Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rast kamata je hladan tuš za inflaciju

Nastaviće da se povećavaju do 2023. godine, i tek tada će usijane cene početi da se hlade kao odgovor na akcije centralnih banaka, procene su MMF-a
(Фото А. Васиљевић)

Lošim vestima nikad kraja. Gas će još da poskupljuje, inflacija će da raste, a ekonomije vodećih zemalja verovatno će ući u recesiju. To je stanje bez privrednog rasta, pa čak i sa padom. Kristalina Georgieva, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, izjavila je da će inflacija u svetu verovatno biti ukroćena sledeće godine kada povećanje kamatnih stopa počne da deluje.

Prema njenim rečima, globalne kamatne stope će nastaviti rast do 2023. godine, i tek tada će usijane cene početi da se hlade kao odgovor na akcije centralnih banaka. Inflaciju moramo da „polijemo hladnim tušem”, objašnjava. Dodaje i da su se izgledi za globalnu ekonomiju znatno pomračili od aprila i da ne može da isključi potencijalnu globalnu recesiju sledeće godine.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su prognoze o recesiji uslovne, jer se privredna aktivnost statistički meri sa ranijim periodom kada je bilo rasta. Tako mi nećemo imati recesiju, jer smo u prva dva kvartala imali povećanje, a i ako bude pada do kraja godine, u proseku ćemo imati rast BDP-a. Zato se očekuje slabiji rast u 2023, jer će stanje na kraju 2022. verovatno biti lošije, a s tim se ulazi u narednu godinu.

„Još od sredine 2021. smatram da je inflacija delom posledica preteranog štampanja novca i ogromne pomoći koje su države širom sveta, pa i naša, dale građanima i privredi. Ta politika dovela je do ogromne neravnoteže proizvodnje koja je bila ograničena tokom pandemije i dohodaka koji su građani ostvarivali kada nisu radili. Da bi se zaustavila inflacija potrebno je ukočiti tražnju, a to dovodi do usporavanja privredne aktivnosti. I to uglavnom u onom proizvodima koji se kupuju iz zajma. Manje se investira zato što se veliki deo finansira iz kredita koji su skuplji, manje se kupuju stanovi na kredit, druga trajna potrošna dobra. Kada te delatnosti imaju sporiji rast zaposleni u njima manje pazare druge proizvode. Rast kamatnih stopa će negativno uticati na privrednu aktivnost, ali to je nužnost kako bi se oborila inflacija”, navodi Arsić.

Uz sve te probleme velika je neizvesnost oko rata u Ukrajini koja može da dovede do većih poremećaja, jer nije sigurno koliko će u Evropi biti energenata i po kojoj ceni. Kritična je struja, gas takođe. Poskupljenje energenata znači da će troškovi preduzeća biti veći, a da će standard građana da opadne. Zbog većih troškova za struju i gas građani će manje da kupuju druge proizvode.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub) smatra da monetarna politika centralnih banaka deluje sa određenim zakašnjenjem.

„Ne treba samo da se gleda ponašanje centralnih banaka, jer kamatne stope sadrže komponentu inflacije. Realna kamatna stopa je nominalna minus inflacija. Kada je rast cena na malo ovako visok kamate će prirodno da rastu bez obzira na to kako reaguju centralne banke. Zato što se poveriocima ne isplati da pozajmljuju sredstva po kamati koja je niža od inflacije, jer onda gube novac. Dakle rast cene kapitala na međunarodnom tržištu će biti poruka, a ne samo ono što rade centralne banke koje su, između ostalog, povukle i poteze koji smanjuju likvidnost”, napominje Gajić.

Dodaje, da postoji sve više onih koji govore da dolazi recesija, jer je prvenstveno privreda u SAD pregrejana. Rast kvartalnog BDP-a u toj zemlji je iznad nivoa trenda od pre korone 2018–2019. I to znatno. S druge strane privreda Evrope nije ni blizu toga, ekonomska kretanja nisu ista i strah od recesije na našem kontinentu potiče od energetske krize.

To je više političko pitanje nego ekonomsko, jer zavisi od toga da li će se konflikt u Ukrajini zaustaviti, da li će dovesti do drugačijih političkih odnosa između Rusije kao glavnog snabdevača energentima i EU. Sad je prekinut dotok gasa u Nemačku zvanično iz tehničkih razloga, a već se postavljaju pitanja da li će se nastaviti snabdevanje sa dovoljnim količinama.

Ukoliko ne bude dovoljno gasa za industriju u Nemačkoj procene su da će to prouzrokovati pad BDP-a od dva odsto. Nama je ta zemlja prvi spoljnotrgovinski partner pa mi možemo da računamo na smanjenje izvoza, pogotovo komponenti za auto-industriju što je najvažniji proizvod, kaže Gajić.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric''
''Rast kamata'' u uporedjnju sa inflacijom je ''hladan tus'' za gradjane. Ko je izmislio taj naslov?
Иван Грозни
Док се не заустави повећање новчане масе, неће се зауставити ни инфлација.
Киза
Повећање цена сировина, струје, гаса, горива и камата на кредите смањиће раст инфлације?! Мене су учили да раст само неких од ових фактора води у инфлацију а сви заједно дају галопирајућу инфлацију коју је тешко зауставити. Такође, да је пад стандарда и куповне моћи очит индикатор инфлације. А то што ће Немци мање производити и извозити из СВОЈИХ фабрика ауто-делова у Србији нама мало значи, једино за "раст" БДП, који је и онако лажни показатељ стања јер није приходовна вредност! Само кажем...
Pa vidi ovako
rat u ukrajini, kriza u eu i ostale gluposti su samo izgovor za nestručno vođenje kako ekonomije tako i politike uopšte.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.