Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Huliganizam između politike i kriminala

Od 122 navijačke grupe na zapadnom Balkanu, 78 su „ultras”, od kojih se čak 21 grupa može smatrati skupinom huligana, navodi se u istraživanju Globalne inicijative
Финале АБА лиге, прекинута утакмица 6.јун 2022. (Фото Бета/Б.Божић)

 

Srbija je zemlja sa čvrstim vezama huliganskih grupa s kriminalnim i političkim strukturama, navodi se u istraživanju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Izveštaj pod nazivom „Opasne igre: fudbalski huliganizam, politika i organizovani kriminal na zapadnom Balkanu” objavljen je 27. juna, a autori su Saša Đorđević i Italijan Ruđero Skaturo iz Globalne inicijative.

U istraživanju je analizirano stanje u Srbiji (Kosovo), Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji i Bosni i Hercegovini.

Od 122 fudbalske navijačke grupe na zapadnom Balkanu, njih 78 autori su svrstali kao „ultras” grupe, a od tih 78 čak 21 grupa se može smatrati huliganskom.

Istraživači su u „ultras” grupe iz Srbije, između ostalih, svrstali: „Delije”, „Grobare”, „Invalide”, „Firmu”, „Jakuzu”, „Meraklije”, „Ekstreme”, „Torcidu Sandžak”…

Bosanske „ultras” grupe su, prema ovom izveštaju,: „Fukare”, „Robijaši”, „Demoni”, „Lešinari”, „Sila nebeska”… Njihove „kolege” iz Crne Gore su: „FAP mašina”, „Vragovi”, „Hajvani”, „Varvari”… U Severnoj Makedoniji se kao „ultras” grupe ističu „Ajduci”, „Majmuni”, „Patkari”, „Falanga”…

„Pronašli smo 122 navijačke grupe na zapadnom Balkanu, ali one nisu isto organizovane. Zato smo napravili razliku između ’ultrasa’ – strastvenih i organizovanih grupa navijača često tvrdog političkog stava i ’huligana’ koji svoj identitet ispoljavanju verbalnim i fizičkim nasiljem i nanose štetu društvu kroz kriminal”, kaže za „Politiku” koautor istraživanja Saša Đorđević.

Istraživači su za svaku od navijačkih grupa tražili veze s nasiljem, politikom i kriminalom razgovarajući sa fudbalskim fanovima, ekspertima, novinarima, kao i sa policajcima u regionu. Tako su otkrili da 21 navijačka grupa na zapadnom Balkanu ima svoja „huliganska krila” i može se smatrati opasnom.

„Važno je napomenuti da nisu svi navijači istovremeno i huligani. Pronašli smo primere gde pojedini navijači upravo zbog huliganizma odlaze iz grupe ili prave nove”, dodaje Đorđević.

Problem nasilja u sportu u većoj ili manjoj meri izražen je na celom zapadnom Balkanu. Najčešće se ispoljava kroz tuče navijača rivala u glavnim i većim gradovima ili kroz sukob s policijom.

„Huligani se najčešće bave trgovinom narkoticima, oružjem i reketiranjem. Štaviše, navijanje i fudbal im služe ili kao paravan za kriminalne aktivnosti ili kao pogon za regrutaciju novih članova”, objašnjava Đorđević.

Tinejdžeri se najčešće pridružuju „ultras” grupama jer vole fudbal, sport i tim za koji navijaju, a članstvom u grupi se pojačava emocionalna veza koja vremenom može da pređe u huliganizam i kriminal. Klub za koji se navija u porodici, komšiluku i školi snažno utiče na decu i njihovu odluku kojoj grupi će se pridružiti.

„Na primer, ako tinejdžer raste u Bloku 72 u Novom Beogradu, velika je verovatnoća da će navijati za Partizan. Članstvo počinje druženjem, a napredak zavisi od ponašanja na tribini i ulici. Huliganske grupe najčešće regrutuju pojedince koji mogu da mobilišu veliki broj navijača na tribini, znaju borilačke veštine ili dobro barataju noževima i vatrenim oružjem. Na početku se dokazuju sitnim krivičnim delima kao što su krađe, a kasnije u sukobu s policijom. Postoje i benefiti kao što je besplatan odlazak u drugi grad ili inostranstvo na utakmicu. Pojedine grupe imaju posebne forme inicijacije koje su vrlo često nasilne”, ističe Đorđević.

Iako stepen nasilja huliganskih fudbalskih grupa i umešanosti u kriminal i politiku varira od zemlje do zemlje, ovaj fenomen zaslužuje sve veću pažnju i integrisani regionalni pristup, jer s godinama poprima sve ozbiljnije razmere.

„Za razliku od sličnih izveštaja koji se najčešće fokusiraju na pojedinačnu zemlju, kolega Ruđero Skaturo i ja krenuli smo sa mapiranjem navijačkih grupa u regionu. Ljubav prema fudbalu bio je glavni motiv našeg istraživanja. Smatramo da je regionalni pristup rešenju huliganizma važan jer je fudbal sport koji bi trebalo da spaja, a ne da razdvaja”, zaključuje Saša Đorđević.

Vođa grupe – diler droge

Samo u Beogradu je u periodu od 2013. do 2018. godine poginulo osam osoba u 182 incidenta u vezi s okršajem fudbalskih huligana, piše u izveštaju, uz napomenu da se većina ovih incidenata dogodila van sportskih objekata.

„Mnogi od osuđenih za nasilne zločine na sportskim priredbama ranije su osuđivani za nanošenje telesnih povreda, ubijanje i zlostavljanje životinja, nedozvoljenu proizvodnju, posedovanje i promet oružja i droge i krađu”, navodi se u publikaciji.

Globalna inicijativa podseća i na istraživanje sprovedeno 2012. godine, koje je pokazalo da je protiv 30 vođa huliganskih grupa u Srbiji podneto 279 krivičnih prijava.

Trojica od ovih muškaraca počinila su ubistva, jedan je ubijen, dok je 12 bilo umešano u krivična dela u vezi s dilovanjem droge.

Od „Manijaka” do „Principa”

Prema raspoloživim podacima, prve „ultras” navijačke grupe u bivšoj Jugoslaviji se pojavljuju krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada se u Sarajevu formiraju „Manijaci” i „Horde zla”, te „Delije” i „United force” u Beogradu. Kako su političke i međuetničke tenzije u SFRJ rasle, tako su navijačke grupe dobijale na značaju, pa su mnogi „ultrasovci” tokom ratnog raspada Jugoslavije navijačke dresove zamenili maskirnim uniformama. Kasnije su huligani iz „ultras” grupa postali resurs organizovanih kriminalnih grupa.

U Višem sudu u Beogradu u toku je proces protiv Veljka Belivuka, nekadašnjeg vođe navijačke grupe FK Partizan „Principi”, optuženog da je vođa organizovane kriminalne grupe. Belivuk i članovi njegove grupe uhapšeni su februara 2021. godine i terete se za sedam teških ubistava, proizvodnju i prodaju droga i niz drugih krivičnih dela.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.