Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Razvod roditelja kod dece budi strah i agresiju

U dečjoj glavi mnogo je pitanja – zašto su mama i tata morali da se razdvoje, s kim će ubuduće da živi ili da li je mališan kriv za razvod, s obzirom na promenu koju očekuje
(Фото Pixabay)

Rezultati različitih psiholoških istraživanja svedoče da su deca u brakorazvodnom postupku preplavljena osećanjem tuge, snuždenosti, usamljenosti i odbačenosti i često se nalaze u sukobu lojalnosti, s obzirom na to da ih roditelji gotovo prisiljavaju da se odluče za jednog od njih. To i ne iznenađuje ako ona pokušavaju da odgonetnu mnoge nepoznanice.

„Zašto morate da se razvedete?”, „Sa kim ću ja sada da živim?”, „Da li ćete se pomiriti?”, „Zašto više ne voliš mamu/tatu?”, „Da li sam ja kriv za razvod?” Ovo su neka od najčešćih pitanja koje postavljaju deca nakon što im roditelji saopšte da će se razvesti, a broj mališana koji se suoče sa razdvajanjem roditelja raste iz godine u godinu.

Studije pokazuju da čak dve trećine dece nakon razvoda strahuje za svoju budućnost, polovina njih mašta o pomirenju roditelja, a trećina dece osnovnoškolskog uzrasta pokazuje simptome depresije, nesanice i razne fizičke tegobe. Kod više od trećine dece agresija je glavna reakcija na razvod, a četvrtina mališana usmerava agresiju na roditelja koji pokreće razvod. Tinejdžeri srednjoškolskog uzrasta zabrinuti su zbog obezbeđivanja materijalnih sredstava, preseljenja u novi stan ili promene škole i veoma dramatično doživljavaju promenu svog životnog ambijenta.

U želji da pomogne stručnjacima da u praksi prepoznaju i podrže najbolji interes deteta u slučaju razvoda i pomognu roditeljima da razumeju potrebe i poziciju deteta koje se često emocionalno nalazi „između dve vatre”, Centar za prava deteta izdao je publikaciju pod nazivom „Deca i razvod – kako podržati dete tokom i nakon razvoda roditelja”. Ova publikacija donosi primere iz prakse koji prikazuju svakodnevicu dece uvučene u roditeljski konflikt, sugeriše moguće intervencije u radu profesionalaca, ali i naglašava važnost međuresorne saradnje i multidisciplinarnog pristupa u radu s porodicama. Publikacija je nastala kao deo dvoipogodišnjeg projekta „Pozitivno roditeljstvo”, koji Centar za prava deteta sprovodi od januara 2020. godine, uz finansijsku pomoć Evropske unije, a projekat sufinansira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

„U poslednjim decenijama primetan je trend porasta razvoda, o čemu svedoče i podaci Republičkog zavoda za statistiku – u 2017. godini razvedena su 9.262 braka, a dve godine kasnije čak 10.899. Iako je 2020. godine došlo do pada razvoda zbog pandemije virusa korona, uskoro ćemo saznati koliko je parova tokom protekle godine stavilo tačku na bračnu zajednicu. Nažalost, najveći broj razvedenih brakova upravo čine zajednice s decom, a reakcije mališana na razvod su različite i zavise od njihovog uzrasta i zrelosti, odnosa sa roditeljima, odnosa između samih roditelja pre i tokom razvoda, kao i od toga kakva je i da li je njihova interakcija sa decom vešta i ispunjena empatijom”, ističu autori ove publikacije.

Iako ne postoje psihološke jednačine koje mogu da predvide kako će deca reagovati na razvod, istraživanja pokazuju da deca razvedenih roditelja mogu da imaju više problema u ponašanju, kao i emocionalnih teškoća, ili da postižu slabiji uspeh u školi i imaju više teškoća u socijalnim odnosima. Ove tegobe neretko se nastavljaju i u odraslom dobu – deca čiji su se roditelji razveli često imaju niže obrazovanje, manje prihode, veću verovatnoću da će imati vanbračno dete i slabije fizičko zdravlje. Iako većina dece dobro prihvati roditeljski razvod i prilagodi mu se, kada postoji visokokonfliktan odnos roditelja, razvojne teškoće kod dece mogu biti vidljive tek u kasnijem periodu, a njihove posledice mogu se osećati i tokom čitavog života.

„Postoje tri tipa razvoda braka – razvod kao vrsta poslovnog ugovora, prijateljski razvod i visokokonfliktni razvod. U brakovima koji su u riziku da postanu visokokonfliktni, kada prestane ljubav, između supružnika javlja se mržnja, a ne ravnodušnost. Zbog toga je u visokokonfliktnim razvodima sposobnost roditelja da svojoj deci ponude osećaj sigurnosti i zaštite umnogome smanjena, a oni često uključuju svoju decu u sukob nakon razvoda. Na primer, često traže od dece da prenose neprijateljske poruke drugom roditelju ili vrše uticaj na decu kako bi ona zauzela stranu u njihovim sukobima”, podsećaju.

Kao rezultat toga, deca svoje roditelje ne doživljavaju kao tim koji radi zajedno već kao neprijatelje u borbi. Zbog toga ova deca u većoj meri ispoljavaju antisocijalna ponašanja i nepoštovanje autoriteta, teže uspostavljaju i održavaju vršnjačke odnose i koriste nasilje kao strategiju rešavanja problema. Deca koja su bila svedoci visokokonfliktnih razvoja imaju više teškoća u školi, sklonija su razvijanju strahu od bliskih odnosa i nestabilnijim partnerskim odnosima u budućnosti, a ona neretko ispoljavaju niže samopoštovanje, viši nivo anksioznosti, depresivnosti i impulsivnosti, krivice i srama. Nažalost, kod njih je primetna veća zloupotreba supstanci koje izazivaju zavisnost, zaključuju autori ove publikacije.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bojan
Ако уништиш основну градивну јединицу друштва уништио си и то друштво. Сав тај егоизам и себичлук нам се сервира са запада. Родитељи гледају само себе и своје потребе и никада нису спремни за компромис који је услов без кога се не може у браку. Можда би требало склапати бракове само у цркви да би људи схватили озбиљност брака и породице. Једно је дати изјаву матичару а друго заклети се пред богом и пред собом на заједнички живот и љубав.
Dečji ombudsman
Od visokokonfliktnog razvoda gori je jedino visokokonfliktni brak. A od visokokonfliktnog braka gori je jedino brak-saučesništvo. Takve brakove stručnjaci ne proučavaju, o njima novinari ne pišu, majka koja je u Zvezdarskoj šumi čuvala stražu dok joj je partner silovao trogodišnju ćerku jedan je od retkih slučajeva da brak-saučesništvo dospe u medije. Tek imajte na umu, postoje deca čija je patnja daleko veća nego patnja dece čiji se roditelji razvode.
T
Nažalost Bog daje decu onima koji ih ne zaslužuju.Kao dete čiji su se roditelji razveli kad sam imala 11,ovo sve potpisujem.Kada su mi bili najpotrebniji doživela sam sve samo ne stabilan i siguran dom.Posledice sam naravno osetila mnogo kasnije i samo ću reći da mi se gadi brak i sve što to podrazumeva.A drugo,nema više ljubavi i razumevanja u braku nego interes i način da se preživi teret kapitalizma pa se ljudi pitaju zašto ne funkcioniše.Nažalost deca tu najviše trpe i nose traume ceo život.
оциолошком лупом
Развод брака је ЛИЧНИ проблем (приватна невоља), али и општи, ЈАВНИ, друштвени, структурални проблем. Муж и жена могу у браку могу да доживе лична разочарања и то је приватни проблем. Међутим, када се на сваких 1000 склопљених бракова 250 разведе током првих 5 година, онда то указује на постојање општих, структуралних тешкоћа у које је запала установа брака и породице, а и друге установе с њима у вези. Битно је имати у виду ову дистинкцију ради начина превентивног деловања.
Potpuno proizvoljne tvrdnje
Dete sam razvedenih roditelja, poznavao sam jos desetak dece iz razvedenih porodica i sva ta deca pa i ja normalno smo to prihvatili, nikakve traume nismo imali, naprotiv, jedan decak je bio egzaltiran razvodom, posto ga tata vise nije mogao da tuce. On je postao nasmejan i veseo kakav nije bio, dok su mu roditelji bili u braku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.