Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ostaje li Rusija bez željene baze na Crvenom moru

Uprkos sporazumu iz 2020, vojni vrh u Kartumu okleva da Moskvi da u zakup luku Port Sudan na 25 godina, piše „Forin polisi” pozivajući se na američke obaveštajne izvore
Бродски терминал у Порт Судану (Фото: „Википедија”)

Da li je ruski plan da uspostavi prvu pomorsku bazu u Africi pretrpeo „brodolom”?

Nada Moskve da će prema sporazumu iz 2020. godine uspostaviti vojni punkt na Crvenom moru nasukala se u komplikovanim političkim prilikama koje vladaju u Sudanu, tvrde nezvanično dvojica američkih obaveštajnih službenika za „Forin polisi”.

Izgleda da su se pomorske ambicije Rusije na Crvenom moru sudarile sa zamršenim unutrašnjim odnosima u sudanskom vojnom rukovodstvu, koje je nakon državnog udara u oktobru prošle godine preuzelo vlast od prelazne civilne vlade. Iako je zamenik šefa vladajućeg vojnog saveta zemlje, general Muhamed Hamdan Dagalo – poznat kao Hemeti – nastavio da održava dobre odnose s Moskvom, vođa puča i praktično šef države, general Abdel Fatah el Burhan pokušava da izbegne situaciju u kojoj bi se Sudan otuđio od Zapada i njegovih saveznika u regionu, uključujući i Egipat.

Sudanska ambasada u Vašingtonu nije htela da komentariše tvrdnje da, uprkos prethodnom dogovoru, od posla s Moskvom o zakupu luke nema ništa. Portparol američkog Stejt departmenta povodom cele situacije poručuje: „Napredak s takvim pomorskim sporazumom ili bilo kojim drugim oblikom bezbednosne saradnje sa Rusijom dodatno bi izolovao vojni režim Sudana i potkopao stabilnost na Rogu Afrike i u širem regionu Crvenog mora.

Američki zvaničnici pomno prate odnose Moskve i Kartuma kad je reč o zakupu vojne baze u Port Sudanu na 25 godina. Po dogovoru, Moskva je tražila dozvolu da na sudanskoj obali Crvenog mora drži do četiri vojna broda. Zauzvrat, Moskva bi Sudanu obezbedila vojnu opremu i drugu ekonomsku pomoć.

Baza na Crvenom moru dala bi Rusiji snažno uporište u ovom regionu, kojim godišnje prolazi 30 odsto trgovačkog brodskog saobraćaja. Takva situacija, po oceni Vašingtona, omogućila bi Moskvi da dalje projektuje svoju moć i na region Indijskog okeana.

„U Kartumu veoma oklevaju da Rusima daju pristup luci. Oni sada primenjuju taktiku odlaganja. Smatramo da je malo verovatno da će sporazum o zakupu Port Sudana biti primenjen u bliskoj budućnosti. Rusija već potencijalno traži druge opcije ako se dogovor s Kartumom ne ostvari”, objašnjava jedan zvaničnik američke obaveštajne službe za vašingtonski magazin.

Planovi o mogućem ruskom prisustvu u Sudanu započeli su razgovorima Vladimira Putina i bivšeg sudanskog predsednika Omara el Bašira 2017. godine. Nakon što je Bašir u narodnoj pobuni 2019. godine svrgnut s vlasti, dogovor o Port Sudanu je stavljen na led, jer je prelazna vlada imala važnija posla, pokušavajući da izvede zemlju iz međunarodne izolacije. Ali Rusija je bila nestrpljiva. Krajem 2020. godine Moskva je jednostrano potpisala sporazum i dala ga na uvid javnosti očito s ciljem da prisili vlast u Sudanu da što pre realizuje dogovor.

Rusija je poslednjih godina napravila značajan prodor u Afriku kao deo ambicija ruskog predsednika Vladimira Putina da proširi globalni uticaj svoje zemlje. Preko svoje plaćeničke paravojne formacijske grupe „Vagner” Kremlj je prisutan u nestabilnim regionima i zonama konflikata u Maliju, Libiji, Centralnoafričkoj Republici.

„Rusija je poslednjih nekoliko godina verovatno stekla veći uticaj u Africi od bilo kojeg drugog spoljnog aktera”, rekao je Džozef Sigl, direktor istraživanja u Afričkom centru za strateške studije na saslušanju u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma krajem prošle nedelje.

Sigl smatra da sudanska vojska pokušava da ne igra samo na jednu kartu. Po njegovoj oceni, vojni vrh „flertuje” sa Rusima, svestan da oni neće doneti mnogo novca. Ako Kartum hoće investicije, moraće da se okrene Zapadu. A posle državnog udara u Sudanu zapadni donatori su suspendovali milijarde pomoći i ulaganja, što je dovelo do kolapsa privrede.

Kameron Hadson, stručnjak za američko-afričke odnose u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije, smatra da je i Moskva sada oprezna sa primenom sporazuma o zakupu luke zbog nepredvidljivog ishoda političke krize u Sudanu. Vojna hunta se bori da sačuva vlast u doba masovnih demonstracija na kojima narod traži demokratsku tranziciju. Zato u Vašingtonu smatraju da Rusija pokušava da pronađe drugo uporište na Crvenom moru. Na to upućuju i razgovori šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova s kolegom Osmanom Salehom o uspostavljanju „logističkog” čvorišta na obali Eritreje.

Ali Rusija nije jedina zemlja koja traži veći pristup lukama u regionu Crvenog mora, u kojem vlada prava gužva – u Džibutiju na samom Rogu Afrike već se nalaze američka, francuska i kineska baza.

Ujedinjeni Arapski Emirati ponudili su Kartumu ugovor vredan šest milijardi dolara o gradnji nove luke 200 kilometara severno od Port Sudana, u kojoj bi bila industrijska i zona za slobodnu trgovinu po uzoru na Džebel Ali u Dubaiju.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Zaboraviti ''rimsko cartsvo'' i njegovu propast se ne moze oprostiti bilo kom politicaru. Ameri sa + 800 vojnih baza po svetu i dugu od 30 hiljada milijardi dolara ilustriraju ''bacanje para poreskih obaveznika''. Ti isti poreksi obaveznici ce platiti dugove. Ako mogu.
Zoran
Ne verujem da Rusija zeli baze po svetu, nece valjda da imitira Ameriku. ;)
iz glave
огромна је разлика када се база ради уз сагласност власника територије или насилно

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.