Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Većina velikih naučnika bila je religiozna

Мозаик са ликом Алберта Ајнштајна на изложби у Шпанији (Фото: EPA/Cabalar)

U članku „Kepler i naučnici o Bogu i čoveku” poštovanog gospodina protojereja-stavrofora Aleksandra Sredojevića dat je osvrt u vezi s mojim ranijim napisom „Majka velikog naučnika optužena da je veštica”. U potpunosti sam saglasan s protojerejevim tvrdnjama da su većina velikih naučnika, kroz čitavu istoriju, bili iskreni vernici crkava naroda iz kojeg su potekli.

Na internetu, pod naslovom tipa „Famous Scientists Who Believed in God”, dobija se nekoliko spiskova velikih naučnika-vernika iz različitih epoha. U svom članku spomenuo sam naučnike kažnjene od strane crkvenog i svetovnog suda zbog njihovih otkrića koja nisu bila u skladu s tadašnjim verskim dogmama.

Međutim, niko od navedenih naučnika nije bio ateista, kojih u to vreme praktično nije ni bilo. Na primer, Nikola Kopernik, poljski katolički sveštenik, znao je da će stavom da se Zemlja okreće oko Sunca, a ne obratno, izazvati revolt i reakciju inkvizicije, pa je svoju slavnu knjigu dao u štampu tek kada mu je „duša bila u nosu”. Ipak, postojali su veliki mislioci koji se, iako ne ateisti, nisu u potpunosti uklapali u tadašnje religijske propise. Jedan od njih je filozof Volter, koga je Katolička crkva za života smatrala antihristom, da bi posle njegove smrti, prešla preko njegovih grehova. Lav Tolstoj, verovatno najveći slovenski pisac, napisao je mnoge tekstove u hrišćanskom duhu, ali u starosti zapada u razne sukobe, među kojima i sa sopstvenom porodicom, a takođe i s pravoslavnom crkvom. Crkva s kojom se razišao krajem života, nažalost, ni do danas mu nije oprostila. Takođe, neobičan je slučaj Ajnštajna, koji, iako po narodnosti Jevrejin, nije u potpunosti prihvatao jevrejsku religiju, o čemu govore razni filozofsko-religijski članci. Ajnštajn, koji je svojim otkrićem fotoelektričnog efekta osnovao kvantnu mehaniku, dobivši za to Nobelovu nagradu 1921, nije se slagao s principom neodređenosti, koja je ima bitnu ulogu u ovoj mehanici. Svoje protivljenje izrazio je čuvenom rečenicom „Bog se ne kocka”.

Što se tiče veštica, koje su bile spominjane u prethodnim člancima, njihovo proganjanje se produžilo iz srednjeg takođe i u novi vek. Prva veštica je spaljena u Španiji 1481, a poslednja u Meksiku 1850. U zapadnoevropskim zemljama spaljivanje je postepeno zamenjivano vešanjem, koje je bilo takođe bez prolivanja hrišćanske krvi.

Poslednja veštica u Engleskoj, nad kojom je izvršena smrtna kazna vešanjem 1684, bila je Alisa Moland. U Škotskoj je to bila Dženet Horn, koja je spaljena 1727, tj. u godini Njutnove smrti. Poslednja veštičja žrtva u Švajcarskoj bila je 1782 Ana Geldi, ali je egzekucija nad njom bila krvava – dekapitacija. Najčuvenija američka suđenja vešticama bila su u Sejlemu 1692/93, sa oko dvadesetak žrtava. Poslednje takvo suđenje u Americi bilo je 1878. (godina Berlinskog kongresa), ali su tada okrivljene žene ostale u životu. Poslednja spaljena veštica u Poljskoj bila je Barbara Zdunk 1811. okrivljena za izazivanje požara koji je uništio skoro ceo grad Resel.

Dragan Stanković,
Beograd

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Galileo Galllei (1564) je ocevidno nepoznat u Srbiji. On je prvi fizicar koji je opovrgnuo Aristotelovu fiziku i pokazao crkvi njeno pravo mesto: izvan nauke.
Maxim
Religioznost "velikih naučnika" i verski fanatizam današnjih turbovernika nemaju nikakve veze. Paskal je bio jedan od veoma religioznih naučnika, pa pročitajte šta on kaže o ateistima i vernicima. Ako uopšte hoćete da razmišljate.
Danilo Stojicevic
Tri najveca uma medju Srbima (verovatno) su Tesla, Pupin i Milankovic i svi su bili religiozni.
Milan Rabrovo
Verovati u boga i biti religiozan su različite stvari
Nebojša Joveljić
Da bi se stekla pravilna ocjena koliko je danas religija prisutna medju naučnicima i generalno najumnijim ljudima najbolje je pogledati koliko religiznih članova ima Srpska akademija nauka i umjetnosti. Kladim se manje od 10 posto, i to uglavnom umjetnika.
Перагеније
САНУ је био и остао рецидив титоизма. Ту је на прсте могуће пребројати заиста заслужне, као што је Душан Ковачевић. Да није политике, Емир Кустурица би био члан европских академија...
dr Slobodan Devic
Nema razlike izmedju nauke i religije; prva je zasnovana na prirodnim zakonima a druga na Bogu ...
bambi
Doktore, niste u pravu. Nauka i religija su dijametralne intelektualne aktivnosti coveka a evo i zasto. U nauci vrsimo observaciju prirode i na osnovu toga formiramo zakonitosti, zakone, modele, teorije. Dakle ne izmisljamo stvari, poboljsavamo saznanja sa novim cinjenicama, kreativno ucestvujemo u radu. U religijama moramo da prihvatimo sa strahopostovanjem sve sto nam se namesta a sto je plod ljudske izmisljotine. Nemamo slobodu volje, kreativnost. Zivimo u dogmama, kanonima i popovskim taksam

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.