Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ruska imovina zamrznuta pred Ustavnim sudom Crne Gore

Priprema se desetak tužbi kojima se traži nadoknada štete u iznosu od pola miliona do milion i više evra
Предраг Зечевић (лична архива)

Podgorica – Da li je Crna Gora poštovala svoje zakonodavstvo, najpre odredbe Ustava, kada je donela Odluku o zamrzavanju imovine stotinak državljana Rusije koji su uložili milijarde u nekretnine, pitanje je na koje je Predrag Zečević, urednik i osnivač portala „Biznis.cg”, zatražio odgovor od Ustavnog suda.

On je Ustavnom sudu Crne Gore, preko advokata Marka Ivanovića, predao Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti članova 18 i 19 Zakona o restriktivnim merama iz 2018. godine.

Pozivajući se na odredbe tog zakona, Vlada Crne Gore, odnosno njeni organi i institucije, zamrzla je imovinu ruskim državljanima, a podnosioci inicijative smatraju da to nije u skladu sa Ustavom i zakonima Crne Gore.

Zečević je u inicijativi obrazložio da odredbe člana 18 i člana 19 Zakona o međunarodnim restriktivnim merama nisu u skladu sa Ustavom Crne Gore, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, odnosno Zakonom o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu s Protokolom broj 11.

Odredbe o zamrzavanju imovine ruskim državljanima, prema mišljenju podnosioca inicijative, protivne su protokolu uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokolu broj 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u konvenciju i prvi protokol uz nju, Protokolu broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i nisu u skladu s crnogorskim Zakonom o svojinskopravnim odnosima i Zakonom o eksproprijaciji.

Inicijativom se ističe da su, spornim članovima, flagrantno prekršene odredbe člana 24 i člana 25 (kao i člana 58) Ustava Crne Gore. Član 24 Ustava Crne Gore glasi: „Zajemčena ljudska prava i slobode mogu se ograničiti samo zakonom, u obimu koji dopušta Ustav, u meri koja je neophodna da bi se u otvorenom i slobodnom demokratskom društvu zadovoljila svrha zbog koje je ograničenje dozvoljeno. Ograničenja se ne smeju uvoditi u druge svrhe osim onih radi kojih su propisana.”

Zečević ocenjuje da se jezičkim tumačenjem sporne odredbe člana 18 Zakona o međunarodnim restriktivnim merama nedvosmisleno dolazi do zaključka da je njome ukinuto i ograničeno pravo svojine, odnosno pravo raspolaganja imovinom i novčanim sredstvima preko obima i mere koju dopušta Ustav, kao i preko svrhe radi koje je Ustavom dozvoljeno eventualno ograničenje prava svojine (u javnom interesu uz isplatu pravične naknade).

Posebno naglašava da je članom 25 Ustava Crne Gore, naslova Privremeno ograničenje prava i sloboda, bitnom za ovu inicijativu, propisano: „Za vreme proglašenog ratnog ili vanrednog stanja može se ograničiti ostvarivanje pojedinih ljudskih prava i sloboda, u obimu u kojem je to neophodno.”

Podseća se u inicijativi da se ograničenje ne sme činiti po osnovu pola, nacionalnosti, rase, vere, jezika, etničkog ili društvenog porekla, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja ili bilo kakvog drugog svojstva.

Mere ograničenja mogu važiti najduže dok traje ratno ili vanredno stanje, piše u inicijativi predatoj Ustavnom sudu Crne Gore, od kojeg se očekuje stav da li je ustavna odredba, odnosno odluka Vlade Crne Gore o zamrzavanju imovine ruskim državljanima u Crnoj Gori.

Za podnosioca inicijative Predraga Zečevića nije sporno da Crna Gora treba da sledi politiku EU i sankcije Rusiji zbog događaja u Ukrajini, ali zamrzavanje imovine bez odluke suda može naneti državi ogromnu štetu.

Zečević na kraju konstatuje: „Plašim se da primenom pojedinih članova Zakona o restriktivnim merama mogu državu koštati u vidu znatno lošije turističke sezone, čega smo svedoci, kao i milionskim odštetnim zahtevima.”

Pojedine advokatske kancelarije su nam potvrdile da već pripremaju desetak tužbi kojima traže ne samo poništenje vladine odluke o zamrzavanju imovine već i tužbe za nadoknadu materijalne štete koja je naneta Rusima i njihovoj imovini. Reč je, kako kažu, o zahtevima za nadoknadu štete koji se kreću od pola do milion i više evra.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Posmatrac
Sta se desilo Crnogorcima, nekad su bili simbol casti i postenja
Šta EU može da učini od tebe?
Na zakon se pozivaju slabi, moćni otimaju po želji. Za njih isti ne važi.
Do skoro su bili omjeni stranci
Pošto su im prodali nekretnine po rekordno visokim cenama za to vreme, sada im ih zamrzavaju iako ti ljudi nemaju nikakve veze sa ratom u Ukrajini. Ne znam da li je to protiv ustava Crne Gore, ali je sugurno protiv morala. Otimanje imovine je evropska vrednost?!
Зоран Маторац
Otimanje imovine je evropska vrednost?! А са друге стране приватна имовина је у капитализму светиња, чија год била. Ако се пљачка туђе имовине, макар и уз несувисло објашњење: „За време проглашеног ратног или ванредног стања може се ограничити остваривање појединих људских права и слобода, у обиму у којем је то неопходно”, усвоји као принцип, онда ће ускоро све отићи бестрага (бирам речи).
Tamerlan
Uvek bila. Pogledajte koliko su Evropljani držali kolonija i koliko i danas drže...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.