Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
GLAS PACIJENTA

Značaj podrške roditelja za život s dijabetesom

Najveći izazov u ovih 25 „slatkih” godina, ali i moj najdraži podvig, bila je trudnoća
(Freepik)

Nedavno sam pročitala pitanje: „Kako biste predstavili sebe bez pominjanja imena, prezimena, godina i posla koji radite?” Nateralo me je da razmislim, pa bih odgovorila da sam jedan radoznali istraživač novih gradskih mesta i ljudskih odnosa, pasionirani ljubitelj crne kafe, mama podjednako radoznalog dvogodišnjaka, žena čoveka koga volim, doktorka nauka u nastajanju, a pored svega toga preterano „slatka” već poslednjih 25 godina. Ako bih se predstavila na klasičan način, rekla bih da se zovem Lena Platanić Arizanović, da imam 32 godine, da sam po obrazovanju master biohemičar i student doktorskih studija biohemije, a po zanimanju DNK analitičar, kao i da poslednju četvrtinu veka živim s dijabetes melitusom tip 1.

Lena Platanić Arizanović, Udruženje „Plavi krug” (Foto lična arhiva)

Dijabetes je kod mene, kako sama računica kaže, otkriven 1997. godine, kada sam imala sedam godina, nakon sistematskog pregleda pred polazak u prvi razred osnovne škole. Doduše, moji roditelji su odlučili da taj sistematski pregled iniciraju nešto ranije zbog onoga za šta sad znamo da su karakteristični simptomi dijabetesa – naglo mršavljenje, izražen zamor, nervoza, pojačana žeđ i preterano mokrenje.

Bilo je to jednog junskog jutra. Čini mi se da se jasno sećam svega, a najviše čekanja laboratorijskih nalaza, koje je, čini mi se, trajalo večno. Sećam se i te užurbanosti nakon saopštavanja rezultata i preporuke da se on, ipak, proveri u (tada jedinoj) privatnoj laboratoriji u gradu. Bila sam jako gladna, ali sam morala da pristanem na još jedno vađenje krvi. Pošto je glikemija i tada pokazala vrednost od 27 mmol/L, hitno su nas uputili u Beograd, na Institut za majku i dete.

Usput su mi mama i tata objasnili da mi je neki rezultat povišen i da ćemo otići kod lekara kako bi nam pomogao. Meni se samo jako spavalo. Sećam se i prijema na institut, kada je izmerena vrednost šećera u krvi od 42 mmol/L i čuđenja lekara i medicinskih sestara kako uopšte funkcionišem. Ove vrednosti su mi ostale u glavi jer sam uz stariju sestru već bila naučila brojeve i slova, pa se i meni tada činilo da je ovo izuzetno veliki broj.

Najdramatičnije u tim trenucima bilo mi je to što ni mami ni tati nisu dopustili da sa mnom provedu prvu noć na institutu iz čisto birokratskih razloga. Falio je neki uput, papir, izveštaj, nešto slično, pa su moji morali da se vrate u Požarevac. Sećam se da sam bila uznemirena i uplašena jer je to bila prva noć koju je trebalo da provedem sasvim sama, u bolnici i potpuno nepoznatoj sredini. Situaciju je tada spasila teta, tatina rođena sestra i moja koleginica hemičarka, koja je uz pomoć svog belog mantila, izgledajući kao neko ko radi na institutu, uspela da noć provede uz mene. Iskreno se nadam da su se propisi od tada promenili, pa da roditeljima omogućavaju da budu uz decu od prve noći!

Dani nakon postavljanja dijagnoze značili su upoznavanje s novim stanjem koje je zadesilo moju porodicu i mene, prva davanja insulina (tada se to radilo uz pomoć klasičnih špriceva s prilično dugačkim iglama), merenja šećera i svakodnevne tri užine u vidu jogurta, kog i danas, a čini mi se baš od tad, i ne volim preterano. Nakon Instituta za majku i dete otišla sam s mamom u banju u Aranđelovcu, a odmah su nam se pridružili i tata i sestra i tu je usledila prava edukacija i osamostaljivanje u životu s dijabetesom. Mislim da je u samom početku mog „slatkog” života presudna bila reakcija roditelja i sestre, koji su uspeli da ja taj svoj novi život ne doživim tragično. Sada, kada sam i sama roditelj, mogu samo da naslutim koliki je šok njima bio taj susret s dijagnozom, ali sam im do neba zahvalna što ni najmanji deo tog stresa nisam osetila. Sigurna sam da je za moje shvatanje i prihvatanje ovog stanja bilo izuzetno bitno to što su se roditelji i sestra pobrinuli da se na najbolji način snađemo u novonastaloj situaciji, rukovodeći se principom: „Šta je tu je, idemo dalje.” Već u septembru iste godine našla sam se u đačkoj klupi, a moji roditelji su pre svega toga informisali nadležne iz škole o mom stanju, pa nije bilo nikakvih problema.

Diskriminaciju kao osoba s dijabetesom nisam doživela direktno, ali svesna sam da ona i te kako postoji. Član sam, a trudim se da budem i aktivista Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug”. Upoznala sam i mnogo divnih ljudi, od kojih su mi neki postali prijatelji za ceo život. Razumevanje i apsolutnu podršku koju sam uživala od primarne porodice imam sada u svojoj i zaista sam zahvalna i srećna što uz sebe imam takvog muža, roditelje, sestru, ali i prijatelje. Pored njih, izdvojila bih i svoju dragu endokrinološkinju dr Zoranu Đuran, koja je i u pola noći tu da dâ pravi savet.

Život s dijabetesom je poput života s partnerom – ili pratiocem: imate divne periode kada se odlično razumete, a onda naiđu i faze „svađa”, kada vam se čini da radite sve kako treba, ali opet nešto ne funkcioniše. Dijabetes se, kao i ljudi, s vremenom menja, pa u tom vašem partnerskom odnosu mora biti mnogo strpljenja, tolerancije i kompromisa. Najveći izazov u ovih 25 „slatkih” godina, ali i moj najdraži podvig, bila je trudnoća s dijabetesom. Na kraju je došao naš Boris, za koga je vredelo boriti se, a ja sam postala „slatka” mama.

U našem zdravstvu se u poslednjih 25 godina, koliko ja imam dijabetes, dobar broj stvari promenio nabolje, ali moramo se pod hitno ugledati na naše komšije iz zemalja u okruženju i u Srbiju uvesti inovativnu terapiju, ali i obezbediti kontinuirane merače glikemije – senzore svim osobama s dijabetesom. Sada na njih imaju pravo mlađi od 18 godina i osobe na insulinskoj pumpi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.