Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NEUSTAVNE ODREDBE STATUTA I PRAVILNIKA UNIVERZITETA

Ustavni sud odlučio: Univerzitet ne može da oduzima zvanja

Visokoškolska ustanova nije ovlašćena da uređuje osnove prestanka radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika, niti može „oduzimati zvanja”, navodi se u odluci Ustavnog suda
(Фото А. Васиљевић)

Odredbe Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, koje uređuju proceduru oduzimanja zvanja zbog izrečene mere javne osude za povrede Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu – nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, odlučio je Ustavni sud Srbije. Ocenjeni su neustavnim i stavovi odredbe Statuta Univerziteta u Beogradu kojom se utvrđuje „opšti preduslov u pogledu neosuđivanosti za infamna krivična dela i povrede Kodeksa”.

Suština odluka Ustavnog suda, koja je objavljena u „Službenom glasniku” od 14. jula je u tome da visokoškolska ustanova nije ovlašćena da uređuje osnove prestanka radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika, niti može „oduzimati zvanja”. Načini prestanka radnog odnosa predviđeni su Zakonom o visokom obrazovanju i Zakonom o radu, pa je stoga nezakonita odredba člana osam i 8-a Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.

Ustavni sud je naveo da je javna osuda, kao jedna od mera za povredu Kodeksa, iz osporenog Pravilnika, pretvorena u pravni osnov za gubitak zvanja, odnosno za gubitak stečenog naučnog naziva doktora nauka. Štaviše, „izrečena mera javne osude posledično direktno dovodi i do prestanka radnog odnosa na visokoškolskoj ustanovi, osobi kojoj je zbog te mere oduzeto zvanje nastavnika, odnosno saradnika ili naučni naziv doktora nauka”. Jednostavnije rečeno, nijedna etička mera, pa ni javna osuda ne može se, protivno Ustavu i zakonu, pretvoriti u radnopravnu sankciju, što je upravo ovim pravilnikom, kao podzakonskim aktom, predviđeno.

Kada je reč o Statutu Univerziteta, ocenjeno je da njegov član 133, stav četiri, nije u skladu sa Zakonom o visokoškolskom obrazovanju niti sa Ustavom, budući da je uveo novi opšti uslov za izbor nastavnika, tačnije, prepreku za sticanje zvanja nastavnika u vidu izrečene mere javne osude za povredu Kodeksa profesionalne etike. Ustavni sud utvrdio je da ova odredba Statuta „izlazi van okvira Ustavom zajemčenog prava na autonomiju univerziteta zato što propisivanje opštih uslova za sticanje zvanja nastavnika predstavlja materiju koja se uređuje zakonom, jednako za sve osobe koje pretenduju na sticanje bilo kog zvanja nastavnika na bilo kojoj visokoškolskoj ustanovi u Republici Srbiji”.

Ocenjen je neustavnim i stav pet člana 133 Statuta Univerziteta, koji je predvideo institut „oduzimanja zvanja” nastavnika, odnosno saradnika. Taj institut, navodi se u odluci Ustavnog suda, mogao je biti predviđen samo zakonom, a ne Statutom, koji je podzakonski opšti akt. Zakon o visokom obrazovanju, koji uređuje slučajeve u kojima dolazi do prestanka radnog odnosa nastavnika, odnosno saradnika, ne poznaje institut „oduzimanja zvanja”.

Ova odluka Ustavnog suda smatra se jednom od važnijih i složenijih koja je doneta u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti opštih akata u prethodnom periodu, jer se u ovoj odluci, na jednom mestu, Ustavni sud bavio povredom ustavnih načela, kao što su vladavina prava, podela vlasti (budući da je reč o „zadiranju u zakonodavne kompetencije Narodne skupštine”), zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata i autonomija univerziteta, ali i povredom jednog od osnovnih ljudskih prava – pravom na rad.

Nakon temeljne analize osporenih propisa i drugih akata Univerziteta u Beogradu, sud je ovom odlukom poslao i snažnu poruku univerzitetskoj, akademskoj i široj društvenoj zajednici: „Ustavni sud naglašava da je celovito uređivanje pitanja akademske čestitosti, a što svakako podrazumeva adekvatno sankcionisanje neakademskog ponašanja, od posebnog značaja ne samo za Univerzitet u Beogradu, već i za društvo u celini, ali ukazuje da upravo zbog demokratskog razvoja društva ova pitanja moraju biti uređena na ustavnopravno utemeljen način”.

Ova poruka nije samo deklarativnog i „dekorativnog” karaktera, jer obrazloženje odluke, na 25 strana, sadrži brojne „smernice” i „preporuke” za nadležne službe Univerziteta u Beogradu, ali i drugih univerziteta u Srbiji, koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom budućeg pravnog uređivanja ne samo pitanja akademske čestitosti i sankcionisanja neakademskog ponašanja, nego i drugih važnih pitanja koja decenijama „opterećuju” našu univerzitetsku zajednicu.

Odluka Ustavnog suda tiče se onih koji bi mogli da izgube zvanje zbog nečasnih postupaka i ukazuje da se ovo pitanje mora urediti sistemski i na način koji nije protivan drugim opštim pravilima.

Smisao odluke je u tome da ne može bila koja komisija, pa ni etička komisija Univerziteta, da bude nekakav sud iznad suda.

Nezakoniti propisi prestali da važe

Od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku” neustavni i nezakoniti propisi prestaju da važe, što znači da oni više ne postoje u pravnom poretku Republike Srbije i ne mogu se primenjivati u postupcima koji za predmet imaju utvrđivanje odgovornosti za neakademsko ponašanje, a koji se trenutno vode pred nadležnim organima Univerziteta i nadležnim sudovima, odnosno koji nisu pravosnažno okončani.

Svi postupci koji nisu okončani – ne mogu se nastaviti na osnovu odredaba za koje je Ustavni sud ocenio da nisu u skladu sa Ustavom i zakonom. Predloženo je da se ova pitanja urede na celovit i sistematičan način. Tek kada bi oduzimanje zvanja postalo zakonska kategorija, onda bi Statut Univerziteta mogao da odredi i pravila postupka.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
УС каже 'нико не може да буде суд изнад суда'! Браво! Сад лепо то примените у пракси и укинуте приватне извршитеље! Закон о ЈИ је противуставан (судска овлашћења, која су непреносива чак и на друге државне органе, пренета су на приватне предузетнике) а такође је и неусклађен са другим законима који имају предност над истим. А, да, за кршење Устава нисте надлежни, мора да се покрене уставна иницијатива што "обичан" грађанин Србије не може да уради, јер нема право на то! Само кажем...
Akadem
Pre svega, ovaj slučaj je dobio isti epilog već dva puta. Drugo je pitanje, zašto se baš sada ponovo pokreće to pitanje. Deluje kao da ni Mali nije računao na ovo jer je već u toku njegove nove disertacije u inostranstvu, u Košicama. I treće, kako god, ali u stručnom pogledu, ko je najkompeteniji da donosi odluke o naučnom doprinosu disertacije, njenoj originalnosti i eventualnom plagiranju, ako to nisu organi unverziteta.
DP
Opet isti problemi. Da li je Ustav prekrsen? Sumnjam. Autonomija univerziteta je u odnosu na sve akte univerziteta apsolutna. Ustavni sud moze samo u nacelu da sudi i nemoze se mesati u unitrasnje akte univerziteta. Sem kad je sam ustav krsen - sto ovede izgleda nije slucaj.
Горан NS
To dokazuje da je odluka sa pravnog fakulteta u Novom Sadu, da se dekan Branislav Ristivojević smeni, neustavna. Biće interesantno videti da li će se postupiti po zakonu.
Ma mi znamo bolje
Neverovatno je koliko pravno nestručnih ili nedovoljno stručnih ljudi misli da zna bolje i više nego najbolje (birane od struke) sudije. Neko ko ne zna mnogo ili ništa o ustavnom pravu sebi daje za pravo da određuje šta može a šta ne može Ustavni sud?! I niko da se pita ko je i zašto napravio toliko gore nabrojanih grešaka a da ima mogućnost da donosi pravne akte od velike važnosti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.