Utorak, 29.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dela koja decenijama nisu izašla iz depoa

Izložba „Vernisaž – Umetnička dela iz zbirki Muzeja nauke i tehnike” pruža posetiocima priliku da prvi put zavire među reprezentativna dela poznatih autora koja se u tom muzeju čuvaju
Хајнрих Лесинг, „Поред болесничке постеље”, 1890.

Izložba „Vernisaž – Umetnička dela iz zbirki Muzeja nauke i tehnike”, otvorena nedavno u Galeriji 51 Muzeja nauke i tehnike (ulaz iz Dobračine 51), pruža poštovaocima slikarstva priliku da do 5. septembra prvi put u većem obimu zavire među dela koja se u tom muzeju čuvaju u depoima, iz kojih nisu izašla decenijama.

Ovakve postavke likovnih dela nisu uobičajena praksa tehničkih muzeja, a trideset radova iz različitih muzejskih zbirki izašla su na svetlost dana između ostalog i zarad sistematizacije i konzervacije, što su takođe valjani razlozi koje navode autori postavke – Snežana Toševa, Gordana Karović, Jelena Jovanović Simić, Ljubomir Milanović i Ivan Stanić – a govoreći o motivima za organizaciju ovog poduhvata.

Pomenuta dela obuhvataju predmete iz tri muzejska odseka: Istorije medicine, Saobraćaja i transporta i Arhitekture i graditeljstva. Nevelika po obimu ali izuzetno zanimljiva po sadržaju, zbirka je specifična jer radovi nisu sistematski sakupljani već su u muzej uglavnom dospevali kao pokloni u sklopu drugih zbirki, a izvestan broj predmeta muzej je prikupio putem akvizicije. Ali kako ističu iz muzeja, zajedno okupljena daju fin presek srpske likovne umetnosti od kraja 19. veka do devedesetih godina 20. veka.

Na pitanje po kom kriterijumu je pravljen odabir prikazanih radova Ljubomir Milanović, viši naučni saradnik iz Vizaintološkog instituta SANU, odgovara:

– Pokušali smo da iz heterogene kolekcije odaberemo reprezentativna dela poznatih autora. Sama heterogenost najviše govori o ukusu darodavaca, njihovom društvenom statusu, kao i ekonomskim i socijalnim prilikama u Srbiji u 19. i 20. veku. Pri odabiru se razmišljalo i o zastupljenosti različitih žanrova koji bi međusobno korespondirali. Otud odluka da se od autora arhitektonskih skica, kao što su Krasnov ili Samojlov, prikažu samo enterijeri, koji delom ukazuju na potrebu za ukrašavanjem kako privatnih tako i javnih prostora. Kako je žanr portreta najzastupljeniji u zbirci otuda prirodno da je na izložbi prikazano najveći broj portreta i portretnih bisti.

Mihailo Milovanović, „Poljska bolnica na zimskom konaku pri povlačenju kroz Albaniju”, 1915–1916.

Među autorima izloženih dela su Paja Jovanović, Hajnrih Lesing, Nikolaj Krasnov, Mara Lukić Jelesić, Risto Stijović, Gigorije Samojlov, Živko Jugović, Nikola Milojević, Jefto Perić, Mihailo Milovanović, Aleksandar Džigurski, Milan Božović, Milan Jovanović, Branislav Mirković, Đorđe Jovanović, Aleksandar Šakić...

– Što se samih dela tiče svakako akcenat treba staviti na sliku nemačkog autora Hajnriha Lesinga (1856–1930) „Pored bolesničke postelje”, koja je završena oko 1890. Stilski predstavlja redak primer nemačkog realizma žanr-tematike kod nas, posebno po svojim velikim dimenzijama. Prikazana je karakteristična žanr-scena 19. veka koja upućuje na nevolje svakodnevnog života, često na jad, bedu i smrt. Interesantna su i dva omanja pejzaža Jefte Perića (1895–1967) koja prikazuju vedute Dalja i Brze palanke. Ovde je kuriozitet da je Jefta pejzaže slikao po litografijama iz 19. veka koje je u svom albumu objavio Adolf Kunike u Beču oko 1830. Litografije su izrađene prema crtežima Ludviga Emrinija koji je obilazio naše gradove i crtao njihove vedute. Perić je bio poznat po svojim intimističkim pejzažima, posebno gradskim. Školovao na akademiji u Minhenu a zatim u Parizu na Nacionalnoj visokoj školi za lepe umetnosti, gde mu je jedan od mentora bio Pol Sinjak. U Parizu upoznaje Pavla Beljanskog sa kojim postaje prijatelj i za čiju će kolekciju otkupljivati slike jugoslovenskih umetnika – navodi Milanović.

On dodaje da će publici biti zanimljiv i odličan portret mladog lekara Luke Subotića koji je izradio Paja Jovanović (1859–1957). Naš veliki slikar je sliku poklonio Srpskom lekarskom društvu koje je baštinilo zadužbinu dr Vojislava i Melanije Subotić, roditelja samog Luke Subotića, čiji su portreti takođe prikazani na izložbi.

– U zbirkama muzeja preovlađuju portreti lekara i kapetana. Ovo je i razumljivo s obzirom na to da potiču iz zbirki odseka istorije medicine i saobraćaja i transporta. Portreti se razlikuju po načinu izrade, odnosno po tome da li su nastajali po prirodi ili prema predanju, opisu ili fotografiji. Pored korišćenja fotografije kao modela za portret, interesantan je i slučaj portreta dr Laze Lazarevića. Naime, njega je najverovatnije naslikala njegova kćerka, slikarka i književnica Anđelija Lazarević (1885–1926), kojoj je kao predložak poslužio portret oca koji je izradio slikar Vlaho Bukovac. Bukovčev ovalni portret je izgubljen i o njemu znamo samo na osnovu arhivske crno-bele fotografije koja se čuva u Narodnom muzeju Srbije – ističe naš sagovornik.

Nametnulo se i pitanje hoće li ova kolekcija i ubuduće biti prikazivana, postoje li planovi i o tome, da publika dobije mogućnost da vidi i ostala dela likovne umetnosti koja sada neće biti izložena?

– Planira se da sva dela iz Zbirke Muzeja SLD-a, sada kada su konzervirana i restaurirana posle mnogo godina, budu izložena u Odeljenju Muzej SLD, koje se nalazi u sedištu Srpskog lekarskog društva, u Džordža Vašingtona 19. Upravo zbog toga što im je bila neophodna konzervacija nisu bila izložena 12 godina, osim Lesinga, koji je deo stalne postavke od 2019 – najavila je Jelena Jovanović Simić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лена
Одличан текст ! Хвала свима који су нам пружили задовољство да видимо ове дивне, ретко изложене слике.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.