Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Velika sedmorka u razvoju

Poslednjih godina je uveliko napredovala i trgovinska saradnja između zemalja BRIKS-a. Ukupna trgovina robom dostigla je tokom 2021. skoro 8,55 biliona dolara, povećanje od 33,4 procenta u odnosu na 2020.
(Pixabay)

Usred nemirnog sveta prepunog izazova održan je virtuelni, a 14. po redu samit BRIKS-a, prostranih i mnogoljudnih zemalja, s velikim privredama u usponu. Samit državnika Brazila, Ruske Federacije, Indije, Narodne Republike Kine i Južnoafričke Republike 23. i 24. juna u Pekingu bio je pun značajnih novina.

Na samitu je usvojena Pekinška deklaracija, kojom su države članice BRIKS-a potvrdile posvećenost multilateralnosti, naglasile da upravljanje globalnim odnosima mora uključiti što više država, biti reprezentativnije i obećale da će podržati međunarodno pravo i centralnu ulogu Ujedinjenih nacija u svetskoj zajednici. Deklaracijom se pozivaju velike razvijene države na odgovorne ekonomske politike kako bi bile izbegnute ozbiljne posledice po siromašne zemlje.

Sa burnim promenama u međunarodnoj zajednici, usvajanje Pekinške deklaracije ima poseban značaj. U dokumentu zemlje BRIKS-a pominju 89 puta pojam razvoj, a 105 puta saradnju. „Zemlje BRIKS-a se ne okupljaju u zatvorenom klubu ili uskom krugu, već u velikoj porodici uzajamne podrške i partnerstva radi obostrano korisne saradnje”, istakao je domaćin skupa, predsednik NR Kine Si Đinping.

Drugog dana samita je Si predsedavao dijalogu na visokom nivou o globalnom razvoju. Sa čelnicima BRIKS-a učestvovali su državnici još 13 zemalja, od Alžira do Fidžija. Lideri su detaljno razmenili mišljenja o važnim pitanjima međunarodne saradnje radi unapređenja i ubrzanja sprovođenja agende UN za održivi razvoj do 2030. Prema kineskim medijima, postignuto je široko i važno zajedničko razumevanje.

Prvi samit BRIKS-a 2009. u Jekaterinburgu u Rusiji bio je značajan uspeh za njegove članove. Zapad se borio s najgorom finansijskom krizom od Velike depresije, a Brazil, Rusija, Indija i NR Kina su formirali utočište od međunarodnih previranja. Južnoafrička Republika se pridružila 2010, delatnost BRIKS-a je prevazišla ekonomsku saradnju i sada uključuje širok spektar pitanja globalnog upravljanja, između ostalog, finansijsku i političku bezbednost.

Pekinški samit je bio dokaz solidarnosti u BRIKS-u. Ključna članica je u ratu protiv druge države i pod strogim je, jednostranim sankcijama Zapada. Indija, NR Kina i Južnoafrička Republika uzdržale su se od glasanja o rezoluciji Generalne skupštine UN kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu. Brazil je osudio Rusiju, ali je kritikovao „neselektivne” sankcije Zapada. Sve su glasale protiv ili se uzdržale od isključenja Rusije iz Komisije UN za prava čoveka.

BRIKS naseljava 42 odsto ukupnog svetskog stanovništva i prostire se na preko 40 miliona kvadratnih kilometara kopnene mase Zemlje. Zemlje BRIKS-a su civilizacijski centri Istočne te Južne Azije, Latinske Amerike, Afrike, Evroazije. BRIKS je razvio sveobuhvatnu i višeslojnu strukturu, s praktičnom saradnjom u desetinama oblasti, održavajući duh otvorenosti, inkluzivnosti i obostrano korisne veze.

Globalni geopolitički pejzaž je pretrpeo suštinsku promenu u poslednje dve decenije. Mnogoljudne, brzorastuće zemlje uveliko su smanjile dominaciju Zapada u međunarodnom sistemu. Sile u razvoju skoro su udvostručile udeo u globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) i na kraju 2021. su stvarale 26 odsto svetskog BDP-a. BRIKS čini 20 odsto svetske trgovine i 25 procenata stranih investicija, učestvuje sa 33 odsto u razmeni industrijskih roba, a s preko 50 odsto doprinosi globalnom ekonomskom razvoju. Postao je vitalna platforma za jačanje saradnje između pet zemalja i značajna sila za poboljšanje upravljanja u svetu.

Poslednjih godina je uveliko napredovala i trgovinska saradnja između zemalja BRIKS-a. Ukupna trgovina robom dostigla je tokom 2021. skoro 8,55 biliona dolara, povećanje od 33,4 procenta u odnosu na 2020.

BRIKS i njegovi članovi prešli su dug put, tražeći saradnju radi razvoja, a bez političkih ili drugih obaveza. Početkom prošle decenije je NR Kina zamenila Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetsku banku kao najveći neto zajmodavac na svetu, proširujući ulaganja u zemlje globalnog Juga kao deo njene inicijative „Pojas i put”. Da bi izbegle ekonomsku prisilu i podstakle pragmatičnu saradnju u različitim oblastima zemlje BRIKS-a su 2014. osnovale Novu razvojnu banku, postigle Sporazum o rezervama za vanredne prilike (u oboma uz osnivački kapital od po 100 milijardi dolara), uspostavile Poslovni savet BRIKS-a...

Iako zemlje BRIKS-a nisu ujedinjene određenom ideologijom, svaka je videla potrebu za demokratizacijom globalnog ekonomskog sistema. Još 2009. je ondašnji čelnik Centralne banke Kine pozvao na odustajanje od dolara kao svetske rezervne valute zbog nedostatka vere u američko monetarno vođstvo usred globalne finansijske krize. Sada je predsednik Vladimir Putin poručio da „u Moskvi istražujemo mogućnost stvaranja međunarodne rezervne monete na bazi korpe valuta BRIKS-a”.

Po okončanju pekinškog samita BRIKS-a zahtev za ulazak u grupu su podneli Argentina i Iran. BRIKS je još u fazi izrade normi i kriterijuma za usvajanje novih članova i o tome se govorilo na samitu u Pekingu.

Odluka Teherana i Buenos Ajresa označava opšti trend širenja BRIKS-a, smatra ruski ekonomski stručnjak Jaroslav Lisovolik. Lisovolik predviđa širenje BRIKS-a na desetine zemalja. U tome je važan BRIKS plus format. „BRIKS je privlačan za druge zemlje jer ima ogroman potencijal da proširi interakciju na celom obodu zemalja globalnog Juga, na sve zemlje u razvoju”, poručio je on.

Kada se BDP meri paritetom kupovne moći (PKM), što zagovara MMF, kineska privreda je prva na svetu, veća od Sjedinjenih Američkih Država. Indijska ekonomija je treća i dvostruko veća od japanske. Ruska privreda je blizu Nemačke, a privreda Brazila veća od Francuske; Južna Afrika je najveća ekonomija na kontinentu. Za jačanje veza sa BRIKS-om su zainteresovane, takođe, Indonezija (s privredom većom od Velike Britanije, prema PKM), Turska (ekonomija veća od Italije) i Meksiko.

Tako računajući, „Velika sedmorka u razvoju”, u koju ulaze četiri države BRIKS-a (bez Južne Afrike), ekonomski je jača od članica Grupe sedam (G-7) najmoćnijih zapadnih privreda. Uz to, stanovništvo zemalja G-7 je 771 milion, a članica BRIKS-a 3,2 milijarde. „G-7 je relikvija 20. veka, dok je BRIKS organizacija budućnosti”, citat je iz kineskog „Global tajmsa”.

Urednik i novinar

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
''Vrednost'' nije u novcu nego robi. Ali dominacija dolara i evra pokazuje kako se ''novcana iluzija'' stvara. Stampanim dolarima i evrima pretendiraju da mogu kupiti sto god zele. Inflacija dolara i evra pokazuje gubljenje njihove (razmenske) vrednosti. Njihove centralne banke nemaju pojma sta da rade posto su se ''ispucale'' kupovinom drzavnih- i obligacija preduzeca. Americki dugovi : 30 hiljada milijardi dolara , evropski 11 hilljada milijardi evra.
Luis
I svi ti zapadni dugovi su pare od bogatih Indije, Kine i Rusije ili se radi o privatnim ulagačima sa zapada u državne obveznice zapadnih zemalja?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.