Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AUTORSKI TEKST VISOKOG PREDSTAVNIKA EU ZA SPOLjNU POLITIKU I BEZBEDNOST

Moskva će morati da bira između privrednog rasta ili oružja

Da li su sankcije protiv Rusije korisne? Da, već snažno pogađaju Vladimira Putina i njegove saučesnike i njihovi efekti po rusku ekonomiju će se vremenom povećavati.
Ђузеп Борељ (EPA-EFE/J. Geron)

Pošto je Rusija namerno prekršila međunarodno pravo invazijom na Ukrajinu, EU je usvojila šest paketa sankcija protiv Moskve. Naše mere sada pogađaju skoro 1.200 pojedinaca i 98 organizacija u Rusiji, kao i značajan broj sektora ruske privrede. Ove sankcije su usvojene u koordinaciji sa članicama G7. Njihova delotvornost je pojačana činjenicom da su ih preko četrdeset drugih zemalja (uključujući tradicionalno neutralne zemlje) usvojile ili su preduzele slične mere.

Do kraja 2022, smanjićemo naš uvoz ruske nafte za 90 odsto i ubrzano smanjujemo uvoz gasa. Ove odluke nas postepeno oslobađaju zavisnosti koja je dugo kočila naše političke izbore koji su bili suočeni sa agresivnošću Vladimira Putina. Verovatno je verovao da se Evropa neće usuditi da uvede sankcije zbog svoje energetske zavisnosti. To nije najbeznačajnija od brojnih pogrešnih proračuna ruskog režima tokom ovog sukoba. Naravno, tako brzo odvikavanje od ruskih energenata takođe stvara ozbiljne poteškoće za mnoge države EU kao i za nekoliko privrednih sektora. Ali to je cena koju moramo da platimo za odbranu naše demokratije i međunarodnog prava, te preduzimamo neophodne korake da se s tim problemima nosimo u punoj solidarnosti.

Neki će se možda pitati da li ove sankcije zaista utiču na rusku privredu. Jednostavan odgovor je da. Iako Rusija izvozi mnogo sirovina, ona nema drugi izbor do da uvozi mnoge proizvode visoke dodate vrednosti koje ne proizvodi. Što se tiče napredne tehnologije, ona je 45 odsto zavisna od Evrope i 21 odsto od SAD, u poređenju sa svega 11 odsto od Kine.

U vojnoj oblasti, koja je krucijalna u kontekstu rata u Ukrajini, sankcije ograničavaju kapacitet Rusije za proizvodnju preciznih projektila poput „iskandera” ili KH 101. Gotovo svi strani proizvođači automobila su odlučili da se povuku iz Rusije, a nekoliko automobila ruskih proizvođača prodavaće se bez vazdušnih jastuka ili automatskog menjača.

Naftna industrija pati ne samo od odlaska stranih operatera već i zbog teškoća u pristupu naprednim tehnologijama kao što je horizontalno bušenje. Mogućnost ruske industrije da pokrene nove bušotine će verovatno biti ograničena. Konačno, da bi održala vazdušni saobraćaj, Rusija će morati da povuče većinu svojih aviona iz prometa kako bi povratila rezervne delove koji su potrebni da bi ostali mogli da lete. Ovome se dodaje i gubitak pristupa finansijskim tržištima, isključenje iz velikih globalnih istraživačkih mreža i masivni odliv mozgova.

Što se tiče alternative koju Kina nudi za rusku privredu, ona je u stvarnosti ograničena, posebno za visokotehnološke proizvode. Kineska vlada, koja je vrlo zavisna od izvoza u razvijene zemlje, do danas nije pomogla Rusiji da zaobiđe sankcije Zapada. Kineski izvoz u Rusiju je opao u skladu sa izvozom zapadnih zemalja.

Hoće li ovi značajni i rastući uticaji navesti Vladimira Putina da modifikuje svoje strateške proračune? Verovatno ne u bliskoj budućnosti: njegovi postupci nisu vođeni prvenstveno ekonomskom logikom. Međutim, primoravajući ga da bira između privrednog rasta i oružja, sankcije ga stavljaju u stege koje se postepeno stežu.

Kada je reč o uticaju ovih sankcija na treće zemlje, posebno afričke, koje zavise od ruske i ukrajinske pšenice i veštačkog đubriva, jasno je gde leži odgovornost u smislu prehrambene krize. Naše sankcije ni u kom obliku ne ciljaju na izvoz ruske pšenice ili đubriva, dok je Ukrajina sprečena da izvozi svoju pšenicu zbog blokade Crnog mora kao i razaranja izazvanih ruskom agresijom. Ako bi se pojavila takva pitanja vezana za naše sankcije, spremni smo da uspostavimo odgovarajuće mehanizme za njihovo rešavanje. Obavestio sam svoje afričke kolege o tome i zamolio ih da ih ne zavaravaju neistine ruskih vlasti o našim sankcijama.

Pravi odgovor na teškoće na svetskim tržištima energenata i hrane jeste prestanak rata. To ne može da se postigne prihvatanjem ruskog diktata; može se postići samo povlačenjem Rusije iz Ukrajine. Poštovanje teritorijalnog integriteta država i nekorišćenje sile nisu zapadni ili evropski principi. Oni su osnova celokupnog međunarodnog prava. Rusija ih bezbrižno gazi. Prihvatanje takvog kršenja bi otvorilo vrata zakonu džungle na globalnom nivou.

Suprotno onome što smo prilično naivno mislili pre koju godinu, ekonomska međuzavisnost ne podrazumeva automatski pacifikaciju međunarodnih odnosa. Zato je imperativ tranzicija na Evropu kao silu, na koju pozivam od početka svog mandata. Suočeni sa invazijom na Ukrajinu, počeli smo da prelazimo sa namere na akciju, pokazujući da, kada je isprovocirana, Evropa može da odgovori. Pošto ne želimo da ratujemo sa Rusijom, ekonomske sankcije su sada u središtu ovog odgovora. One već počinju da deluju i to će činiti još više u narednim mesecima.

Komentari45
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган
Избор је јасан - ко не буде имао оружје, неће имати ни привредни раст, јер ће га запад поробити да служи нјима
Nenad S.
Jedva cekam da mu Lavrov replicira!
Зар је то европска вредност ?
У Борељовој земљи Шпанији муче животиње - бикове. Зар је то европска вредност ?
za Borelja
Spanija ima dug od 1.344.000.000.000 € (1.344 triliona). To je dug od 28.000 € po glavi stanovnika. "Dragi" Borelj kako bi bilo da spasavate svoju zemlju koja je ne samo bankrotirala vec je pred raspadom kao drzava.
Боривоје Банковић
Чињенице су следеће: Русија је други светски извозник оружја са преко 20% учешћа на тржишту, берзанска цена руског гаса јуче је била 1.700 долара а барел руске нафте кошта 110 долара. Али ако Борељ каже друкчије, ко је Русија да стоји на путу његовој срећи?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.