Utorak, 27.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Knjaževac, nekadašnje Dabetića gumno

Никола I Петровић Његош 1882. године, док је био црногорски књаз (фото: „Википедија”)

Na samom ulazu u Andrijevicu iz pravca Berana, s leve strane, prostire se široka zaravan zvana Knjaževac. To je, istorijsko i versko središte ove varošice i Gornjeg Polimlja.

U prošlim vremenima Knjaževac se nazivao Dabetića gumno i bio je vlasništvo istoimenog bratstva doseljenog iz Lijeve Rijeke, tačnije imanje Raduna Dabetića, te se po njemu nazivao i Radunovac. Bratstvo Dabetića davalo je prve vođe vasojevićkog plemena punih stotinu godina. Dabetići su veliki ogranak Rajevića, koji nose ime po Dabu (Dabeti), sinu Rajovom. Naime, rodonačelnik plemena Vasojević Vaso, kako predanje kaže, imao je tri sina: Raja, Novaka i Mija. Rajo je imao takođe tri sina: Đura, Daba i Uglješu. Od Đura je nastalo bratstvo Lopaćana, od Daba bratstvo Dabetića, a od Uglješe bratstvo Kovačevića. Od Novaka i Mija su bratstveničke grane Novakovića i Mijomanovića.

Za Daba se, kako predanje kaže, smatra da je živeo davno – u prvoj starini Vasojevića – Lijevoj Rijeci, u selu Kami. Ime Dabo i prezime Dabetić nalazimo u našim starim spomenicima. Dabo je muško ime, hipokoristik od imena Dabiživ, koje nalazimo u spomenicima 13. veka (Dečanska hrisovulja). Prezime Dabetić nalazimo u Hrisovulji Stefana Dušana iz 14. veka, gde se pominje Smilj Dabetić. Zajednički predak ove grupe Dabo opevan je u nekim pesmama kao žrtva skadarskog vezira. Po predanju, bio je, kao mnogi prvaci Brda, domamljen u Skadar i tamo ubijen.

Nikola Otašev je bio prvi prvi vojvoda u plemenu Vasojevića, kao nasleđe istorijskog stanja iz 14. veka – od Smilja Dabetića. Javlja se sa zvanjem vojvode na sastanku brdskih vođa u vreme mletačko-turskog rata, zvanog Kandijski rat (1645–1669). Imao je dva sina, Stanoja i Otaša. Obojica su bili kneževi, prvi u Prisoju, drugi u Seocu i Prljanijama. Stanoja izdaje njegov tast knez Ivaniš begu Ljuboviću, koji ga ubija zajedno sa sinovima, dok njegovu ženu Stanu i dve snahe odvodi u ropstvo, u Mostar. Otaš je bio hajduk i osvetnik. Opevan je u pesmama „Stanojeva Stana” i „Šta osveta čini”, koje su zabeležili Pavle Rovinski i Vuk Karadžić.

Posle devet godina, Otaš sa trideset Vasojevića odlazi na kulu kneza Ivaniša, gde je bio beg Ljubović sa trideset pašajlija, ponovo kućeći danak po Rovcima. Vasojevići ih sve poubijaju, kao i kneza Ivaniša i njegova dva sina. Marijan Bolica u svom opisu Skadarskog sandžakata (1641) navodi kao plemenske glavare u Limskoj dolini Nikolu Otaševa i Lala Bojova.

Ruslan je bio treći vojvoda vasojevićkog plemena (drugi je bio Lale Bojov) i pominje se u jednom dekretu dalmatinskog providura Antonija Bernarda 1658. godine, zajedno s vojvodom Ilijom Drekalovićem i glavarima Bratonožića, Bjelopavlića, Pipera, Hota, Gruda i Klimenata. Ruslanovu titulu će naslediti njegov sin Nikola, Kole, koga su Turci ubili u Skadru 1691. godine. U stvari, on je u narodnim pesmama opevani Selak Vasojević. Karakteristične su pesme koje je zabeležio Tomaš Katanić: „Ropstvo Brajotića Mare”, „Jovan Babović i aga iz Meduna” i „Plač tri tamničara”, u kojima su opevana tamnovanja brdskih vojvoda i pogibija poslednjeg kneza Dabetića.

Od tada vojvodstvo prelazi na kuću Bojovića, na Vuksana i Đeku, koji vladaju pune četiri decenije, sve do smrti. Obešeni su po nalogu paše Mahmutbegovića – prvi u Skadru, a drugi u Peći. Vojvodstvo potom prelazi na kuću Kovačevića, a kasnije Kastratovića. Po smrti vojvode Sima Kastratovića (1858), vojvodstvo prelazi u ruke Miljana Vukova Vešovića, sve do njegove smrti 1886. godine, kada vojvodstvo preuzima Lakić Vojvodić, s kojim prestaje viševekovna tradicija vođa vasojevićkog plemena, tačnije njegovom smrću 1924. godine, od kada dužnost vođenja plemena preuzimaju državni činovnici.

Godine 1887. na imanju Dabetića u Andrijevici crnogorski knjaz Nikola, prilikom prve i poslednje posete, priložio je stotinu talira za podizanje crkve posvećene Svetom Arhangelu Mihailu, krsnoj slavi svih Vasojevića. Od tada se u čast knjaza gumno Dabetića naziva Knjaževac. Crkva je završena iste godine, a osveštao ju je mitropolit crnogorski Mitrofan Ban.

Milutin Osmajlić,
Beograd

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.