Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: DEJAN RISTIĆ, direktor Muzeja žrtava genocida

Hrvatsko ustaštvo je autonomna i autohtona ideologija

Današnje generacije nemaju odgovornost za zlo koje se dogodilo od 1941. do 1945, ali i te kako mogu biti odgovorne za izvrtanje činjenica, negiranje zločina ili njihovu minimizaciju
(Фото Н. Марјановић)

Nakon što je obelodanjeno da Vlada Hrvatske nije dozvolila predsedniku Vučiću da poseti Jasenovac, nama u Muzeju žrtava genocida javljali su se mnogi potomci stradalnika tog logora, čak i retki preživeli. Pitali su da li to znači da su i njima ubuduće zabranjene posete, da je nepoželjan svako ko dolazi iz Srbije. Naprotiv, smatram da mi svi sad treba da krenemo ka Jasenovcu. To mesto će u pijetetskom smislu biti naše samo dok smo tamo prisutni, dok kao dostojanstveni potomci svedočimo univerzalnu tragediju srpskog naroda, odnosno istorijsko iskustvo genocida počinjenog nad Srbima u NDH. Zato smo, pored ostalog, uputili inicijativu Ministarstvu prosvete da se u programe rekreativnih nastava, učeničkih ekskurzija i studijskih putovanja uvrste istorijski i saznajno najznačajnija mesta stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, u zemlji, regionu i Evropi, kaže u razgovoru za „Politiku” Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.

Kako ističe, pomenuta odluka zvaničnog Zagreba zadrla je u najbolnije pitanje srpsko-hrvatskih odnosa, koje je decenijama gurano pod tepih, a sada je eruptiralo na najizazovniji mogući način.

„To vidimo i po reakcijama relevantnih svetskih institucija s kojima je muzej u kontaktu. Mnogi su, da tako kažem, zagrmeli na Hrvatsku, ne samo javno već i kroz diskretne diplomatske kanale jer su se vlasti u Zagrebu ogrešile o poštovanje civilizacijskih tekovina, uskrativši predsedniku Srbije pravo da poseti najveće stratište svoga naroda. Uostalom, ne postoje ni propisi, ni norme, ali ni valjani izgovori zbog kojih bi se potomku žrtava tri puta onemogućila privatna poseta jednom takvom mestu”, ističe Ristić.

Bili ste u određenoj meri uključeni u organizaciju predsednikove posete Jasenovcu, još od prvog pokušaja realizacije u septembru prošle godine. Posle svega što se minule sedmice izdešavalo, kakve bi dalje poteze valjalo povući?

Naše je da ostanemo pribrani, bez preteranih emocija i neprimerenih reči. Da „Jutarnji list” nije obelodanio čitavu priču, srpska strana ni ovog, kao ni prethodna dva puta, ne bi o tome izvestila javnost. Sada kada je zvanični Zagreb pod određenom vrstom čak i međunarodnog pritiska da predsedniku Srbije omogući nesmetan pristup Spomen-području Jasenovac, primereno je i odgovorno s naše strane da hrvatskim vlastima ostavimo prostor da izađu iz ove krajnje neprijatne situacije u koju su sami sebe doveli. Čuli smo da premijer Plenković kaže da će posete biti, ali ne u narednih 60 dana. Nije problem, ako se čekalo 77 godina da najviši zvaničnik Srbije poseti Jasenovac, sačekaće se još koji mesec.

Zašto se hrvatska strana tako usrdno trudi da temu Jasenovca, kako ste rekli, gura pod tepih?

Ta tema, nažalost, otvara stranice najdubljih ponora hrvatske povesti. A koreni genocidne namere prema Srbima u Hrvatskoj sežu do duboko u 19. vek. Iz delova ondašnje hrvatske političke i kulturne elite neskriveno je agitovano kako „Srbe treba klati i maljem zatirati”. Da bi genocid, kao ultimativni i apsolutni zločin bio moguć, nužno je da mu prethodi dugotrajna indoktrinacija čiji je cilj da se buduće žrtve dehumanizuju, da se svedu na štetočine koje je opravdano i poželjno istrebiti. Režim koji su uspostavile hrvatske ustaše otelotvorio je tu i takvu mržnju koju je sprovodio čitav državni aparat. Sistem koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu, u istorijskom i simboličkom smislu, jeste bio epicentar stradanja Srba, Jevreja i Roma, ali se ne sme smetnuti sa uma da je od 1941. do 1945. genocid vršen na čitavoj teritoriji Nezavisne države Hrvatske.

Može li se zaključiti da je NDH bila „najbolji đak” nacista i Hitlerove Nemačke?

I više od toga. Hrvatsko ustaštvo je autonomna i autohtona ideologija. Kada bismo rekli da je NDH plod nacizma i fašizma, nepravedno bi je oslobodili dobrog dela odgovornosti. NDH je bila jedina državna tvorevina u Drugom svetskom ratu, osim nacističke Nemačke, koja je samovoljno, samostalno i bez bilo čije pomoći formirala logore smrti i njima upravljala. Pavelićev režim jeste koristio iskustva Nemačke i Italije, ali ih je izdigao do nivoa apsolutnog zla. Taj element bestijalnosti i uživanja u nanošenju bola žrtvi pre egzekucije nije postojao ni kod nacista.

Da li se o Jasenovcu uči u hrvatskim školama i na koji način?

Jedan od mogućih odgovora na to pitanje ogleda se i u činjenici da je hrvatsko Ministarstvo prosvete i nauke u maju poslalo dopis školama da, posle perioda pandemije, ponovo počnu da dovode učenike u Spomen-područje Jasenovac, gde bi se, kako je navedeno, detaljnije upoznali s fenomenom Holokausta. Tim povodom sam resornom ministru uputio pismo s primedbom zašto je fokus na Holokaustu, kada su najmanje 65 odsto žrtava jasenovačkog sistema logora činili Srbi, od 16 do 17 odsto Romi, a oko 15 odsto Jevreji. Očigledno, namera je da se forsiranjem memorijalizacije žrtava isključivo jedne etničke skupine prikrije suština Jasenovca. Tu suštinu je još drastičnije promašio italijanski ambasador u Hrvatskoj Pjerfrančesko Sako, koji je u aprilu ove godine, prilikom odavanja pošte stradalima u Jasenovcu, istakao kako izražava solidarnost sa – hrvatskim narodom. Odmah sam reagovao protestnim pismom zbog ovog prvorazrednog skandala kojim je naneta javna uvreda svim žrtvama i njihovim potomcima.

Koliko se u svetu uopšte zna o genocidu nad Srbima u NDH?

Mi smo prethodnih decenija, svesno ili nesvesno, propustili da internacionalizujemo temu genocida počinjenog nad Srbima u NDH i sada se na tome ubrzano radi. Nastojimo da činjenice stignu na što više adresa, posebno tamo gde se definišu obrazovni programi, gde se donose političke odluke i odakle se utiče na formiranje stavova javnog mnjenja. S druge strane, Muzej žrtava genocida tokom tri decenije postojanja činio je sve da činjenice o genocidu i zločinima protiv čovečnosti budu predočene što široj javnosti. Publikovali smo više od 180 naučnih studija, producirali na desetine izložbi, dokumentarnih i dokumentarno-igranih filmova, organizovali na hiljade obrazovnih programa i nastupa u medijima. Stvaranje zajednice znanja jeste jedna od naših osnovnih dužnosti kao matičnog muzeja Republike Srbije za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima, Romima i Jevrejima i jedinstvene institucije te vrste u Istočnoj Evropi. Posebno smo posvećeni dijalogu sa onima koji drugačije misle. Ukoliko želimo da nastavimo da živimo kao dobri susedi ili u okviru širih integracija, nužno je da dođemo do zajedničke spoznaje zašto se dogodio Jasenovac i koje nam je sve tragične posledice ostavio. Kao što je u više navrata govorio patrijarh Porfirije, upravo Jasenovac treba da bude mesto pomirenja Srba i Hrvata. Današnje generacije nemaju odgovornost za zlo koje se dogodilo od 1941. do 1945, ali i te kako mogu biti odgovorne za izvrtanje činjenica, negiranje zločina ili njihovo minimiziranje.

Kada se govori o kulturi sećanja, utisak je da je razdoblje nakon Drugog svetskog rata dugo bilo opterećeno bremenom ideologije?

Antifašizam je civilizacijsko opredeljenje srpskog naroda. To je vrednosni sud i opredeljenje, a ne ideologija. Naročito ne ekskluzivno levičarska. Naš problem je što smo sa socijalizmom odbacili i antifašizam, nesumnjivo pozitivnu istorijsku tekovinu. Drugi su je pak prigrlili sa oduševljenjem do te mere da je premijer Plenković povodom obeležavanja 80 godina ustanka izjavio kako je hrvatski narod dao značajan doprinos pobedi nad fašizmom. Mi smo kao muzej reagovali otvorenim pismom, pozvavši ga da nas uputi u činjenice koje nam nisu poznate. Ujedno smo ga podsetili na to da nije postojao hrvatski, već jugoslovenski antifašistički i oslobodilački oružani pokret u kome su pripadnici hrvatskog naroda, nasuprot Srbima, činili manji deo, te da je jedini autentični hrvatski pokret oružani pokret u Drugom svetskom ratu bio onaj ustaški. Istina jeste da je taj pokret dao značajan doprinos u Drugom svetskom ratu, ali jačanju nacizma i fašizma.

Na početku ste pomenuli inicijativu Muzeja žrtava genocida u vezi sa organizovanim školskim posetama bojištima i mestima stradanja srpskog, romskog, jevrejskog i drugih naroda u Drugom svetskom ratu. Koji su nezaobilazni toponimi na toj mapi?

Na širem, jugoslovenskom prostoru, univerzalni simbol stradanja je bez dileme Jasenovac. U Srbiji, to je stratište u Jajincima. Zatim Kadinjača, Bubanj, Slobodište, Jabuka kod Pančeva, groblje streljanih u Kraljevu... Šumarice su primer dobre prakse kontinuiranog sećanja, zahvaljujući, između ostalog, „Krvavoj bajci” Desanke Maksimović i amblematičnom spomeniku Miodraga Živkovića. Ovom prilikom bih naglasio i to da je, imajući u vidu izazove s kojima se suočavamo kao država i društvo, nužno da najpre definišemo politiku pamćenja. Iz nje proističe kultura sećanja jer ne možemo negovati sećanje na ono o čemu nedovoljno ili ništa ne znamo. Uzmite, na primer, Bitku na Kozari, čiju osamdesetogodišnjicu upravo obeležavamo. Ova epopeja je u širem srpskom etničkom korpusu gotovo potpuno zaboravljena, a reč je o možda i najblistavijem odjeku vidovdanske etike u 20. veku. Oko 3.500 pripadnika Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, mahom Srba, štitilo je 80.000 srpskih civila u zbegu, boreći se protiv desetina hiljada do zuba naoružanih i za zlodela vrlo motivisanih Nemaca i hrvatskih i muslimanskih ustaša. Na samoj planini ili kasnije u sistemu koncentracionih i logora smrti NDH u Jasenovcu, kao i na drugim gubilištima stradalo je oko 40.000 civila, među kojima je bilo oko 12.000 dece. O tom užasnom zločinu Muzej žrtava genocida priredio je izložbu koja je trenutno u Memorijalnom muzeju na Mrakovici, na Kozari. U septembru će ova postavka s mnoštvom autentičnih, potresnih eksponata biti predstavljena i u Beogradu.

Da li intenzivno podsećanje na tragičnu prošlost, koja je decenijama potiskivana u zaborav, može da razgori mržnju i želju za osvetom?

Naprotiv, cilj je da se intenzivira saosećanje, sapatništvo, da se probudi svest da tragedije koje su se dogodile srpskom narodu ne smeju nikada i nikome da se ponove. Retki su narodi kojima je istorija poverila misiju da, svedočeći o vlastitom stradanju, istovremeno posvedoče o univerzalnom stradanju ljudskog bića u dramatičnim razdobljima povesti. Na taj istorijski i civilizacijski zov ne smemo da se oglušimo. I drugo, ne manje važno, samo naoružani znanjem o prošlosti, možemo da na najcelishodniji način odgovorimo svim identitetskim i geostrateškim izazovima s kojima smo suočeni. Bez istinskog utemeljena u objektivnom poznavanju prošlosti i sopstvenom identitetu bićemo ništa drugo do bezoblična, obezličena amorfna masa pogodna za različite pokušaje identitetskih i drugih (pre)oblikovanja.  

Komentari28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
Dr Bogoljub Kočović (bivši četnik, Srbin iz Minhena) i dr Vladimir Žerjavić (yu-stručnjak u UN, Hrvat), neovisno jedan od drugog, u svojim demografskim analzama popisa stanovništva 1921. i 1931. te procene za 1941. (popisa nije bilo zbog rata) i popisa stanovništva u FNRJ 1948. pokazuju da na teritoriji NDH (BiH, Hrvatska) „fali“ iz svih razloga (prirodne smrti, smrti zbog teških uslova života, pogibija u ratu, iseljavanja u svet, kolonizacije u Vojvodinu...) oko 450.000 Srba...
Milica
Popisi 1921, 1931 daju rast 2.3 % godisnje. Po popusu 48 nedostaje 2050 000
Aco
Da li nam treba Muzej genocida da bi jasenovackih 700 000 mucenika sveo na 40 000, manje od Tudjmanovih 70 000?
Драгиша
Текст мора да се чита пажљиво и са разумевањем. А у тексту пише да је у току битке на Козари и касније у Јасеновцу и другим губилиштима страдало 40.000 цивила, од тога 12.000 деце.
Aleks
Yad Vashem je nedavno jasno odbacio Zurofofu tezu da je u Jasenovcu ubijeno 700 000 ljudi. Tu objavu je prenela i Politika. Jasenovac nije ništa manji zločin ako se i ne dodaju nule u broju ubijenih u tom logoru.
Prikaži još odgovora
Професор др Драган Павловић, Париз
Evo umanjivanja zrtava, gospodin kaze: "... у систему концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, као и на другим губилиштима страдало је око 40.000 цивила". To tvrde i Hrvati. Medjutim, kako sam mu vec pisao, regresiona linija na broj stanovnika Jugoslavije posle 1. sv. rata, kad se ukljuce i sve hipoteticne migracije, pokazuje IPAK! nedostatak od 500 do 700.000 stanovnika u 1945. godine, kao totalni demografski gubitak, naravno. Gde su oni nestali?
popchulle
[email protected] Cifra Srba stradalih u WWII od ratnih dejstava, bolesti i starosti, kao i onih koji su emigrirali je poznata - oko 100.000. Činjenica je da između popisa '31. i 48. fali više od milion Srba koji su prema demografskim podacima trebali biti tu, naravno kad se iz broja popisanih isključe muslimani koji su se izjašnjavali kao Srbi.
Aleks
Ne mislite valjda profesore da su na prostoru Kraljevine Jugoslavije tokom rata samo Srbi stradavali? I da su Svi Srbi samo stradali od ustaša? Koliko je Srba stradalo od Nemaca? Koliko u borbama kao partizani? Koliko je Srba stradalo u borbama kao četnici? Koliko je Srba stradalo kao žrtve borbenih dejstava zaraćenih strana? Koliko je Srba umrlo od bolesti, napr. kolere, tifusa tokom rata? Sve to treba da se uzme u obzir ako želimo da budemo ozbiljni.
Prikaži još odgovora
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Зашто се мешате човеку у његов приватни живот? Његова приватна ствар је где је хтео да путује, а ствар сваке државе је да одобри или не улазак приватном лицу. Или, ипак, није било приватно?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.