Ponedeljak, 15.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nedovoljno beba da značajno poprave vitalnu sliku nacije

Ni 62.180 novorođenih nije moglo da utiče na poguban uticaj virusa korona na život i zdravlje ljudi. – Posle kardiovaskularnih bolesti kovid 19 bio uzrok smrti svake pete preminule osobe lane
Иако у Београду живи скоро трећина Србије, ниједна градска општина није имала позитиван природни прираштај (Фото: Р.П.)

U Srbiji su tokom prošle godine umrle čak 136.622 osobe, a rođeno svega 62.160 beba – tako govore najnoviji, a konačni godišnji podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji je tokom prethodnih meseci objavljivao samo preliminarne podatke o vitalnoj statistici za prethodnu godinu. Ako se u ovu statistiku ubace i brojke o spoljnim migracijama, odnosno odlascima naših ljudi u inostranstvo, dolazi se do poražavajućeg zaključka da je Srbija za godinu dana ostala bez 100.000 stanovnika, upozorava naš renomirani demograf dr Goran Penev, koji skreće pažnju na činjenicu da je tokom protekle godine umrlo najviše ljudi u proteklih sto godina. I dok zvanični podaci Ministarstva zdravlja Srbije govore da je tokom protekle godine od posledica kovida 19 umrlo 9.457 ljudi, brojke Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su od „bolesti koje mogu da se dovedu u vezu s kovidom” preminule čak 27.742 osobe.

Komentarišući činjenicu da je svaka peta osoba koja je preminula tokom prošle godine umrla od oboljenja koja su u vezi s virusom korona, dr Penev konstatuje da je pandemija drastično uticala na celu demografsku statistiku, jer se u prethodnom periodu umiralo zbog kovida, s kovidom ili od kovida.

– U javnom zdravstvu Srbije vladalo je vanredno stanje, zbog čega mnoge osobe nisu stigle na vreme kod lekara – bilo na preventivni pregled, bilo na zdravstveni tretman ili na operaciju koja život znači. Zbog toga mislim da nije preterano reći da se sve 136.622 smrti mogu dovesti u vezu s virusom korona. Zvanična statistika govori da su vodeći uzrok smrti kod oba pola bile bolesti srca i sistema krvotoka – od njih je tokom protekle godine umrlo 56.610 osoba, a treći uzročnik mortaliteta su tumori od kojih je lane preminulo 20.609 ljudi. Najviše osoba umrlo je u martu, aprilu, oktobru i novembru, a upravo se u ovim mesecima beleži i najveći broj preminulih od virusa korona. Broj umrlih nasilnom smrću u blagom je porastu u odnosu na prethodnu godinu (2.660) i iznosi 2.743 osobe, dok je broj samoubistava u blagom padu u odnosu na 2020. godinu – lane su 883 osobe digle ruku na sebe, što je za 12 slučajeva manje nego u godini koja je njoj prethodila. S obzirom na to da pratim trend samoubistava u Srbiji, želim da istaknem da se broj ljudi koji dižu ruku na sebe iz godine u godinu smanjuje. Iako je u pitanju diskretan pad, ipak ohrabruje podatak da manje ljudi razmišlja o suicidu – ističe naš sagovornik.

Dr Goran Penev ističe da nam statistika fertiliteta takođe ne daje razloga za optimizam – podsećajući da je 2020. bila godina s najmanje rođenih beba u poslednjem veku, on ističe da je 2021. druga godina po redu u kojoj se beleži najmanji natalitet u Srbiji. I broj opština s pozitivnim prirodnim priraštajem drastično se smanjuje – dok je 2020. godine šest opština u našoj zemlji imalo pozitivan prirodni priraštaj, lane je samo u Novom Pazaru, Tutinu i Preševu registrovan veći broj rođenih od umrlih. Iako u Beogradu živi skoro trećina Srbije, nijedna prestonička opština nije imala pozitivan prirodni priraštaj.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da najviše rađaju žene starosti od 30 do 34 godine – prosečna starost žena pri rođenju deteta u gradskim naseljima je 30,9 godina, dok je u ostalim naseljima 28,6 godina, a jedna žena u proseku rodi 1,5 dece zbog čega više od 50 odsto porodica u Srbiji gaji samo jedno dete. Osim što najveći broj dečaka i devojčica u Srbiji nema ni brata, ni sestru, ovako niska stopa fertiliteta nije dovoljna ni za prostu reprodukciju nacije. Uvreženo mišljenje da se deca ne rađaju u soliterima, već na selu demantuje zvanična statistika koja upozorava da se u gradskim naseljima rađa 66 odsto beba, dok se u ostalim naseljima rađa svega 34 procenta dece. Najviše beba lane je upisano u matične knjige rođenih u Novom Pazaru, Tutinu i Preševu, a najmanje u Aranđelovcu, Crnoj Travi i Dimitrovgradu. Najviše dece tokom protekle godine rođeno je u julu, septembru, oktobru i novembru.

Dr Goran Penev upozorava da je pandemija virusa korona uticala ne samo na dramatično povećanje smrtnosti već i na skraćenje očekivanog životnog veka, i to čak za tri godine – sa 75,7 na 72,7 godina. Posmatrano po polovima, očekivano trajanje života muškarca smanjeno je sa 73,1 na 70 godina života, dok je očekivano trajanje života žene smanjeno sa 78,3 na 75,6 godina.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maskeron
Ne budimo razmazeni. Sta je Albancima falilo i danas fali, pa imaju porodice sa mnogo dece? Mi se prenemazemo, zato i gubimo svoj zivotni prostor.
Nikola
Sa minimalcem od 36.000din ne mogu sebe da izdrzavam , a kamo li dete?
Dampyr
Najveci problem su male plate. Svi mi zelimo detetu da pruzimo sve sto mozemo ali kada morate da vagate svaki dinar, ne odlucujete se za vise od 2 deta maksimalno. Sve su cesci slucajevi da roditelji imaju samo jedno dete. I na kraju, retko ko se odluci da izadje iz svoje zone komfora.
Можда имам решење
Зашто се не рађа више деце? 1. пробајте да упишете дете у државно обданиште 2. пробајте да упишете дете у основну школу где одељења имају мање од 35 ученика 3. мајке могу само да сањају о плаћеном породиљском одсуству 4. погледајте цене опреме и хране за бебе 1. уместо да инвеститори граде само солитере и стамбене зграде, држава би могла сазида обданиште/школу. 2. појурите фирме које не плаћају породиљско или нека држава исплати пристојну накнаду 3. поделите ваучере мајкама и бебама
dusan1
Sve gore navedene stavke su rezultat višegodišnje borbe Srpskog naroda protiv mrskog socijalizma i komunističke diktature ! 1, Zašto poslodavac nekome da 'čuva mesto' u firmi i plaća porodiljsko ako plaća državi poreze ? 2, Ako plaća porez onda je LOGIČNO da će plata biti manja a ne veća ! 3, Sindikat i bonove smo imali pre 40-50 godina ali smo se protiv toga uspešno izborili ! 4,Škole i obdaništa ne možemo ni da okrečimo jer bi tada zaposleni u opštini 'pocrkali od gladi' !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.