Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mogu li se žrtve žaliti bez etničkog predznaka

Zbog odnosa Sarajeva i međunarodnih predstavnika prema srpskim žrtvama nema optimizma da će biti uspešan ishod najavljene kampanje o ravnopravnosti svih stradalih u ratu u BiH
Помен за 69 српских жртава у Залазју без западних изасланика (Фото М. Кременовић)

Banjaluka – „Srpska bol ne zanima nikoga”, reči su s jedne od niza komemoracija koje su održane minule sedmice, a koje opisuju utisak koji je i ove godine ostao u delu javnosti u BiH posle obeležavanja ratnih tragedija iz devedesetih.

Evociranje sećanja na žrtve rata posebno teško pada u julu svake godine. Srbi se tada prisećaju nevinih žrtava koje su stradale u masakrima na početku sukoba i godinama koje su usledile, mahom u Podrinju i srebreničkoj zoni zaštićenoj od strane UN, a gde je po evidencijama stradalo 3.267 ljudi u akcijama neprijateljske vojske koja je srpska sela u zaštićenoj zoni napadala najčešće na pravoslavne praznike.

„Zločini su bili izraženi tokom 1992. na području opštine Srebrenica i imali su formu etničkog čišćenja i masakra nad civilima u mnogim srpskim selima, a nastavili su se u narednim godinama. Dešavali su se na najveće srpske praznike. Popaljeno je 56 srpskih sela i zaselaka u srebreničkoj opštini. Organizovano, sistematski su paljena srpska sela, nedužan narod ubijan na kućnim pragovima i proterivan u Srbiju, kao u vreme NDH. Istina čeka pravdu 30 godina”, kaže za naš list Radomir Pavlović, autor knjige „Crne marame Srebrenice”.

U isto vreme Bošnjaci 11. jula odaju poštu sunarodnicima koji su stradali u Srebrenici, u masakru u kojem je za nekoliko dana ubijeno više hiljada ljudi. Sem što jedni drugima ne posećuju komemoracije, gorak ukus stvarnosti u BiH oslikavaju i poruke srpskih udruženja u kojima kažu da im rane povređuje utisak da su njihovi stradali manje važni i za međunarodne predstavnike. Pomalo je ironično to što su upravo strani predstavnici svojevremeno predlagali zajedničke komemoracije.

No, cveće na spomen-obeležje srpskim žrtvama uglavnom polože poklonici iz Srbije i RS. Da se pijetet i empatija u BiH kreću u smeru suprotnom od humanog odnosa prema žrtvama i njihovim porodicama, pokazala je i ovogodišnja komemoracija u Skupštini opštine Srebrenica, gde su minulih godina bošnjački i srpski odbornici uspevali zajednički da odaju poštu stradalim sugrađanima. Ovogodišnju sednicu su bojkotovali bošnjački odbornici.

Atmosfera u kojoj se svake godine uoči potresnih memorijala više traže politički ili diplomatski termini da se iskaže pijetet nevinim žrtvama nije jedini argument onima koji sumnjaju u uspeh inicijative, to jest kampanje koju su pojedine političke partije iz RS uz saglasnost i podršku porodica srpskih žrtava pokrenule pre nekoliko dana kako bi skrenuli pažnju na neophodnost „ravnopravnog odnosa prema srpskim žrtvama”.

„Cilj je da uvedemo ravnopravnost za srpske žrtve, da se ne dešava da se, kada se stave slike sa srpskim žrtvama, naređuje da se one skidaju”, rekao je Nenad Stevandić, predsednik Srpskog kluba u Predstavničkom domu parlamenta BiH. Utisak koji provejava kod dobrog dela analitičara jeste da su memorijali u BiH već decenijama više novi povodi za cementiranje dodatnih podela i dizanje zidova među tri naroda u BiH, umesto prisećanja na patnju, pa se svake godine postavlja pitanje kada će na žrtve prestati da se gleda kao na pripadnike jednog ili drugog naroda, a komemoracije postati trenutak zbližavanja i suočavanja sa zlodelima kojih je bilo na svim stranama u ratu.

Odmeravanje ko je veća žrtva i smeštanje tragedija od pre tri decenije u sadašnje političke nesporazume i bitke teško će doprineti tome da sva tri naroda uspeju da slede primer crkvenih poglavara koji su pre nekoliko godina zajedno posetili stratišta svih žrtava.

Čak i ukoliko se ispostavi da se šef delegacije EU u BiH Johan Satler nespretno izrazio kada je rekao da je pomirenje „uvredljivo za žrtve u Srebrenici”, pa je još kao provokaciju opisao postavljanje slika srpskih žrtava na putu do Potočara, sena koja je pala na odnos prema žrtvama i koja ne nagoveštava da bi iskazivanje pijeteta uskoro moglo da bude lišeno političkih tonova može da se nasluti i posle histeričnih reakcija iz Sarajeva koje su usledile na izjavu crnogorskog premijera Dritana Abazovića.

Abazovićeva izjava da su u Srebrenici stradali ljudi, a da su zlodela počinile politike, a ne narodi, nije bila po meri Sarajeva, čiji je odnos prema srebreničkoj tragediji artikulisao Šefik Džaferović, bošnjački član Predsedništva BiH, koji je našao reči što zadovoljavaju apetite elita koje se ne mire sa dejtonskim uređenjem zemlje, a koje je zamišljeno da u miru koje je taj ugovor doneo „nema ratnog pobednika, ni poraženog”. „U operaciju su bile uključene komande i ljudstvo Drinskog korpusa, Zvorničke i Bratunačke brigade, zatim Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske, dodatne vojne i policijske jedinice iz Bijeljine, Doboja, Višegrada, te specijalne policijske snage susedne Srbije, takozvani Škorpioni”, rekao je Džaferović.

Ukus nepravde zbog skrajnutih zlodela nad Srbima koji opterećuje etničke odnose jer izaziva gnev porodica stradalih provejava i nakon neuspeha inicijative bratunačkih vlasti da se duž magistralnog puta istaknu slike srpskih žrtava „zaboravljenih od međunarodnih diplomata i sarajevskog pravosuđa”.

Po nalogu Okružnog tužilaštva Bijeljina slike su sklonjene „zbog bezbednosti”, a deo javnosti traži objašnjenje „kome su smetale slike srpskih žrtava”, dok su pojedine međunarodne diplomate u tome čak prepoznale i provokaciju jer se sve dešavalo uoči srebreničkog ukopa 50 bošnjačkih žrtava u memorijalu kom su u Potočarima prisustvovali svi zapadni predstavnici.

Nijedno obeležavanje u Srebrenici do sada nije prošlo, a da bošnjački zvaničnici nisu pomenuli institucionalni vezu sadašnje Republike Srpske sa zlodelima iz rata, što se u Banjaluci tumači kao realizacija programskih ciljeva Izetbegovićevog SDA o BiH bez entiteta, što onda izaziva niz političkih kriza i produbljuje nesporazume, pa je i supervizor Kristijan Šmit, kom RS osporava legitimitet, ovogodišnju posetu Potočarima iskoristio da najavi prepravke udžbenika iz istorije.

Staka Cvjetinović na pomenu za 69 srpskih žrtava ubijenih u Zalazju ispričala je da su joj bivše komšije Bošnjaci „pričali da su njenog muža Ivana unakaženog doveli u Srebrenicu i vodali ulicama da pokažu kako izgleda četnik”.

„Ubijen je u logoru, a niko nije odgovarao”, rekla je Cvjetinovićeva.

Veljko Vasić teško je ranjen na Petrovdan pre 30 godina na Zalazju i ostao je lice s invaliditetom. „Nas 40 napalo je više od 1.000 vojnika. Nastao je haos. Ranjen sam i ostao u potkrovlju jedne kuće. Niko za to nije odgovarao”, priča Vasić za banjalučke medije.

Dragica Lazarević, koja je ostala bez dva brata i još nekoliko srodnika na Petrovdan 1992. godine, kaže da boli nepravda koju pravosuđe čini, ali još više je zabolelo uklanjanje fotografija ubijenih Srba postavljenih pored puta u Bratuncu.

„Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao. Istom rečenicom, na našu žalost i sramotu svih, završavamo svako sećanje na srpske žrtve”, napisao je Dodik na tviter nalogu nakon parastosa za 69 srpskih civila i vojnika u srebreničkim i bratunačkim selima koji su ubijeni na Petrovdan od strane jedinice Nasera Orića.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr Slobodan Devic
Normalno da ne mogu - osim ako su srpske ...
Dragoljub
Zasto bi ih zanimala ako ni srbe ne zanima,bratstvo im bitnije a bogami komunizam na prvom mestu.
Dragagan Pik-lon
Laz vlada svetom.Istini je potrebno 100 godina da se probije na povrsinu.Lazi je dovoljan jedan dan da opseni svet.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.