Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Skuplji stambeni krediti zbog rasta kamata u EU

Oko 153.000 korisnika stambenih zajmova u Srbiji mogu da računaju na veće mesečne anuitete
(Фото А. Васиљевић)

Vreme jeftinog novca polako se završava i centralne banke mnogih zemalja uveliko podižu kamate. Američke Federalne rezerve su to već učinile, a svet je s nestrpljenjem očekivao koje mere će da preduzme Evropska centralna banka (ECB) na sastanku 21. jula.

Pre dva dana ona je povećala tri kamatne stope za po 0,5 odsto. Tako će kamatna na glavne operacije refinansiranja ubuduće biti 0,5 odsto, na marginalne kreditne olakšice 0,75 odsto, a na devizne olakšice nula. Posle osam godina kamate ECB-a postale su pozitivne, a ovo je prvo povećanje posle 11 godina. Obećano je za sada još jedna korekcija kamata naviše, verovatno na sastanku zakazanom za 8. septembar.

Šta za nas znači povećanje glavnih evropskih kamata? Pa to da će krediti koji su indeksirani u deviznom evro znaku postati skuplji. A to je 153.000 stambenih kredita, tako da oni koji ih otplaćuju mogu da računaju na veće mesečne anuitete. Na primeru stambenog zajma od 37.500 evra, s kreditiranim delom od 30.000 evra, od početka godine rata je uvećana za gotovo 20 evra.

 

Šestomesečni euribor koji banke koriste pri obračunu rate stambenog zajma prema poslednjim podacima, iznosi 0,635 odsto. Podsećanja radi ona je još početkom juna bila negativna, minus 0,017 odsto. Ko je ugovorio zajam s maržom banke od 2,95 odsto, plus šestomesečni euribor plaćao je do skora kamatu od 2,4 odsto, jer je euribor bio negativan, a sada će mu kamata biti veća za oko jedan procentni poen, odnosno plaćaće zajam po kamati od 3,585 odsto.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je rast kamata Evropske centralne banke bio očekivan i da su ga tržišni učesnici već ugradili u svoje kamate.

– Za nas je bitan euribor koji je već odreagovao na samu najavu povećanja kamata. Možda će sada na konačno objavljivanje još malo odreagovati, ali ne za tih 0,5 odsto. Za sada se ne dešava ništa dramatično i oni koji otplaćuju stambeni kredit videće to zavisno od veličine zajma– kaže Grubišić.

Oni koji već dugo otplaćuju kredit za krov nad glavom, na primer, u poslednjih petnaestak godina, dobro pamte da je referentna kamata za evro zajmove 2008. godine iznosila više od pet odsto. Nisu stambeni zajmovi jedini koji poskupljuju. To se već dogodilo sa gotovinskim kreditima, a oni su praktično sto odsto u dinarima. Naime, Narodna banka je u nekoliko navrata povećavala referentnu kamatu i sada ona iznosi 2,75 odsto. Sledeći nju, povećan je i belibor, koji je merodavan za obračun zajmova sa promenljivom kamatom, tako da on sada iznosi u slučaju tromesečnog belibora 2,59 odsto, a šestomesečnog 2,73 odsto.

Zato i onima koji otplaćuju keš kredite slede veće rate. Izuzetak su oni koji su se opredelili za zajmove sa fiksnom kamatom, ali takvih je neuporedivi manje, jer je ovaj zajam skuplji. Samo u scenariju da kamate enormno porastu ti dužnici su zaštićeni.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mazen
Zašto kod nas? Nismo mi EU. Rekli su da samo EU propada
Vladana
Aaaaaaaaa, Zato dakle ?
nikola andric
Kamata u ''Evropi'' (evro grupi) je ''povecana'' sa -0,5 % na 0,5 % = 0 Pored toga evro je izgubio vrednost za 10%. Dakle postao jeftiniji a ne skuplji. Kako moze jeftiniji novac da povisi cene? Jel 800 g. vise od 1 kgr?
Petar
Evro jeste izgubio vrednost ali to ne znači da su i plate porasle. Valuta gubi vrednost a zajedno sa njom pada vrednost naše zarade. To je inflacija. Ako je recimo rata bila 1000 Evra i skočila je na 1050 ili 1100 a plata je ostala ista to je 5-10% više.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.