Kota „pet” kao realnost

Od izveštača „Žurnala”
Budimpešta – Realnost je takva, po trenutnom kvalitetu Srbija nije u rangu Španaca, Italijana i Grka. Možda čak i Mađara čija vrednost postaje sporna zbog drugih a ne igračkih razloga. Ali realnost kaže da je sa Hrvatima Srbija najbliža ulasku u krug sastava za medalje.

To je osnovni zaključak upravo završenog Svetskog prvenstva. I sve ono što bi trebalo da se komentariše jeste „sažvakano” u nekoliko rečenica Dejana Savića posle dobijene utakmice sa američkom reprezentacijom. Ako ih analiziramo u delovima dobićemo kompletnu sliku Srbije na 19. Svetskom prvenstvu.

– Apsolutno ostaje žal zato što nismo bili i borbi za medalju.

Duel sa Hrvatskom je bio duel nijansi. Koliko god Srbija bila slaba, rival je taj meč dobio 14:12, svestan da je uz malo drugačijih rešenja pobednička lopta mogla da ode i na drugu stranu. Posle tog četvrtfinala koji je u Hrvatskoj dočekan daleko euforičnije nego što su Srbi bili šokirani neuspehom, Tucakovi puleni su glatko poraženi od Španije i Grčke, bez otpora, dok je Srbija pokazala mentalnu snagu i uspešno odradila u tom trenutku na papiru, duele protiv daleko motivisanijih Crnogoraca i Amerikanaca. Zato su te dve pobede bitne jer su ekipi, neiskusnoj u igranju ovakvih mečeva, pokazale šta mogu.

– Mora da se analizira zbog pada forme, oscilacija i drugih stvari.

Oscilacije su bile neminovne i logične. Mučenje sa Amerikancima, katastrofalno izdanje protiv Australije, korektno sa Kazahstanom, bez samopouzdanja sa Hrvatskom i buđenje u poslednje dve utakmice. Od bede do sjaja, od zapaženih partija do početničkih grešaka. O pojedinostima će Savić pričati sa igračima u četiri oka. Imaće šta da im kaže. Sa strane gledano od pojedinih igrača se očekivalo više u svakom pogledu. Opet iskočili su Dobožanov, Vico, uz olimpijski sekstet. Naravno, u Savićevoj beležnici ima još i pluseva i minusa.

– Sledi kratak odmor pa ozbiljan rad i da vidimo šta možemo da uradimo do Splita i na samom takmičenju. Igrači su u noći s nedelje na ponedeljak došli u Beograd. Većina ih se odmah razbežala. Oni koji budu igrali na F8 Svetske lige su dobili odmor do 10. jula a tada će im se pridružiti Pljevančić, Stojanović, Vučinić, Rističević, Velkić. Ostatak počinje da radi 21. jula sa trenerom Dopsajem. Jedino je miran Branislav Mitrović. Za njega je letnja sezona završena.

– Peto mesto je realno u ovom trenutku ali ova ekipa vredi više i mora da se bori za medalju – zaključak je Savića.

To je već rečeno. Sada nisu, sutra mogu. I Savić zna šta mu je činiti i Savić zna da su prve tri ekipe trenutno daleko. Ali ne toliko da već u Splitu ne bi moglo da dođe do promena u vrhu.

Rašović u idealnoj postavi

Strahinja Rašović je izabran u idealnu postavu takmičenja u Budimpešti. U njoj su golman Agire (Španija), centar Kakaris (Grčka), u polju Boven (SAD), Granados (Španija), Di Fulvio (Italija), Harkov (Hrvatska).

Najbolji igrač finala je Perone (Španija), golman Agire (Španija).

Pored zapaženih igara, Rašović je bio u šuterskoj formi. Postigao je 17 golova i bio treći strelac iza Bovena (SAD) 21 i Granadosa (Španija) 18.

SRBIJA NA SP

2007 (Melburn) – četvrti

2009 (Rim) – prvi

2011 (Šangaj) – drugi

2013 (Barselona) – sedmi

2015 (Kazanj) – prvi

2017 (Budimpešta) – treći

2019 (Gvandžu) – peti

2022 (Budimpešta) - peti