Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLEMIKA

O jeziku i pravu na samoblamažu

Institucije koje se bave srpskim jezikom u našoj zemlji su i dalje nespremne za izazove 21. veka i za pozicioniranje nauke o srpskom jeziku u kontekstu razvoja informacionog društva zasnovanog na ekonomiji znanja

Moj omiljeni detalj u odgovoru Miloša Kovačevića na moje osvrte „O jeziku i politikantstvu” i „O jeziku, selima koja gore i babama koje se češljaju” je to što je on mene iz čista mira prozvao Tomicom. Tačno je da sam ja, sa svojih 48 godina, u odnosu na dotičnog gospodina, još u cvetu mladosti, i tačno je da, uprkos našim ideološkim i stručnim razmimoilaženjima, Kovačević ima prava da prema meni gaji lične simpatije. Ipak moram priznati da sam bio zatečen njegovim milozvučnim tepanjem.

Kovačević je sebe međ ozbiljnim svetom diskreditovao još devedesetih godina prošlog veka, kao jedan od autora skarednog „Slova o srpskom jeziku”, šovinističkog „zakonopravila” koje „potpisaše i potvrdiše srpski filolozi i pisci” sa sumanutom tezom da je sve što je štokavsko – srpsko, i da su svi koji govore štokavskim narečjem – naravno, Srbi. Akademik Pavle Ivić i drugi misleći članovi tadašnjeg Odbora za standardizaciju srpskog jezika su javno odbacili „Slovo” i opisali ga kao „težak udar za našu nauku” zato što nas predstavlja kao ljude koji su „nepopravljivo zaslepljeni nacionalnom strašću i ujedno neznalice” i kao ljude koji deluju „izvan nauke, koja je u suštini pošteno traganje za istinom”.

Četvrt veka kasnije, uz prećutno odobravanje akademske zajednice, taj isti Kovačević nastavlja da truje srpski akademski i medijski prostor. To je, do izvesne granice, u redu pošto nikome ne treba uskraćivati pravo na samoblamažu. Ali problemi na koje sam probao da ukažem u ovoj nesrećnoj nazovipolemici nadaleko prevazilaze Kovačevića kao pojedinca sa nedostatkom ličnog dostojanstva i zonu sumraka u kojoj on s pozicije navodnog autoriteta deli lekcije Hrvatima, ženama i drugim dokazanim neprijateljima srpskog jezika.

Dok Kovačević i njegovi pretorijanci selektivnim čitanjem istorije i izdvajanjem srbistike iz tokova savremene lingvistike nastavljaju da sužavaju vidike svojim sve malobrojnijim studentima, institucije koje se bave srpskim jezikom u našoj zemlji su i dalje nespremne za izazove 21. veka i za pozicioniranje nauke o srpskom jeziku u kontekstu razvoja informacionog društva zasnovanog na ekonomiji znanja.

Kada imate trome i letargične naučne institucije, u kojima se stagnacija smatra vrhunskim dostignućem, a politika netalasanja je jedina tačka o kojoj postoji širi konsenzus – onda se po automatizmu javni prostor prepušta bahatima, a srpski jezik „brani”, „neguje” i „čuva” tako što se glumci slikaju sa Pravopisom i jednotomnikom Matice srpske.

Dokle god naše institucije budu ignorisale poražavajuće stanje srpskih jezičkih resursa, dokle god se insistiranjem na prevaziđenim identitetskim modelima srpski jezik bude tretirao isključivo kao relikt prošlosti, a ne kao zalog za budućnost čitavog društva, dokle god se digitalnoj transformaciji u nauci i kulturi ne bude pristupilo ozbiljno, strateški i uz poštovanje međunarodnih standarda i principa otvorenog pristupa, dotle će Kovačević i njemu slični imati zahvalnu publiku.

Sa takvim braniteljima, srpskom jeziku zaista nisu potrebni spoljni neprijatelji.

Direktor Digitalne istraživačke infrastrukture za umetnost i humanistiku

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lazar N
Можемо ли Српским називати било које друго наречје сем Штокавског, хоће ли нам наша доскорашња браћа из бивше заједничке државе дозволити да мислимо и говоримо да су и друга наречја овог подручја део Српског језика или да су сродна Штокавском наречју?
Коста
И онима који себе никада нису сматрали Србима штокавски је матерњи језик и њим пишу три века пре Вука. Противници Вукве су одлично знали да сваки облик штокавског говора у себи нема кулутролошке облике који су обликовали српски књижевни језик одвојено од уличног. Вук је те специфичне облике избацио, и језик изједначио са наречјем оноих који нису били Срби, да би се приближио католичкој већини у Аустрији, како признаје Копитар у препискама 1820-их година 19. века.
nikola andric
Jezik po analogiji ''prvatne svojine'' tumaciti je stvarno cudno. Ako je ikad postojala ''kolektivna svojina'' onda je jezik kao drustvena pojava primer. Problem po meni je mutacija imena Srbin ili Srbija u (prisvojni) pridev ''SRPSKI'' pa se tumaci kao ''pripada Srbima''. Tako Srbi vide sebe dok njihova okolina to naziva ''srpskim sovinizmom''. Ali, mirabile dictu, svi pretendiraju sopstven jezik po istoj analogiji. To po logiki ili algebri znaci da svako kod nas govori 4 jezika.
Коста
Тај језк има само једно име -- новоштокавски.
Milan
Osnovni problem naše jezičke standardizacije je koncept "sve može" koji sada dolazi na naplatu. Čak i u novim gramatikama, od dve moguće varijante dozvoljne su - obe?! Svrha normiranja je da se uspostavi jedna norma i da se od nje ne odstupa, a koncept "može i ovako i onako" sve obesmišljava, pa danas gramatiku praktično i nemamo. U tom smislu i ikavica je srpski, zar ne?
Коста
Управо тако!
Демос Кратеин
На којем језику су написане тисућа, уопће, опћина, сабор, вијеће, колодвор, зрачна лука, тисак, жлица, бојовник, оборине, тједан, липањ, листопад, сијечањ, зракоплов, ногомет, тенисач, пила, цеста, одвијала, вијак, творница, туча (град), наоблака, перилица рубља, оток, вал, повијест, земљопис итд. Како то да од свих светских језика на српској ћирилици можемо писати само хрватски, бошњачки и црногорски језик? Зато што су сви ти језици српски језик. Наши стари су увијек штили и српски говорили.
Демос Кратеин
@Пајо Патак Која реч је старија сабор или sabor? Јесу ли и бошњачки и црногорски млађа варијанта хрватског? Горе изнад Загреба кажу: ,,Наши стари су увијек штили и српски говорили.
Pajo Patak
Ne, nego zato što je srpski mlađa varijanta hrvatskoga.
Душан Поповић
Аутор овог чланка, колико сам схватио, заступа тезу да штокавским наречјем говори више народа због чега то наречје не може бити ''резервисано'' само за Србе. Међутим, не нуди ни један аргумент којим би поткрепио ту тезу, нити се том тезом уопште бави, већ углавном износи општа места о летаргији институција, дигиталној трансформацији, залогу будућности, а Милоша Ковачевића идеолошки смешта у ''деведесете'' као да је то само по себи довољан разлог за било чију дискредитацију.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.