Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Okončan dokazni postupak u sporu oko „crkvene zemlje”

Odluka grada da 2007. godine ustupi 700 hektara oranica trima hrišćanskim crkvama, još od 2014. godine je tema kojom se, na različitim nivoima bavi i sud
(Фото Никола Тумбас)

Subotica – Pred Višim sudom u Subotici završeno je izvođenje dokaza u slučaju poznatom kao „crkvena zemlja”, odnosno u sudskom postupku u kojem je država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede tužilo grad jer je još 2007. godine trima crkvama dala na raspolaganje bez naknade 700 hektara državnog zemljišta.

Tokom čitavog trajanja postupka, koji se drugi put vodi od 2019. godine, ključno pitanje je bilo da li je Srpskoj pravoslavnoj, Rimokatoličkoj i Evangeličkoj hrišćanskoj crkvi ustupljena na korišćenje zemlja koja je bila i predmet njihovog zahteva za restituciju, ili je reč o nekim drugim parcelama. Teškoće u utvrđivanju zemljišnih delova nastale su i zbog toga što su parcele u dugom vremenskom periodu menjale svoje katastarske brojeve. Takođe, se postavljalo i pitanje da li je završena restitucija crkvene imovine, odnosno u kojoj meri je crkvama vraćeno zemljište koje su potraživale.

Kao poslednji dokaz priloženo je mišljenje Aleksandra Nikolića iz Neuzine, inžinjera poljoprivrede i veštaka.

Zastupnik Republičkog javnog pravobranioca odbila je izveštaj sudskog veštaka, smatrajući da je neprihvatljiv i nelogičan, jer se ne može zasnivati na čekanju okončanja postupaka pred Agencijom za restituciju. Takođe, Republički geodetski zavod nije identifikovao parcele koje su predmet restitucije.

Tužena strana, predstavnik gradskog pravobranilaštva, kao i umešač, koji zastupa interese tri crkve, nisu imali primedbe na izveštaj veštaka, niti dodatnih pitanja.

Sudija Svetlana Zelić odbila je dalje predloge za saslušanje svedoka i time je okončano izvođenje dokaza u ovom postupku i presuda treba da bude donesena u narednih 30 dana.

 Grad Subotica je 2007. godine doneo odluku da se Srpskoj pravoslavnoj i Rimokatoličkoj crkvi u Subotici da na korišćenje bez naknade preko 300 hektara obradivog zemljišta, a Evangeličkoj hrišćanskoj crkvi oko 70 hektara, i to do okončanja postupka restitucije.

Republičko javno pravobranilaštvo, odeljenje u Subotici smatra da je ova odluka grada bila protivzakonita, te je pre sedam godina pokrenulo pravne mehanizme da se ona stavi van snage. Tako je 2014. godine od Ustavnog suda tražilo da ukine odluku grada, ali se sud oglasio nenadležnim. Nakon toga, Republičko javno pravobranilaštvo je pokrenulo postupak pred Osnovnim sudom u Subotici, koji je presudilo u korist grada Subotice. Na Višem sudu, ta odluka je preinačena u korist Republičkog pravobranilaštva, nakon čega se grad žali Apelacionom sudu, koji je podržao presudu Osnovnog suda. Pravobranilaštvo nakon toga traži izjašnjenje Vrhovnog kasacionog suda koji ukida odluku Apelacionog suda. Zbog toga je marta 2019. godine sudski postupak krenuo ispočetka pred Višim sudom u Subotici, a na ovom sudskom sporu do sada je radilo četvoro sudija.

U ovom predmetu, uz crkvu, svi akteri suđenja su predstavnici države, pri čemu se republika i grad nalaze na suprotnim stranama, a ključan je stav Agencije za restituciju i Republičkog geodetskog zavoda.

Za sve to vreme, u posebnom sudskom postupku, stavljena je i privremena mera zabrane raspolaganja sa ovih 700 hektara oranica koje su dale crkvama, tako da ova zemlja nije u procesu izdavanja u zakup državnog zemljišta, a očekivani prihod sa ovih parcela bio bi oko 140 hiljada evra godišnje.

Ovaj slučaj ima i svoju političku stranu. U dva navrata, pri različitom rasporedu političkih snaga, Skupština grada je na dnevni red stavljala ukidanje sporne odluke iz 2007. godine, ali za to nikada nije glasala i većina odbornika.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Čudi me da ustavni sud proglasi sebe samog nenadležinim !? Dali to znači da i država može sebe proglasiti nenadležnim na nekom delu teritorije na kome ubira porez i vrši vlast (na Kosovou ne vrši vlast pa je tu možda i logično iako tvrdi da je i to deo države ) ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.