Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BALKANSKI EVERGRIN

„Best of” patrijarha Porfirija

Deset pesama koje morate da čujete pre nego što se zamonašite – mogla bi da glasi reklama za izbor najboljih 10 pop i rok stvari koje sluša patrijarh Porfirije. Zapravo je istina drugačija i mnogo kompleksnija. Reč je o deset pesama koje morate da čujete, ma gde bili i ma čime se bavili. Uostalom, ko od nas, bio to pekar, lekar, apotekar ili verski poglavar – ni novinari nisu isključeni – nije sastavljao lični izbor najboljih pesama koje sluša?

Inspirisan top-listom patrijarha, moj prijatelj je već napravio spisak od 180 pesama. I još ga proširuje. Njegova svetost patrijarh je najavio, posle intervjua za kultnu „Dvestadvojku”, da će takođe proširiti svoj melodijski inventar. Ko god da misli da je Porfirije, gostujući kao muzički urednik na Radio Beogradu 202, nameravao da se bavi ličnim marketingom, stavljajući na sebe odoru modernog patrijarha taj ne poznaje Njegovu svetost. Da, baš s tom titulom sam imao protokolarne probleme sam sa sobom kada je on izabran za poglavara SPC.

Cane iz „Partibrejkersa” najbolje razume na kakva sve iskušenja čovek bude bačen kad mu ortak postane Njegova svetost. Da li da mu celiva ruku ili baci „petaka”? Patrijarh Caneta zove prijateljem i bratom, dakle, ne folira. Znam čoveka. Cane je idol ne samo mladima već i njihovim mamama i tatama, a njegova muzika propagira pravoslavne vrednosti, osim, eventualno, u pesmi „Kupio sam prsten, kupio sam pušku, jedno od ta dva baciću u reku”.

Nije hrišćanski da junak, ako ga potencijalna mlada šutne, opali iz puške. Osim u vazduh, kao što to čine Srbi u malom kalifornijskom gradu Džeksonu, na božićno jutro, kada potegnu lovačke puške i krateže, spajajući praksu Divljeg zapada i „srpskog prangijanja”. Ali, Canetova stvar „Hoću da znam” našla se među pet omiljenih pesama Porfirija. „Hoću da znam kuda vodi ovaj put, mene i život moj”. To pita Cane, to pita Biblija, to pita patrijarh. Da sam ja kojim slučajem izabran apostolskim žrebom, izabrao bih Canetov prsten i Canetovu pušku, pa šta bog da.

Dragan Stojanović

Veliki deo monaške elite doplivao je u SPC na cunamiju novog talasa, muzičkog pravca koji je eksplodirao uoči smrti maršala Tita i trajao do sredine osamdesetih godina, kao pokušaj reinkarnacije žanrova pre hipi epohe. Otuda se tu našla i „Odbrana” od „Idola”, sa albuma „Odbrana i poslednji dani”. U pesmi se prvi put u našoj popularnoj kulturi pominje ime gospodnje, a religijske teme prožimaju jedan od najboljih albuma jugoslovenskog i srpskog rokenrola svih vremena.

Među domaćih pet pesama su i balada Arsena Dedića „Zagreb i ja se volimo tajno”. Tako je Porfirije i naslovio svoju knjigu koju je objavio u Zagrebu, dok je bio mitropolit zagrebačko-ljubljanski, a umesto tajno otkrio da se Zagreb i on vole javno, što je poprilično šokiralo i one tamo i ove ovde. Arsen je Arsen i o njemu je suvišno raspravljati mada je „Etida” „Korni grupe” iznenađenje, naravno, za ove mlađe, iako je Kornelije Kovač napravio sjajnu baladu žanra – simfonijski rok.

Kod pesme „Šumadijski bluz” benda „Smak” već moram da zastanem, ustanem u stavu mirno ili da se prekrstim. Kad čujem gitaru Radomira Mihailovića Točka ili njegove reči u isuviše retkim intervjuima, ponekad imam utisak da najveći srpski, a zašto da ne, i svetski gitarista, život provodi u nekoj ćeliji, dok su njegove reči starozavetna pitanja, pa makar govorio i o štimovanju gitare. Točak je sam odlučio da se samoizoluje, da nestane, da se učini kao da ne postoji, da pristupa gotovo religiozno kako svojoj muzici tako i gitarskoj žici. Budio je žice koje su budile njega i od tolikih buđenja sve se pretvorilo u san.

Sjajno je raspravljati o muzičkim ukusima, daleko lekovitije nego o svetskom i pandemijskom ratu. Porfirija „Šumadijski bluz” podiže iz bedaka, mene tamo ubacuje. Mora da patrijarh u zvuku gitare čuje zvuk seoskih crkava, raštrkanih po proplancima Šumadije. Radije bih izabrao „Ulazak u harem”. Jasno je zašto patrijarh ne može da izabere ovaj vanvremenski instrumental autističnog Kragujevčanina. Vaistinu „Smak”!

Da pređem na pet stranih omiljenih pesama: „Knockin’ On Heaven’s Door” Boba Dilana, „Dance Me To the End of Love” i „Famous Blue Raincoat” Leonarda Koena, „Immigrant Song” „Led zepelina”, „Molitva Fransoa Vijona” Bulata Okudžave i „It’s Five O’Clock” benda „Afrodajtis čajld”.

U uskom izboru Leonard Koen je počastvovan sa dve pesme. O vanvremenskoj baladi „Dance Me To the End of Love” nema šta da se polemiše. I ja bih je izabrao, kao i Leonarda Koena, mračnog pesnika koji je toliko škrtario na akordima da ih je svirao tek nekoliko, a glas mu je bio kao u iznurenog pogrebnika. Ali kada bi se takvi akordi i takav glas spojili u pesme, pretvarale bi se u čaroliju koja vodi tamo gde je svako zamislio. Na plažu, u krevet, pred oltar, u smrt.

Dilan i „Zepelini” se podrazumevaju kao obavezno gradivo, ali „Molitva Fransoa Vijona” slavnog ruskog pesnika Bulata Okudžave je pravi izbor jer je ta pesma himna filma „Misterija organizma” velikog reditelja Dušana Makavejeva, koji je obeležio crni talas jugoslovenske kinematografije. Da, Porfirije je kao mlad mnogo vremena proveo u Jugoslovenskoj kinoteci.

Ali, gde se samo setio Demisa Rusosa? Kao klinac sam kupovao njegove singl ploče u robnoj kući na Karaburmi, zaista je imao genijalan glas, a Porfirije je nekoliko godina živeo u Atini i slušao grupu „Afrodajtis čajld”, klavijaturistu Vangelisa i Rusosa.

Ko nedostaje na „best of” listi patrijarha Porfirija? Nema „Bitlsa”, dakle Makartnija i Lenona, kao promotera najpre eksplozivne, a potom sve više tihe „kultivisane revolucije”, usamljene i poražene. Naročito kada je reč o Lenonovoj pobuni sa sladunjavim stilom. Uživajte u promeni sveta koje neće biti, kao da je poručivao Lenon, živeći veoma skup život za poruku „Give a pease a chance”. Iako su „Stounsi” komercijalno nastavili kao prodavci rok kulture koja zvuči skoro iskreno kao dekor poraza jedne korumpirane mase, mnogo mi više nedostaju. Nema ni Sinatrinog klasika „My Way”, možda zato što je za starog, dobrog Frenka tu pesmu otkupila mafija, dajući kompozitoru ponudu koja se ne odbija.

Na domaćoj listi nema „Bijelog dugmeta”, „Riblje čorbe” i „Azre”, trijumvirata jugoslovenskog rokenrola, koji su apsolutistički vladali, svako na svoj način, našim srcima, Eustahijevim tubama i životima. Nema ni grupe EKV, ni Čole.

Međutim, kao što bendovi šalju svoje poruke sa bina, iz klubova ili sa stadiona, tako i Porfirije to radi iz svetog hrama, gde drži liturgije. Fanovi pomenutih bendova i kantautora su na neki način vernici te muzike i ta nevidljiva nit ih povezuje.

Zbog izbora Njegove svetosti, tek na prvi pogled se čini da je Porfirije andergraund patrijarh, ali su zapravo sve stvari koje je slušao kao mlad postale evergrin. Mada nema Borine „Pogledaj svoj dom, anđele”. Pretpostavljam da patrijarh ne može da podrži anđela koji satire bagru, kao što je to lepo anđelčića zamolio Bora, dakle, sve one koji su drugima stavili amove, a sebi sagradili hramove. Iako i sam patrijarh zna da mnogi koji mu celivaju ruku i dižu hramove za života ne veruju ni u Svevišnjeg, ni u patrijarha, ni u crkvu.

Ovom listom Porfirije je dobio nove fanove, baš kao i bendovi koji će se sada više slušati. Kao što će se načuljiti uši kada patrijarh govori o temama koje nisu velika rokenrol stvar!

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

бг
od patrijarha ocekujemo da bude konzervativan, kao sidriste u sveopstem niilizmu
Лена
Патријарх Порфирије је високо образован, отворен и храбар човек. Задњих година, у Загребу, у католичком окружењу, успоставио је добре односе и са појединим бискупима и са тамошњом власти. Успео је да оживи и оснажи дијалог између две струје Христове цркве. Увек окренут помирењу, међусобном поштовању и будућности.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.