Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
EKSKLUZIVNO: EDI MARSAN, britanski glumac

Englesko društvo je još veoma klasno nastrojeno

Tamo još smatraju da treba da igram samo uloge pripadnika radničke klase. Postoji ta doza ignorancije i arogancije
Edi Marsan (ЕPA-EFE/Daniel Deme)

56. KARLOVE VARI

Karlove Vari – Film „Vesper” litvansko-francuskog autorskog para Kristine Buožite i Bruna Sampera, koji se nalazi u Glavnom takmičarskom programu 56. festivala u Karlovim Varima, jedini je otkupljen za bioskopsku distribuciju (uključujući i u Srbiji, „Megakom film”) još pre svetske premijere.

Jedan od razloga za to svakako je i učešće britanskog glumca velike internacionalne karijere – Edija Marsana, koji u ovom distopijskom, postapokaliptičkom filmu nalik na bajke braće Grim, igra ulogu okrutnog i odmetnutog Jonasa. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” Marsan govori o nekim od svojih najznačajnijih uloga na velikom i malom ekranu, najavljujući i nove filmske projekte...

Prvi utisak o vašem liku Jonasa u „Vesperu” jeste da će učiniti sve da preživi?

Istina, pragmatično je do nivoa nemorala. Pragmatizam ga sprečava da bude moralan. S druge strane, i Vesper i njen otac su idealisti. Mislim da je to ono što stoji iza ovih likova.

Film takođe podseća na bajku braće Grim?

Istina. Uživam da igram likove koji šokiraju publiku, ali samo ako ih igram ljudski. Nikada se ne igram čudovišta. Uvek želim da igram tako da možete razumeti onoga ko je uradio užasne stvari.

Iznova i iznova igrate negativce, lako dobijate takve uloge?

Znate kako, lice kao što je moje takođe u tome pomaže.

Kako kao dobar čovek na ličnom planu uspevate da spojite svoju ličnost sa lošim likovima koje igrate?

Mislim da svi možemo. Svi se možemo kretati između greha i blagodati, između dobra i zla. Svi imamo potencijal za ovo i ono. Ljudi su sirovi potencijal i kao glumac morate biti iskreni da izrazite ta dva pola u svom radu.

Odigrali ste toliko različitih uloga, otelotvorili ste čak i lik Šimona Peresa?

Da, to je fascinantna uloga. Igrao sam zajedno sa izraelskim glumcima i bilo mi je veoma značajno da sedim sa njima i razgovaram i da čujem njihov ugao gledanja. Za mene je i ovaj posao bio velika odgovornost, jer nisam ni Izraelac ni Jevrejin. Ali filmska ekipa me je usvojila, pomagala i podržavala. Volim da ulažem sebe u druge kulture. Ako to radite ponizno i zatražite pomoć, drugi glumci će vam uvek pomoći. Uz to sugerisali su mi da pročitam jednu knjigu o izraelsko-palestinskom sukobu, čiju je prvu polovinu napisao izraelski, a drugu polovinu palestinski akademik. Rečeno mi je da će mi to dati bolju perspektivu o Šimonu Peresu jer se on kretao upravo po tom šavu.

Šta mislite o stavu da ne-Jevreji ne mogu da igraju Jevreje?

Moj etos kao glumca jeste da ništa što je ljudsko nije mi strano. U filmu, „Vesper” igram Jonasa koji živi u distopijskom svetu i stoga je spreman da ubija druge ljude. Ne živim u distopijskom svetu i nisam baš voljan da ubijam druge, a ipak ga igram. Mislim da je problem u autentičnosti: ako je činjenica da neko iz određene kulture igra ulogu i daje ono što će služiti autentičnosti – neka bude. Tajna je biti pouzdan i autentičan.

Potičete iz radničke porodice. Mislite li da zato bolje shvatate stvarnost i život onakvima kakvi zaista jesu? Da li je i to razlog što ste se dobro razumeli sa rediteljem Majkom Lijem u filmovima Vera Drejk” i „Bezbrižna Popi” (Happy-Go-Lucky”)?

Ne mislim da su moj društveni status i poreklo ono što utiče na moju sposobnost da igram, već nedostatak obrazovanja. Školu sam napustio bez svedočanstava. Odradio sam praksu u štampariji, tako da zaista nisam bio neki vredan student. Postoji nešto u glumi, nešto što pomalo podseća na muziku što izlazi iz stomaka, a ne iz glave. Neki ljudi mogu da napišu neverovatan esej, na primer, ali gluma ne dolazi sa te strane mozga već sa druge strane. Mislim da je to u izvesnom smislu ono što mi je služilo u mojoj karijeri. Pored toga, brak mojih roditelja je bio komplikovan, pa je i moje detinjstvo bilo teško. Od malih nogu sam osećao potrebu da razumem ljude i svet oko sebe, upravo zato što sam se plašio i doživeo traumu. Mislim da mi je ta želja za razumevanjem ljudi i života pomogla da postanem glumac i mislim da i Majk Li deli tu želju. Li takođe nije bio dobar učenik već inteligentan čovek. Sam film takođe proizlazi iz stomaka a ne iz glave i baš zato mi odgovara.

Gledala sam filmsku seriju „Lopov, žena i kanu”. Da li ste oklevali da igrate istiniti lik – Džona Darvina?

Pre dvadesetak godina moj prijatelj Pedi Konsidin snimio je film „Tiranosaurus” gde sam igrao lik nasilnog muža Olivije Kolman. Moj lik je bio toliko ekstreman i toliko uvredljiv da se stvorio veoma „udoban” jaz između njega i publike. Publika može da ga pogleda i kaže: „Ne daj bože, on je užasan čovek” – ali on nisam ja. Danas, nakon pokreta „MiTu” ove ideje o toksičnoj muškosti i zlostavljanju postale su suptilnije, sa više nijansi. Počinjemo da istražujemo koncept „zlostavljanja” u okviru onoga što nazivamo „funkcionalnim” vezama ili brakovima. U filmu „Lopov, žena i kanu” igram nasilnog muža, onakvog kakvog možete naći u svojoj dnevnoj sobi. On nije bio neko čudovište već čovek za koga ste se udali. Nakon što ga je video, producent mi je rekao da će se mnogi parovi razvesti nakon filma jer će biti mnogo žena koje će se okrenuti svom mužu i reći mu: „Ovo si ti, upravo to radiš!”

(EPA-EFE/Facundo-Arrizabalaga)

Kako definišete lik lopova?

Fantazista, narcis, a samim tim i lažov. Ono što se tiče narcisa poput Borisa Džonsona ili Trampa, na primer, jeste da misle da su jedine okrugle figure na svetu. Kada vas lažu, ne razmišljaju o tome da ste vi sposobni da prepoznate laž, jer vas ne vide kao slojevitu figuru već kao ravnu celinu. Mogu vam reći nešto sa mišlju „neće primetiti laž” dok vi sedite i mislite u sebi „ali svi znamo da lažete”. U tome je poenta, narcisi ne misle da razmišljamo baš kao oni. I lopov je takav...

Kako objašnjavate uspeh devetogodišnjeg serijala „Rej Donovan” u kojem igrate Terija Donovana?

Ono što se zapravo dogodilo jeste to da ova priča o tri brata iz Bostona –  koje su seksualno zlostavljali pastori iz crkve, pretrpeli strašnu traumu, a nisu mogli da je izgovore, pa se to kasnije izrazilo u njihovoj disfunkciji i nasilju – naišla na ogromno razumevanje publike. Moj lik – Teri je fascinantan lik osakaćenog, ali tvrdog čoveka, veoma muževnog muškarca ali i „majke” porodice, nekako se ponaša kao katolikinja koja se ne razvodi od Mikija Donovana bez obzira na sve. Ima neku podvojenost, neku složenost koja je iznenadila gledaoce. Pomalo kao Sopranovi. Mislim da je to glavni razlog ogromnog uspeha serije...

Sada verovatno imate mnogo novih fanova u Americi?

Da. Već sam imao karijeru u Americi i pre „Reja Donovana”, ali na primer u Francuskoj – gde trenutno snimam projekat – svi strašno vole seriju dok se ona u Engleskoj nije baš „zapatila”.

Šta mislite zašto?

Iskreno, nemam pojma. Mislim da se svima koji su gledali seriju svidela, ali nisu je svi gledali. U Engleskoj postoji ta doza ignoracije i arogancije. Englesko društvo je još veoma klasno nastrojeno. Tamo još uvek smatraju da treba da igram samo uloge pripadnika radničke klase.

Prošle godine videli smo u Kanu film „Dan zastave” Šona Pena, kako je bilo raditi sa njim?

Istina je da smo zajedno radili i na snimanju filma u Irskoj 2016. godine, pod nazivom „Profesor i ludak”. On je glumio šizofreničara koji je bio zatvoren u mentalnoj bolnici, a ja sam glumio čuvara u ustanovi. Imali smo mnogo zajedničkih scena i on je jedan od najboljih glumaca sa kojima sam radio. Kada je počeo da radi na „Danu zastave” poslao mi je mejl sa pitanjem da li sam zainteresovan da mu se pridružim. Tako sam odigrao agenta osiguranja. Njegova kćerka je takođe glumila u filmu i mislim da je tražio glumce kojima bi mogao da veruje. Znao je sa kim može da okruži svoju ćerku kako bi se ona osećala samopouzdano na setu.

Mi u Srbiji voleli smo vas u ulozi inspektora Lestrejda u filmovima o Šerloku Holmsu, Gaja Ričija?

Mislim da sam već glumio u pet filmova Gaja Ričija. Onda me je zamolio da igram Lestrejda i to je bilo sjajno iskustvo. Džud Lou i Robert Dauni junior su bili neverovatni. Igrao sam Lestrajda sa klasnim jarmom na ramenima okrećući ga protiv Holmsa. Bilo je smešno naravno.

Šta to snimate trenutno u Parizu?

Film radnog naslova „Frenklin u Parizu” u kojem Majkl Daglas igra Bendžamina Frenklina, a ja američkog predsednika Džona Adamsa. Biće to filmski serijal od osam epizoda.

Pročitala sam negde vašu izjavu o tome da Francuzi smatraju da ste zgodni i da tamo možete biti i seks simbol?

Moj izgled je neuobičajen, ali postoje određene zemlje u kojima te upravo ova razlika može učiniti seksualnim simbolom. U Engleskoj, s druge strane, pristup je mnogo konzervativniji.

Vi ste i društveni aktivista?

Ja sam socijal demokrata. Ne volim populizam, ni zdesna ni sleva. Uključen sam i u projekat koji se bori protiv antisemitizma u Engleskoj. Napisala ga je moja prijateljica Sara Solemani i bavi se jevrejskim ustankom protiv nacista u Engleskoj. Napisala je ulogu za mene, jevrejskog taksistu, i rekla mi da moramo da budemo kreativniji u načinu na koji idemo protiv antisemitizma...

Zoran Radovanović sa suprugom, Iva Plemić Divjak i Mladen Kovačević pred početak razgovora sa publikom (Foto 56. KVIFF)

I profesor Radovanović pred publikom

Karlove Vari – Ekipu srpskog dokumentarističkog trilera „Još jedno proleće” na 56. KVIFF, osim autora Mladena Kovačevića i producentkinje Ive Plemić Divjak čini i profesor dr Zoran Radovanović po čijoj je knjizi „Variola vera” i nastao ovaj film kojem je podario i svoj naratorski glas.

 Kovačevićev film je odabran za Takmičarski program „Proksima” još u januaru, što je krajnje neuobičajeno, a festivalski čelnik Karel Oh je to objasnio njegovim „preciznim uklapanjem u takmičarsku programsku celinu u kojem ima potencijal da zablista kao konceptualno hrabar i zadivljujuće precizno režiran film sa složenim i istovremeno nežno iznetim paralelama sa sadašnjim događajima (pandemija) koje doživljavamo”.

 Publika u Gradskom teatru okretala se ka loži u kojoj je sedeo profesor Radovanović kako bi ga aplauzom pozdravila, juče je Filmski centar Srbije u čast svetske premijere priredio večeru za ekipu, a u trenutku slanja ovog napisa u toku je intenzivan i ljubopitljiv razgovor sa njim i sa rediteljem Kovačevićem. Za profesora Radovanovića pitanja je mnogo, i u vezi sa epidemijom variole vere, ali i za pandemiju kovida koja još nije prošla...

D. L.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kafica u Moskvi
U Herceg Novom je jedan svima poznat Srbin na penu od mora (kraj tunela Topla) sagradio pravi zamak sa svojim novokomponovanim grbom (!!!) po sred gradjevine. Na TV je nedavno izjavio da poseduje samo par kosulja i dve sportske trenerke. Covek se pravi Englezom. Pitam se da li on pripada engleskoj ili srpskoj aristokratiji...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.