Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Patrijarh Porfirije birao omiljene pesme, ovo je njegova lista

Patrijarh je gostovao povodom 53. rođendana Dvestadvojke, a u njegovom izboru našli su se pesme „Hoću da znam” Partibrejkersa, „Etida” Korni grupe, „Odbrana” Idola, „Zagreb i ja se volimo tajno” Arsena Dedića i „Šumadijski bluz” Smaka.
Патријарх Порфирије (Фото М. Спасојевић)

Patrijarh srpski Porfirije predstavio je danas na Radiju Beograd 202 izbor od deset pop i rok pesama koje su obeležile njegovu mladost i danas za njega imaju posebnu simboliku. „Naravno da to nisu sve pesme i pravci koje sam voleo da slušam, ali sam izabrao ono što može da stvori utisak kakva je bila naša generacija u mladosti, šta smo voleli da slušamo. Ima raznorodnih pesma i pravaca, ali zajedno čine jedan mozaik”, rekao je Porfirije na Beogradu 202.

Patrijarh je gostovao povodom 53. rođendana Dvestadvojke, a u njegovom izboru našli su se pesme „Hoću da znam” Partibrejkersa, „Etida” Korni grupe, „Odbrana” Idola, „Zagreb i ja se volimo tajno” Arsena Dedića i „Šumadijski bluz” Smaka.

U Porfirjevom izboru su bile i „Knockin' On Heaven's Door” Boba Dilana, „Dance Me To the End of Love” i „Famous Blue Raincoat” Lenarda Koena, „Immigrant Song” Led cepelina, „Molitva Fransoa Vijona” Bulata Okudžave i „It's Five O'Clock” benda Afrodajtis čajld.

Za pesmu engleske rok grupe Led cepelin Porfirije je rekao da sadrži stihove o „Nordijcima koji beže od nesreće i rata”, što „potvrđuje da smo pred apsurdom i strahotama stradanja jednaki severnjaci i južnjaci”.

„Immigrant Song” donosi „niz tema za razmišljanje i na neki način nas opominje”, a Porfirije je dodao da je „vapaj, jecaj, krik (pevača Roberta) Planta danas itekako aktuelan”.

Porfirije je naveo da stihovi kanadskog kantautora Koena o „plesu do kraja ljubavi” nadahnuti stradanjem tokom Holokausta u logorima smrti gde je bila praksa da gudački kvartet logoraša „svira dok njihove drugove ili rođake streljaju ili guše u gasnim komorama”.

„Pesmu doživljavam kao svojevrsnu molitvu za sve koji su postradali u toku Drugog svetskog rata i i za sve u bilo kojim ratovima danas”, rekao je patrijarh.

„Famous Blue Coat” je odabrao u znak sećanja na nedavno preminulog prijatelja Velju Pavlovića, novinara televizije Studio B, koji je bio autor serijala „Duhovnici” gde su imali priliku „prvi put na jedan pristupačan način da govore mnogi monasi, sveštenici i duhovnici”.

„Šumadijski bluz” kragujevačkog Smaka je jedna od pesma koje Porfirije i danas sluša naročito onda kad se ne oseća dobro, ima neki problem, u ćorsokaku je i ne nalazi u sebi potencijal da se iščupa iz lavirinata.

„Postoje različite duhovne metode kako bi se čovek podigao kada pada. Kad bih ulazio u bezizlaze, kad slušam uporno ovu pesmu, lagano bih se podigao. Zvuci te muzike me izvode na zelenu granu”, rekao je Porfirije.

„Knockin' on Heaven's Door” iz filma „Pet garet i Bili d Kid” reditelja Sema Pekinpoa” Porfiriju budi sećanje na mnoge sate koje je kao student provodio u Jugoslovenskoj kinoteci.

Američki rok muzičar i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Dilan je poetski zastupnik i senzibilitet generacije kojoj pripada patrijarh.

„Ovo je pesma za koju mislim da nema rok trajanja”, ocenio je patrijarh.

Povodom „Molitve Fransoa Vijona” Porfirije je rekao da treba da se setimo velikog ruskog pesnika Okudžave, ali i „filma 'Misterija organizma' velikog (reditelja) Dušana Makavejeva”, gde je pesma i upotrebljena.

Kao dugogodišnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski, Porfirije je „vezan za Hrvatsku” a stihovi pesme kantautora Dedića bili su „inspiracija i neka vrsta pokretača” da i zbirku svojih intervjua nazove „Zagreb i ja se volimo javno”.

„Ne samo da postoji tajna veza između Zagreba i mene, nego i mnogo toga što je vidljivo i javno. Moram da kažem da Zagrebu dugujem mnogo”, naglasio je srpski patrijarh.

Porfirije je podsetio da album Idola „Odbrana i poslednji dani” (1982) u stihovima prvi put u našoj pop muzici pominje ime Gospodnje, a na omotu se nalazi izgled svešteničke odežde i prvi put je u rok muzici upotrebljena ćirilica.

„To što je bilo drugačije bio je povod da se zastane. Ne samo da pevušimo i đuskamo uz pesmu, nego da se zamislimo”, podsetio je Porfirije.

Prema njegovim rečima, posle tog albuma novotalasnih Beograđana pojavilo se mnogo mlađih drugih pojedinaca i grupa koje su počele da slede taj put i da kopaju neku svoju brazdu”, istakao je Porfirije. Nazvavši pevača Partibrejkersa Zorana Kostića Caneta svojim prijateljem i bratom, Porfirije je rekao da je sa pesmom „Hoću da znam” „napravio nešto što spada u najbolja ostvarenja u našem rokenrolu”.

Prema njegovim rečima, neke pesme Korni grupe među kojima je i „Etida” „spadaju u remek dela, ravna svetskim simfo rok grupama kao Jes ili Emerson, Lejk end Palmer”.

Dodao je da pesma Kornelija Kovača poseduje predivnu muzičku artikulaciju, dok u stihovima podseća na Momčila Nastasijevića.

Pošto je nekoliko godina živeo u Atini, kod „kumova Grka koji su krstili srpski narod”, Porfirije je izdvojio grupu Afrodajtis čajld u kojoj su bili pevač Demis Rousos i klavijaturista Vangelis koji „spada među najbolje kompozitore u Grčkoj, a samim tim je i na svetskom planu veliki umetnik”.

Povodom gostovanja na Beogradu 202 Porfirije je između ostalog rekao i da je svojim izborom želeo da pošalje poruku „da su i sveštenici ljudi iz naroda”.

„Da su to neki ljudi od nas koje smo mi uspeli kao narod da iznedrimo da bi mogli da služe svetu liturgiju, ali da su i oni delili, kao što i danas dele, sve vrednosti kojima živi jedan narod. To je slučaj i sa patrijarhom. I podrazumeva se da vole muziku”, rekao je Porfirije, prenosi Tanjug.

Srpski patrijarh je rekao da je za ovu priliku pripremio samo delić pesama i izvođača koje je slušao u mladosti i da očekuje da će biti još prilike da se lista produžuje i proširuje.

 

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Borko
Te pesme nabrojane nemaju nikakvu umetničku vrednost. Toliko.
Боже.....
"Шумадијски блуз" крагујевачког Смака је једна од песма које Порфирије и данас слуша нарочито онда кад се не осећа добро, има неки проблем, у ћорсокаку је и не налази у себи потенцијал да се ишчупа из лавирината.
Радојко
Избор песама коинцидира са његовим ставовима. Патријарх јасно показује жељу да се Србија приклони западу, да плати улазницу у западно друштво уступцима и одрицањем од неких виталних интереса да би се други интереси очували. На то указује и уступање српских манасира у Македонији, прихватање неповољног уговора са Црном Гором, негативан став према Московском Кирилу. Грешни смо, Боже опрости, али мислим да греши. Са запада су, поред бомби, стизале само лажи и обмане. Још једном ће нас преварити.
Драгољуб
Када сам прочитао наслов пало ми је на памет"Шта му је то требало"плашеќи се да ќе опет неки чистунци у вери наќи материјал за блаќење,али када сам прочитао чланак ПАЖЉИВО променио сам мишљење. Још један плус за Патријарха.
Dusan
Bravo za Porfirija ...uplasio sam se da bi tu moglo biti uzasnog turbo folka i kojekakvih pesama punih prostakluka i polupismene lirike. Nadam se da ce ovakav izbor muzike uticati bar malo na promenu muzickog ukusa mnogih vernika u Srbiji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.