Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šetnje koje otkrivaju misterije našeg grada

Ture govore o ljubavima znamenitih Beograđana, nekadašnjem kriminalu, istoriji Ulice kralja Petra, zabavi u predratnom periodu, zadužbinarima i najznačajnijim ženama naše istorije
Код споменика Нушићу (Фото С. Ђаковић)

Gde je nastao prvi selfi u gradu, kako su se voleli znameniti ljudi iz naše istorije, šta je bilo prvo internacionalno veliko varoško ubistvo, ko je najbogatija žena iz naše prošlosti... samo su neka od pitanja na koja odgovara turistički vodič Sanja Đaković u toku svojih turističkih šetnji Beogradom sa sugrađanima, turistima, strancima...

Tematske ture
– „Ljubavna šetnja Beogradom”– „Ulica kralja Petra, istorija grada u hiljadu koraka”– „Kuda ćemo večeras – Istorija zabave u Beogradu do Drugog svetskog rata”– „Iz policijskih beležnica – ubistva i zavere u Beogradu”– „Dame, od mnogih hrabrosti stvorene”– „Zadužbinari, plemeniti ljudi velikog srca” Kod spomenika Nušiću

U istraživanje tajni grada Sanja svoje goste vodi četvrtkom, petkom, subotom i nedeljom. Njena istraživanja naše istorije po arhivama i starim novinama izrodila su dosad šest tematskih tura nazvanih: „Ljubavna šetnja Beogradom”, „Ulica kralja Petra, istorija grada u hiljadu koraka”, „Kuda ćemo večeras? Istorija zabave u Beogradu do Drugog svetskog rata”, „Iz policijskih beležnica – ubistva i zavere u Beogradu”, „Dame, od mnogih hrabrosti stvorene” i „Zadužbinari, plemeniti ljudi velikog srca”.

„Ljubavna šetnja” rezervisana je za one najromantičnije među nama, ujedno je i najdugovečnija jer postoji od 2018. Ali, ona je sada podeljena u dva dela, pa je tako uz staru, u toku koje se priča o ljubavima Andrića, Nušića, Crnjanskog, Sanja dodala i novu šetnju gde se može saznati dosta zanimljivosti i o romantičnom životu Olje Ivanjicki, Aleksandra Deroka, Anice Savić Rebac, bračnog para Kostić, ali i neverovatnoj priči Ive Lole Ribara i Slobode Trajković.

– Šetnja „Dame od mnogih hrabrosti stvorene” govori o znamenitim ženama iz istorije i kriterijum mi je bio da su te dame nešto prvi put uradile. Tako, ovu šetnju započinjemo od zgrade u kojoj je „Politika”, sa pričom o prvoj ženi novinarki Magi Magazinović za koju kažu da ju je angažovao Vlada Ribnikar sa dva zlatnika akontacije. Pričam tokom te ture i o prvoj ženi pilotu, lekaru, doktoru nauka, docentu... – nabraja Đakovićeva.
Momo Kapor jednom je, prenosi nam ona, napisao da bi ako bi imao samo pola sata da nekom pokaže ko smo, šta smo i od čega smo stvoreni, tog nekog proveo Ulicom kralja Petra.

– Ova ulica verovatno je najznačajnija za istoriju grada jer je u njoj prvi put nastalo veoma mnogo institucija. To je prva ulica koja je bila popločana drvenom kockom umesto kaldrmom, u njoj se nalazila prva robna kuća, najstarija škola, prvi sto za bilijar, bile su tu najstarije kafane, prva apoteka i prva pošta su otvorene... Tu je održana i prva košarkaška utakmica u gradu, a i najstariji selfi vezuje se baš za ovu ulicu – pripoveda Sanja.

Jedna od najznačajnijih ulica za istoriju grada je Ulica kralja Petra (Foto: Zoran Anastasijević)

Današnji Beograd važi za grad provoda, ali naša istorija zabave izgledala je sasvim drugačije. A kako, to se otkriva baš u toku jedne od ovih šetnji.

– Žene nisu imale pravo da idu u kafane pa su pravile različita posela koja su dobrim delom bila i edukativnog karaktera. Prvi korzo nije bila Knez Mihailova, već Ulica kneza Miloša, a cirkusi su bili jedan od glavnih vidova zabave. I to toliko popularni da je Narodno pozorište tražilo zabranu dolazaka u cirkuse u vreme njihove sezone. U šetnji govorim i o bioskopima, kafanama, zvezdama ondašnjeg doba. Tako, na primer, moji gosti mogu da čuju da je čuvena Džozefina Bejker došla u Beograd kako bi upoznala našu Sofku Nikolić, jednu od tada najvećih evropskih pevačkih zvezda – ilustruje Đakovićeva.

Šetnja posvećena zadužbinarima vodi se onom idejom da ljudi umiru tek kada budu zaboravljeni, zato naša sagovornica pokušava da podseti na ljude koji su našem gradu ostavili mnogo toga. Govori se o Simi Andrejeviću Igumanovu, Golubu i Samuilu Janiću, Anki i Dimitriju Naumoviću, Persidi Milenković, Nikoli Spasiću, Veljku i Lazaru Saviću, ali i najvećem zadužbinaru iz dinastije Obrenovića – vanbračnom sinu kneza Mihaila Velimiru Todoroviću.

– Šetnja u kojoj se govori o ubistvima i zaverama u Beogradu počela je ove godine, a ideja mi da je objasnim kako je nekada izgledao kriminal u Beogradu. U 19. veku su tako mesto u crnoj hronici nalazile vesti da su sa štrika nestale gaće, da se neko potukao u kafani, a neko drugi završio u apsu zbog vređanja lika i dela knjaževog. A onda se 1923. godine dešava prvo veliko internacionalno varoško ubistvo u hotelu „Palas”, a 1939. godine smrt Eduarda Eda Markovića, direktora PRIZAD-a (današnja zgrada Tanjuga), zvanično nesrećan slučaj, ali po tvrdnjama njegove ćerke političko ubistvo jer se njen otac protivio izvozu žitarica u Nemačku pred Drugi svetski rat – objašnjava Sanja Đaković.

Svojim gostima, šetačima, ona priča i o profesiji dželata i podseća ih na Karla Dragutina Harta koji je u toku smaknuća uvek nosio frak i cilindar, a svoje bele rukavice bacao pod noge onoga koga je obesio govoreći: „Ja nisam kriv za tvoju smrt.”

Učesnici ove šetnje mogu čuti i ko je bila prva žena atentator u Srbiji, ali i kako je 1933. skončala tada najbogatija Beograđanka Draga Dimitrijević Mitrićević. Misterija njene smrti u vezi je i sa tadašnjim vlastima, odnosno kraljem Aleksandrom, a kako se priča, baš ova bogatašica, koja je po gradu išla kao prosjakinja, Ivi Andriću poslužila je kao inspiracija za „Gospođicu”. Njeno bogatstvo posle ubistva nasledio je njen nećak Bora Jovanović koji je potom završio u duševnoj bolnici, da bi sve na kraju, uključujući i Draginu grobnicu, prodala njegova supruga. Na nadgrobnoj ploči Drage Dimitrijević Mitrićević stoje, priča nam Sanja, reči „Do viđenja”.

Posao turističkog vodiča nije lak, zahteva dugotrajna istraživanja i prekopavanja po istoriji, ali Sanja uživa u tome. Planira da svoje šetnje obogati i nekim novim pričama – o ljubavnom životu Nikole Pašića, o našem Džejmsu Bondu Dušku Popovu...

– Posetioci će moći da čuju nešto i o prvom ljubavnom pismu u Beogradu, u kome jedna žena zove Miću da dođe da se ljube jer će doći Turci i sve ih poklati, ali i o nekadašnjim ljubavnim oglasima – najavljuje autorka i organizatorka ovih šetnji. Ture traju oko dva sata, koštaju 800 dinara, a sve detaljnije informacije o njima mogu se pronaći na fejsbuk i instagram stranici „Ljubavna šetnja Beogradom”.

 Mali predah u parku na Andričevom vencu (Foto: Dušica Semiz)

Turisti u sopstvenom gradu

Kada je pre četiri godine pokrenula projekat tematskih šetnji Beogradom, Sanja Đaković uvela je prvo svoje goste u svet nekadašnjih romansi, a onda je svake godine dodavala po jednu novu „oblast”. Pripreme i istraživanja ovih priča traju mesecima, za potrebnim informacijama Sanja sama traga po arhivama, dokumentaciji Narodne biblioteke, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”... a kako nam otkriva, deo materijala pronalazi i u starim izdanjima našeg lista. Jedna priča vodi drugoj, čitajući o jednom ubistvu na primer saznaje da je to prvo ubistvo koje je izazvalo toliku pažnju javnosti posle nekog ranijeg zločina, a onda se trudi da sazna sve i o tom pređašnjem velikom kriminalnom delu... Već sada radi na šetnji koju priprema za narednu godinu. Toliko je priča koje treba otkriti, toliko radoznalaca čiju žeđ za znanjem treba zadovoljiti.

– Moja ideja bila je da napravim šetnje koje će biti zanimljive i za Beograđane, i da tako pokažem da možemo biti turisti i u sopstvenom gradu – ističe Sanja Đaković.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.