Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko transplantacija materice može da pomogne u začeću

„Činjenica je da je transplantacija materice tretman plodnosti, a neke osiguravajuće kompanije mogu odbiti da ga pokriju. Ovo je tema neke buduće malo šire diskusije”, rekao je koautor studije dr Đulijano Testa iz Bejlora.
(Freepik)

Više od polovine žena u Americi koje su dobile matericu transplantacijom imale su uspešne trudnoće, pokazuje nova studija. Između 2016. i 2021. godine, 33 žene su dobile transplantiranu matericu i do sada je njih 19, odnosno 58 odsto, rodilo ukupno 21 bebu. 

Sve bebe su rođene carskim rezom, u proseku 14 meseci nakon transplantacije

„Transplantaciju materice treba smatrati kliničkom stvarnošću u Americi“, napisali su istraživači u studiji, prenosi RTS.

Sve žene su imale takozvanu apsolutnu neplodnost zbog problema sa matericom, odnosno, rođene su bez materice ili su imale zdravstveni problem zbog kojeg su morale da je uklone.

Kod 74 procenta žena kojima je ovaj organ presađen, materica je još funkcionisala godinu dana nakon transplantacije. U toj grupi, 83 odsto je imalo živorođenu decu. Nakon što se žena porodi, transplantirana materica se uklanja kako bi se izbegla potreba za doživotnom upotrebom imunosupresivnih lekova.

Više od milion američkih žena potencijalno bi moglo da ima koristi od transplantacije materice, rekla je vođa studije dr Liza Džoanson sa Medicinskog centra Univerziteta Bejlor u Dalasu. Međutim, troškovi vezani za operaciju mogu biti prepreka za neke žene.

„Činjenica je da je transplantacija materice tretman plodnosti, a neke osiguravajuće kompanije mogu odbiti da ga pokriju. Ovo je tema neke buduće malo šire diskusije”, rekao je koautor studije dr Đulijano Testa iz Bejlora.

U dve trećine transplantacija u Americi, materica je potekla od živog donora i kod njih je otprilike svaka četvrta osoba doživela komplikacije nakon operacije.

„Smanjenje rizika za žive davaoce trebalo bi da bude cilj, ukoliko broj preminulih donora nije adekvatan“, objasnili su dr Rejčel Forbs i Set Karp sa Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.