Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O odlučnosti protivepidemijske borbe

Legitiman je tolerantan pristup pandemiji, po tipu „čekamo da prođe”, ali treba imati u vidu da je za 28 meseci u Srbiji na svakih 1.000 građana po devetoro umiralo preko očekivanja (mimo neizbežne godišnje stope od petnaestak umrlih na 1000)
(Mиланко Kaличанин)

Dnevni list „Kurir” je 6. jula objavio članak sa krupnim naslovom: „Tiodorović: Idealno je vreme da se zarazimo koronom” i podnaslovom: „Osim rizičnih kategorija … niko drugi ne treba da se čuva od korone jer prokužavanjem stičemo kapital za jesen …” Intervju je izazvao opravdano veliko interesovanje stručne i laičke javnosti, jer iza njega stoji jedan profesor epidemiologije i, istovremeno, član Kriznog štaba (KŠ).

Odmah je započeta burna rasprava po lekarskim društvenim mrežama. Bezrezervnu podršku svom kolegi dala je članica KŠ: „Da li ima neko od kolega ko iskreno misli da prof. Tiodorović nije u pravu?”, ali je potom malo reterirala. Ostali su izražavali sumnju da je izjava verno preneta i predlagali su intervjuisanome da pošalje demanti. Nudili su i bar četiri argumenta protiv poziva na zaražavanje: 1) trenutno preovlađujući podsoj uzročnika kovida 19, omikron BA.5, slabo štiti od ponovnog zaražavanja; 2) ne zna se koji će podsojevi biti aktuelni  na jesen; 3) svaka epizoda bolesti dodatno oštećuje organizam; 4) čak i blage infekcije mogu da ostave dugi kovid. Posebno su podvlačili da je „epidemiološko vjeruju” sprečavanje, a ne podstrekavanje zaražavanja.

Situacija se usložnjava od 9. jula, kada list „Danas” objavljuje članak: „Savet Tiodorovića kao svojevremeno Nestorovića: Brojne kritike kolega nakon izjave člana Kriznog štaba o prednostima prirodnog prokužavanja”. Kao pokretač polemike, reč je dobio i intervjuisani član KŠ. On negira dati iskaz, što novinarka „Kurira” doživljava kao napad na svoj integritet, pa sutradan u svom listu zamera koleginici iz „Danasa” što nije konsultovana i obaveštava javnost da poseduje audio-snimak intervjua i „skrinšotove” razmenjenih poruka. Istovremeno objavljuje i jedini deo koji je prof. Tiodorović zatražio da se izostavi. Naime, na pitanje: „Sad ste na osporavanom stanovištu prof. Nestorovića?”, odgovorio je: „To je opšte poznato i sve vreme i govorimo da oni koji imaju prirodno očuvan imunitet i još na to ako su vakcinisani, oni će novim tipovima samo da se prokužavaju.”

Narednog dana novinarka „Danasa” izvinjava se svojoj koleginici što nije tražila njen iskaz. Potom se polemika vraća na društvene mreže, ali u još žešćem obliku i uz povremene razmene uvreda. Lekari – donosioci odluka i njihovi saradnici umanjuju razmere problema, a ostali učesnici rasprava doživljavaju intervju kao priznanje kontinuiteta u strategiji anemične protivepidemijske borbe od maja 2020. do jula ove godine.

Istina je da je 6. maja pre dve godine, kada je ukinuto vanredno stanje i kada je prof. Nestorović pozvao narod da se slobodno zaražava, nekoliko članova KŠ komentarisalo da „epidemiolog ne može tako da kaže” (ali ne i da ne može tako da radi). I, zaista, mimo logike i prakse u drugim zemljama, naglo su olabavljene sve mere. Štaviše, iz KŠ je narod zasipan netačnim informacijama – da je virus „izgubio virulenciju”, za šta nije postojala nikakva naznaka, da ne može leti da se prenosi, što je u suprotnosti sa pređašnjim iskustvom, da su nova žarišta „zaostali džepovi”, a preteći porast samo „epidemijski rep”, pa je čak proglašena i pobeda nad virusom. Održavani su predizborni skupovi, a svet su polovinom maja obišle fotografije sa 15.000 do 20.000 navijača na fudbalskoj utakmici u Beogradu. Kazna nas je stigla već narednog meseca u vidu drugog talasa.

Smenu KŠ tražila je tog leta grupa od oko 3.000 lekara, zahtevajući primenu energičnijih mera. Nastavljena je, međutim, politika koja se u evropskim okvirima po svojoj blagosti i mekoći može porediti samo sa praksom u Švedskoj, gde su sociokulturni uslovi sasvim različiti. Za odsustvo delotvornije akcije suzbijanja traženi su različiti izgovori – te da je KŠ tobože sputan zakonskim ograničenjima (ništa se nije promenilo ni kada su u propise unete dve-tri nebitne izmene), te da će se, na početku jednog strmog talasa, KŠ njime pozabaviti tek kada broj novootkrivenih pređe 500, da bi se taj rok pomerio na preko 5.000, itd.

Legitiman je tolerantan pristup pandemiji, po tipu „čekamo da prođe”, ali treba imati u vidu da je za 28 meseci u Srbiji na svakih 1.000 građana po devetoro umiralo preko očekivanja (mimo neizbežne godišnje stope od petnaestak umrlih na 1000). Po tom tužnom rekordu u vrhu smo neslavne svetske crne liste, pa je normalno ispitati da li su primenjena strategija suzbijanja kovida 19 i neuobičajeno visoka smrtnost u međusobnoj uzročno-posledičnoj vezi.

Čak i da smo stotinak ili više puta bolje prošli, poput Tajvana, Tajlanda, Novog Zelanda i drugih zemalja, bilo bi potrebno da proverimo da li je u pitanju puka sreća ili osmišljeni napor vlasti.

Dakle, nevažno je šta je ko rekao i kakva je bila deklarisana, a kakva nezvanična politika KŠ (ako je među njima bilo razlike). Bitno je kada i koje odluke su donošene, te da li su i u kojoj meri dosledno sprovođene. Detaljna analiza epidemije, uz javno učešće kritične javnosti, jedini je način da se stekne iskustvo neophodno za uspešnije suprotstavljanje budućoj sličnoj nevolji. To je imperativ za zdravstvene i druge vlasti u Srbiji, a sve ostalo je politikantsko izbegavanje odgovornosti.

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

EU floskule
Na mene je u ovoj "pauzi" pogodnoj za analize ,najjači utisak ostavila neobaveštena, neimunizovana Afrika koja demografski buja u poređenju sa zaključanom, preorganizovanom, preregulisanom, zamaskiranom i nadasve visoko imunizovanom, a opet prebolesnom Evropom. Floskula "bilo bi još gore" je jednostavno neodrživa.
Duka
Samo se pitam zašto u R.Srpskoj niko po bolnicama, a u npr. Portugaliji opet pune. Šta smo mi to drugačije radili?
Treba nam šira analiza
Pohvaljujem što je autor u zaključku "nevolju" nazvao epidemija, a ne pandemija. Priznajem da nisam uspeo fokusirano da ispratim ko je šta kada rekao, ali pozdravljam i poziv na analizu. Međutim opet autor nevolju posmatra suženo i pristrasno. Gde je analiza pogrešne upotrebe respiratora, temeljnih promena terapija, drastičnih promena u preporukama SZO za broj ciklusa kod PCR testa, efikasnosti maski (upotrebljene se bacaju na ulicu) i posebno dokumentovanih ozbiljnih nus pojava kod imunizacije.
dr Slobodan Devic
Da je manje razlicitih oblika prisile, vise bi se ljudi vakcinisalo ...
Земунац
Када треба да примим нешто, за шта потписујем сагласност и преузимам на себе сав ризик, моја лична одлука је да ли желим то да урадим или не. Ако је добро образложен ризик и које су предности онда ће се људи лакше одлучити за тако нешто, а у овом случају су и од оних који треба да их тачно образложе стизала контрадикторна мишљења. Онда није ни чудо да су људи избегавали ризик.
Јован К.
Да је мање разних дезинформација на друштвеним мрежама и Јутубу, више људи би лакше проценило који је ризик већи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.