Porodična poseta iz pakla

Karlove Vari – Uzavrelo je bilo u dvorani baroknog Gradskog pozorišta u Karlovim Varima pre i posle svetske premijere hrvatsko-srpskog filma „Stric”, autorskog dvojca Andrije Mardešića i Davida Kapaca. Ovaj debitantski igrani film ima dva jaka aduta pristigla sa srpske koproducentske strane: Predraga Mikija Manojlovića u glavnoj ulozi i Miloša Jaćimovića, direktora fotografije („Tilva Roš”, „Varvari”, „Oaza”...), čija je kamera važan činilac u gradnji sveukupne psihološko-trilerske atmosfere.

A ta atmosfera je takva da gledaoca konstantno podilazi jeza i kroz telo mu struji osećaj lično stvorenog unutrašnjeg horora. Miki Manojlović je maestralno odigrao svoju najmračniju filmsku ulogu. Ulogu tog prokletog strica koji, prema zamisli Mardešića i Kapaca, svake godine pred Badnje veče stiže iz Nemačke sa darovima za svoju tročlanu porodicu: brata (Goran Bogdan), snahu (Ivana Roščić) i nećaka (Roko Sikavica). Porodica ga ritualno dočekuje – tokom priprema s povišenom nervozom, zatim skamenjena na kućnom pragu, pa nevešto prikriveno uznemirena tokom večere kada se seče pečena ćurka – i od samog početka je jasno da nije reč o kakvom porodično umilnom filmu, već o opsesivnom trileru smeštenom unutar ograničenog kućnog prostora, u kojem čak i Jaćimovićeve pastelne boje počinju da vrište od neizlečivog unutrašnjeg bola i tragedije čiji je izvor daleko – u detinjstvu.

O ovom filmu neočekivane, repetitivne narativne strukture, odabranom za paralelni takmičarski program „Proksima” na 56. KVIFF-u, selektorka Lenka Tirpakova je, između ostalog, rekla da on poseduje „uznemirujuću atmosferu i to na način koji podseća na Mihaela Hanekea”, aludirajući očigledno na njegov film „Fani gejms” (1997), s kojim se „Stric” delimično može uporediti. Međutim, tokom gledanja prolazile su mi kroz glavu i refleksije na rane filmove Jorgosa Lantimosa („Očnjak”, „Alpi”).

Scenarističko-rediteljski par Mardešić–Kapac sa „Stricem” zavidno znalački debituju. Kao vrlo dobar debitant (u formi dugometražnog igranog filma) pokazao se i sam producent Ivan Kelava, koji je kao srpskog koproducentskog partnera pronašao Milana Stojanovića („Sense prodakšen”). U sve ovo će se uskoro uveriti i publika 69. Pule, ali i 29. Palićkog festivala, na kojem će takođe uskoro biti prikazan, pa da ne otkrivam previše. Predrag Miki Manojlović, koji je u Karlovim Varima trenutno jedna od najvećih glumačkih zvezda, obasipana ogromnom pažnjom gledalačke publike (delio je stalno autograme), za „Politiku” kaže da je „uživao radeći ovaj film” i da mu je ovako mračna uloga „bila veliki i intrigantan glumački izazov”. Kako trenutno ima velike obaveze u vezi sa snimanjem, Miki Manojlović se na 56. Festivalu u Karlovim Varima zadržao samo dva uzbudljiva dana.

Iste večeri kada je u programu „Proksima” prikazan „Stric”, u „Horizontima” je publika gromkim aplauzom pozdravila „Heroje radničke klase” našeg scenariste i reditelja Miloša Pušića. Ovaj film se prikazuje rame uz rame sa ovogodišnjim berlinskim i kanskim pobednicima i najavljuje kao „ljuta društvena drama u stilu belgijske braće Darden, koja razotkriva mračnu stranu ekonomske tranzicije i posrtanja moralnih vrednosti na mestu gde kapitalizam nadmašuje običan ljudski život”.

Miloš Pušić, nažalost, nije prisutan u Karlovim Varima, ali za „Politiku” izjavljuje:

– Za mene KVIFF zauzima posebno mesto među festivalima. Pored tradicije sjajnog ambijenta za njega me vezuje premijera mog filma „Odumiranje” 2013. godine, a takođe i film Marka Đorđevića „Moj jutarnji smeh”, čiji sam producent, a koji je ovde imao svoje prvo predstavljanje u okviru „Vork in progres” selekcije. Velika čast je što su ove godine „Heroji radničke klase” u programu „Horizonti” jer ga sačinjavaju neki od najuspešnijih ovogodišnjih filmova, uključujući i novi film Park Čan Vuka, nagrađenog u Kanu. Iz njegovih filmova sam učio od samih studija, gledao ih beskrajno mnogo puta i divio se umeću ovog korejskog reditelja. Ponosan sam na to da smo u istom programu – kaže Miloš Pušić.

Njegovi „Heroji” posle 56. KVIFF-a nastaviće svoj veoma uspešan festivalski život u regionu i Evropi. Na festivalu u Bolonji Pušićev film je upravo osvojio nagradu publike, otvorio je „Subverziv film festival” u Zagrebu i bio prikazan na „Sinepolitika festivalu” u Bukureštu.