Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: IVANA KOSTIĆ, umetnica

Crpim životnu energiju sa ovog kladenca

Zagovornik sam negovanja nematerijalne kulturne baštine u svojim projektima, zalažem se da značajno mesto zauzmu delovi nematerijalne kulture Stare planine
Ивана Костић (Фото: лична архива)

Mlada umetnica pirotskih korena Ivana Kostić (1993), master dizajner enterijera i nameštaja, preslikala je svoju Staru planinu na svojim slikama. Staru planinu koja je prošla kroz njene oči, spoznaju i maštu i dobila nove boje i novu lepotu. Stara, kako je Ivana zove, sija ovih dana sa zidova Galerije „Čedomir Krstić” u Pirotu. Pirotska galerija još jedan je od srpskih domaćina koji je otvorio vrata slikama Ivane Kostić i staroplaninskim pejzažima. Izložba je i povod za naš razgovor.

Vaše slike otvaraju našim očima novu Staru planinu. Nekada je to zelenilo lišća koje „cveta” u raznim nijansama zelene boje. To izmeštanje realnog u nadrealno na vašim slikama, zgusnuto do simbolike bitnog, vaše je likovno disanje i divljenje u dominantnim bojama Stare planine: u plavoj i beloj, pored zelene?

Kakva uvertira! Imate snažnu moć opažanja i zapažanja, literalno veoma snažno izraženo opažanje. Volim da čujem šta drugi vide i kako dožive ne samo slike već bilo koji moj stvaralački čin. Nije to samo po sebi slikanje, puno je tu promišljanja, čitanja ozbiljne literature da bi se do ovoga što imate prilike da vidite došlo. Stručna javnost moj rad definiše kao apstraktni realizam. Što se boja Stare planine tiče, ta rezedozelena, plava i bela zajedno mogu biti zastava mira na ovoj planeti, razmišljam u tom smeru u ovom vremenu.

Boje su čas u pejzažu svedenom na reku, šumu, polje i nebo, čas na kamenoglavo a vodeno Slavinjsko grlo ili u detalju lepotom proključalih Rosomačkih lonaca. Kud god ste se zagledali, šta god vas iz Stare planine očaralo i začaralo, čarolija je na vašim slikama progovorila vašim unutrašnjim pejzažima Stare planine?

Pirot je za mene i moju porodicu posebno mesto, grad koji je obgrlila Stara planina. Moje pretke svi putevi vodili su u Pirot a ni sa mnom nije ništa drugačije. Savremena nauka je utvrdila da je vodena struktura čoveka identična sa strukturom vode mesta na kome je rođen. Zbog toga se naša unutrašnja veza sa mestom rođenja čuva celog života. Znači, shvatanje domovine nema samo onaj uzvišeni poetski smisao već i potpuno konkretni fizički sadržaj. Voda je autentična, nigde na svetu nije ista. Konkretno staroplaninska kap vode od koje sam sazdana, probijajući se na površinu kroz minerale, kroz planinski materijal, upija tim tokom kroz planinu sve osobine zemljišta, biološke informacije, energetsku osobinu koja je sastavni deo mene, ja crpim životnu energiju iz ove ovde zemlje, sa ovog kladenca.

Sada kada je Stara planina počela živim bojama da progovara iz vaših gena, života generacija vaših predaka i vaše odnegovane likovne mašte i osetljivosti na boje, čini mi se da ste blizu likovnog zaveta da je nikada ne napustite i da nikada nećete poći iz Beograda na Staru planinu bez boja, kičice i slikarskog platna?

Mislim da sam birala da se rodim na Staroj, kao i da pripadam ovom junačkom narodu koji kako sve ukazuje ima najdublje i najdalje kolektivno sećanje. Povratak kladencu, kako je ispravno dat naziv izložbe, poštujući duh vremena i jezik govornog područja, odnosno izvoru, povratak je samom sebi, govor opažanja predaka, kolektivnog nesvesnog i svesnog, materijalnog i nematerijalnog nasleđa koje nosimo u sebi, vekovima doživljenog, proživljenog, opaženog okom predaka, zapisana impresija nastavlja tok iz moje ruke u oko posmatrača. Vraćati se izvoru je kontinuitet toka postojanja, nastavak tokova predaka. Pirot. Zavoj. Crni vrh... Nepresušni izvor, nikada konačan, šum neprestanog traganja i nikada konačnog pronalaženja. U poslednjem dolasku na Staru išla sam u pohod na oblake. Staroplaninska voda, u ove julske dane, isparavajući u atmosferu, oblikuje čudne i neponovljive oblake koji grade arhitekturu neba. Vlaga zajedno sa svetlošću u atmosferi stvara neverovatne boje na nebu, stvara dugu, taj fenomen je trenutno okupirao moju pažnju.

O tajnovitoj lepoti Stare planine, koja nije samo fascinacija viđenim nego i pamćenje doživljenog, govore i drugi koji su različitim povodima boravili na njoj. U njoj još živi i traje mnogo toga čega na drugim mestima odavno nema. Ona nije samo otkriće nego i otkrovenje. Šta ste vi kao slikar saznali na Staroj planini?

Velika istina! Neka tako i ostane! Na Staroj planini još kao dete spoznala sam nepredvidljivo ponašanje vode, to instinktivno saznanje koje je došlo neposredno u životu sa silnim planinskim rekama da voda pamti. Vode ima svuda, u dodiru je sa svim materijama i može da sazna sva njihova svojstva i to sačuva u svojoj memoriji. Da li su to znali naši preci koji su vodu pretvarali u lekovitu i koristili je za lečenje? Prihvatajući neku informaciju, voda stiče nova svojstva, pritom njen hemijski sastav ostaje isti a njena intrigantnost uvek različita. Uopšte nije slučajno što se u prvim redovima Biblije pominje voda kao stvaralac.

Kako vam je Stara pomogla da naslikate svoje pejzaže njenog prostora?

Stara planina mi pomaže da bolje razumem sebe, ali i druge. U mom stvaralaštvu moje polazište je oblast permokulture, povratak prirodi. Zagovornik sam negovanja nematerijalne kulturne baštine, u svojim projektima, zalažem se da značajno mesto zauzmu delovi nematerijalne kulture Stare planine kao što je pirotski ćilim, dvopređne čarape itd, da tradicija bude prisutna u dizajnu savremenih enterijera. Taj moj odnos je pre svega humani pogled na svet, odnosno njegovu suštinu.

Hoće li uposleni dizajner urbanog enterijera kod švajcarske firme nastaviti svoje likovne hadžiluke po Staroj planini?

Dolazak na Staru planinu za mene je vrsta osobenog hodočašća, i sve do konačnog dolaska rado ću joj se vraćati. Moje stvaralaštvo je poziv da ostvarimo i zaštitimo Staru planinu u njenoj osnovnoj biti, zabrinuta sam. Rosomački lonci, Tupavica, Kaluđerski vodopad, Tri kladenca, Draganov vir, Ćelavi Isus, reliktna vrsta leptira „Licaena helle”, Toplodolska reka, Crveni peščar, Crnovrška, Gostuša, bože moj.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.