Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dodik i Cvijanovićeva protiv Šarovića i Jelene Trivić

Političke stranke i blokovi predstavili kandidate za najvažnije funkcije u Republici Srpskoj u BiH za oktobarske izbore
Најзанимљивија битка водиће се за новог станара Палате републике: Бањалука (Фото: М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Ono o čemu se mesecima spekulisalo i što je izazivalo interesovanje u političkoj čaršiji, od pre neki dan je i zvanično potvrđeno – za predsedničko mesto u Palati republike u Banjaluci snage će u oktobru odmeravati kandidat vladajuće koalicije Milorad Dodik (SNSD) i Jelena Trivić iz PDP-a, iza čije kandidature su stale partije opozicije.

Ništa manja znatiželja nije vladala ni u vezi s kandidatima koje će dva najveća bloka u RS nominovati za mesto u Predsedništvu BiH, u kojem trenutno sedi Dodik. Ozvaničeno je da će tu poziciju u Sarajevu, kao predstavnica vladajućeg bloka, pokušati da osvoji Željka Cvijanović, funkcionerka SNSD-a i aktuelna predsednica Republike Srpske.

Njoj će se iz opozicije suprotstaviti Mirko Šarović, predsednik SDS-a, kog je podržao dominantan deo opozicionih stranaka.

Po prvim reakcijama može se zaključiti da će u narednom periodu, bar kad je reč o Republici Srpskoj, najzanimljiviji povod za analize – koje će izvesno uslediti – biti odluka da se Dodik, umesto za mesto u Sarajevu, nominuje za Banjaluku.

Takođe, sem najvećih partija, čiji kandidati ujedno predstavljaju dva politička bloka, svoje kandidate za ove dve pozicije imaće i pojedine manje partije opozicije. Najinteresantnija politička utakmica u Federaciji BiH vodiće se između Bakira Izetbegovića, čija je kandidatura za mesto u Predsedništvu BiH potvrđena pre nekoliko dana i kome su glavni aduti porodično prezime i jaka stranačka infrastruktura, i s druge strane Denisa Bećirovića, potpredsednika SDP-a, koga su podržale sve partije opozicije.

Jedinstvenog kandidata opozicije u susednom entitetu podržao je, među ostalima, i SBB Fahrudina Radončića, koji kaže da se „prvi put istinski desilo da desetak ozbiljnih kandidata svoj ego i stranačke interese stave u fioke i da se okupimo oko predsedničkog kandidata Bećirovića”.

Poznato je i ko će biti kandidat u ime najveće hrvatske partije. Čovićev HDZ BiH za funkciju u Predsedništvu BiH nominovao je Borjanu Krišto, visoku funkcionerku te partije. Razlog zbog kojeg se na to mesto nije kandidovao Dragan Čović po procenama pojedinih federalnih medija krije se navodno u tome što lider HDZ-a neće na megdan Željku Komšiću.

Aktuelni hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić u više navrata je najavljivao kandidaturu, ali se još čeka potvrda da li i u ovom izbornom ciklusu postoji želja stranaka u Sarajevu da Hrvatima kroz izborni inženjering izaberu predstavnike.

Ujedinjenju opozicije u Federaciji BiH, što je uslovilo ozbiljnu političku konkurenciju Izetbegoviću, u RS ne pridaju poseban značaj. Naime, u Banjaluci provejavaju stavovi da sve političke stranke sa sedištem u Sarajevu imaju istovetnu političku ideologiju kad je reč o odnosu prema Republici Srpskoj, a time i prema dijalogu i saradnji.

„Licitiranje izbornim pobednikom u Federaciji BiH, bar među muslimanima, bilo bi gubljenje vremena. Ko god da osvoji većinu, vodiće istu nacionalnu politiku, a Republika Srpska će ostati za njih glavni cilj za uništenje”, smatra Milorad Dodik, koji dokaz za te konstatacije pronalazi između ostalog i u tome što su sve sarajevske partije prilikom razgovora o izmenama Izbornog zakona „govorile jednim glasom”.

Dodik dodaje da se upravo u „lažnim sarajevskim građanskim partijama krije opasan nacionalistički muslimanski puls”, te konstatuje kako je postojanje levice neopterećene nacionalizmom u tom gradu „samo privid”.

Lider HDZ-a BiH Dragan Čović govoreći o jednoglasnoj odluci stranke da kandidat bude Borjana Krišto, kaže kako su želeli da „pošalju poruku bošnjačkom narodu, koji po četvrti put usmeravanjem svojih glasova dolazi u poziciju da bira hrvatskog člana Predsedništva BiH, da to nije dobro i da to ne rade”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.