Sreda, 28.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Važno je na vreme prepoznati poremećaje rada štitaste žlezde

Hipotireoza kod starijih osoba lako dovede do demencije, a ukoliko se ne piju lekovi za hipertireozu, mogu da se pojave srčani poremećaji, psihički problemi i problemi s mišićima
(Freepik)

U celom svetu se poslednjih godina znatno povećao broj obolelih od bolesti štitaste žlezde, što je posebno izraženo kod karcinoma ovog organa, čija se učestalost povećala više od četiri puta. Svaka druga osoba ima nodus (čvor) u štitastoj žlezdi, ali većina nije značajna. Učestalost Hašimoto tiroiditisa iznosi 27 odsto kod žena i sedam odsto kod muškaraca. Od blage forme hipotireoze boluje oko osam odsto žena i oko tri odsto muškaraca. Od blage forme hipertireoze boluje oko tri odsto populacije, dok od teške forme pati do dva odsto žena, a 10 puta manje muškaraca.

Dr Miloš Žarković (Foto: lična arhiva)

Kako objašnjava profesor dr Miloš Žarković, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kada se govori o bolestima štitaste žlezde, treba uzeti u obzir da se radi o grupi različitih bolesti. Bolesti štitaste žlezde mogu se podeliti u dve grupe, a to su poremećaji funkcije štitaste žlezde hipotireoza (smanjena sekrecija tiroidnih hormona), hipertireoza (povećana sekrecija tiroidnih hormona) i poremećaji građe žlezde (nodusi i karcinom).

– Srpska tiroidna grupa je pre nekoliko godina napravila pilot-studiju koja je uključila više od 1.200 osoba i našli smo da poremećaj funkcije postoji kod 11 odsto osoba, a od toga hipotireozu je imalo sedam odsto, a hipertireozu četiri odsto. Teški poremećaji funkcije nađeni su kod tri odsto ispitanika, što odgovara podacima koji su nađeni u drugim državama. Učestalost hipotireoze i karcinoma raste sa godinama, a od hipertireoze najčešće obolevaju osobe od 30 do 50 godina. Prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva, u Srbiji je u 2018. prodato više od 1.440.000 pakovanja „levotiroksina”, leka za lečenje hipotireoze – naglasio je dr Žarković.

Najveći problem su poremećaji funkcije štitne žlezde. Ukoliko nema tiroidnih hormona u periodu posle rođenja, dolazi do teških intelektualnih poremećaja i zastoja u rastu i razvoju. Ovo se, srećom, više ne viđa jer je sedamdesetih uveden program skrininga sve dece u Srbiji. Hipotireoza kod starijih osoba može da dovede do demencije, a teška, nelečena hipotireoza je smrtonosna. Ukoliko se ne leči, hipertireoza može da dovede do srčanih poremećaja, problema s mišićima i psihičkih problema. Naš sagovornik napominje da nodusi štitaste žlezde najčešće ne prave probleme, ali ukoliko su veliki, mogu da pritiskaju okolne strukture i onda je neophodno hirurško lečenje.

– Blagu hipotireozu je teško prepoznati jer se simptomi bolesti preklapaju s pojavama koje su prisutne u svakodnevnom životu. To su problemi s kratkotrajnim pamćenjem, koncentracijom i promena raspoloženja. Ukoliko su ovi simptomi stalno prisutni i ukoliko se oni ne menjaju, odnosno ne poboljšavaju, trebalo bi proveriti tiroidne hormone. Znaci izražene hipotireoze su podnadulost, mentalna usporenost, promukli i spor govor, opstipacija i usporen rad srca. Znaci hipertireoze su neželjen gubitak težine, lupanje srca, drhtanje ruku, preznojavanje i emotivna labilnost – naglašava dr Žarković.

Poremećaji funkcije štitaste žlezde dijagnostikuju se određivanjem hormona štitaste žlezde i hormona koju stimuliše tiroidu (TSH – tiroid stimulating hormone). TSH je hormon koji luči hipofiza, endokrina žlezda koja se nalazi na bazi (donjem delu) mozga i pod direktnom je kontrolom mozga. TSH reguliše lučenje tiroidnih hormona.

Osim ovih poremećaja, česta pojava je i Hašimoto tiroiditis.

– Učestalost Hašimoto tiroiditisa je 27 odsto kod žena i sedam odsto kod muškaraca. On ne daje simptome, ukoliko ne dovede do poremećaja tiroidne funkcije. Ukoliko su samo povišena antitela, osobi mogu da se daju preparati selena – dodaje naš sagovornik.

Učestalost kontrola obolelih od problema sa štitastom žlezdom zavisi od težine i faze bolesti. Kontrole poremećaja funkcije sastoje se od određivanja TSH i tiroidnih hormona, a ponekad i antitela, dok se kod kontrole poremećaja građe koristi pregled ultrazvučnim aparatom.

Pitanje je i za koja druga oboljenja imaju faktor rizika osobe sa obolelom štitastom žlezdom?

– Oboleli od dijabetesa u riziku su da im se poremeti i funkcija štitne žlezde, kao i oni koji su oboleli od autoimunih bolesti. Za poremećaje građe i nastanak karcinoma štitaste žlezde jonizujuće zračenje je faktor rizika – pojasnio je dr Žarković.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.