsednik KPZ-a, pa sam pitao jurišnika Lečića zar mu ništa ne znači kad se u dvesta sela Srbije svake godine okreče sve kuće? Valjda se postideo, tek ostavio nas je na miru!

Ovoga puta su ozbiljniji zadaci pred nama.

Ministarstvo za brigu o selu, bolje reći država Srbija, opet je iskreno posvećena selu i seljanima. I prvi put ne samo da poziva da se vrate na ognjišta svojih dedova oni koji su selo davno napustili, već to čini konkretnim programima. Pre svega, mislim na obnovu zadrugarstva, čime se obezbeđuje egzistencija – sigurna i redovna zarada. Dobru infrastrukturu – vodovod, kanalizaciju, asfaltne puteve, stabilan napon struje, internet mrežu, danas treba da ima svako selo koje pretenduje da ima osnovne uslove za život (znam da se tu Ministarstvo za brigu o selu oslanja na Investicioni plan „Srbija 2020–2025”, kojim je planirano pet milijardi evra za izgradnju 5.000 kilometara puteva).

Veoma bitan je i treći stub, a to je društveni standard: počev od obdaništa i vrtića, preko primarne zdravstvene zaštite, do škola i renoviranja domova kultura. I najzad – očuvanje kulturne baštine, običaja i tradicije. A to je moguće ako se ljudi sreću i susreću. Ako te vrednosti nisu dostupne ljudima – vremenom nestanu. Ono što je i mene veoma iznenadilo (prijatno) je uspeh programa dodele praznih seoskih kuća. Za koji dan neko će se radovati, jer će biti dodeljena 1.000. kuća (za godinu dana). Posebno me je emotivno obradovala činjenica da je za besplatan prevoz u brdsko-planinskim i pograničnim područjima prošle godine dodeljeno 18 minibuseva, a toliko će biti nerazvijenim opštinama poklonjeno i ove godine. To je velika stvar! Da stariji ne moraju peške do lekara, a deca da ne pešače po kiši, snegu i vrućini.

Strateški cilj je da uslove života u selima približimo uslovima u gradu. Tada će zasigurno više ljudi dolaziti u seoska područja, a manje odlaziti iz njih. Tako ćemo biti sigurniji da nam se neće dogoditi „usud puste zemlje”, kako često upozorava ministar Krkobabić. Nije teško složiti se u potpunosti sa konceptom partnerstva urbanog i ruralnog, odnosno gradskog i seoskog, koji se zasniva na Lajpciškoj povelji o razvoju evropskih gradova do 2030. godine, koja  se zalaže za to da se ljudi u selima dogovaraju, da planiraju i odlučuju, uz obavezan transfer novca države u te seoske opštine. Takođe, podržavam predlog da se uvede nova teritorijalna podela Srbije u kojoj će seoske opštine imati centralnu poziciju za dalji razvoj sela.

Setih se na kraju mog pokojnog oca Mihaila, koji je, posle ovakvih dogovora o dobrim programima, govorio ljudima: „A, sad – hajde da ovo pretvorimo!”

Nacionalnim programom za preporod sela Srbije izdigli smo se iznad vere, nacije i politike. Ali, ne i iznad života! Počeli smo da pretvaramo. A kakvi će rezultati biti – živi bili pa videli!

Pesnik, koordinator Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i predsednik Komisije „Miholjski susreti sela”

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Ršum majstor za reči.
Ja
Kolika je čast čitati bilo šta iz pera dicnog čika Ršuma! Hvala Vam, hvala i Politici što je objavila ovaj fenomenalan tekst. A što se tiče života u selu, nije to nikakva "romantična zabluda". To je zaista nešto najlepše i najprirodnije, ukoliko se ima dovoljno sredstava. Bez toga je i u gradu život pakao. Na selu je čovek gospodin!
Иван Грозни
Још једна романтична заблуда о некаквом повратку на село.
Stevo
@ Mali Đokica, potpuno ste u pravu. "...strateški cilj je ostvariti približno iste uslove života na selu kao i u gradu.." Rečenica koja jasno daje do znanja da pesnik i kolega polukvalifikovani demagog pojma nemaju ni šta hoće ni šta neće! Nas je razbucala ta simbolička politika, pored Miholjskih imali smo mi i Selo veselo, razne prpagandne, znači, simboličke brige o selu a rezultat je 3000 praznih sela. Beograd na vodi je naša briga za selo, jer je dalje ispraznio bar stotinjak sela!
Мали Ђокица
Чуди ме да Ршум није бар таксативно набројао све лоше због чега сељаци беже из села у град (па и он сам). Исто тако шта им треба да би остали у селу. Та инфраструктура што се планира за 10 или 20 година, плашим се, неће имати где да се примени. Због бацања камена са рамена или плетења чарапа се не остаје у селу. А како год да су путеви лоши сељаци ће и њима и без њих бежати у град.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.