Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTRAŽIVANjE REPUBLIČKOG ZAVODA ZA STATISTIKU

U Srbiji je prošle godine prijavljeno 200 ubistava

Pravosnažno je osuđeno 27.508 osoba. Od toga, četvrtinu čine dela protiv imovine, petinu trgovina drogom, a za porodično nasilje osuđeno je 13,5 odsto svih osuđenika
(Фото А. Васиљевић)

Najstroža krivična sankcija po našem zakonu – doživotni zatvor, u prošloj godini, izrečena je pravosnažno dvojici najtežih zločinaca, dok je na izdržavanje kazne od 30 do 40 godina zatvora upućeno osam ubica. Krivične prijave zbog ubistva podnete su protiv 110 osoba, a teško ubistvo stavljeno je na teret 89 osumnjičenih.

Pravosnažno je osuđeno 27.508 osoba, što je za osam odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Od toga, četvrtinu čine krivična dela protiv imovine, a petinu protiv zdravlja ljudi, odnosno trgovina narkoticima, dok je za razne oblike porodičnog nasilja osuđeno 13,5 odsto od ukupnog broja osuđenika, pokazuje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku.

Više od polovine, odnosno 52,7 procenata svih pravosnažno osuđenih građana u Srbiji, dobilo je uslovnu kaznu zatvora. Zatim sledi novčana – 12,5 odsto, pa bezuslovne sankcije. Od šest do 12 meseci iza rešetaka čini 5,9 procenata svih dosuđenih kazni, od godinu do dve ih je 4,2 odsto i zatim je sve manje osuđenika, što je duža kazna. Od 15 do 20 godina u zatvoru provodi 0,1 procenat svih osuđenika, a onih koji su još strože kažnjeni ukupno je 10.

Prošle godine je zbog ubistva osuđeno 75 osoba. Za teško ubistvo zatvorske kazne izrečene su 31 okrivljenom, dok je za teške telesne povrede osuđeno 546 ljudi. Zavodske sankcije izrečene su počiniocima 25 silovanja. Zbog nasilja u porodici, 589 osoba kažnjeno je zatvorskim kaznama, 13 novčano, 1.388 uslovno, u kućnom zatvoru ih je 214, a radom u javnom interesu sankcionisano ih je 17.

Prema podacima statistike pravosuđa za prošlu godinu, krivična dela najčešće čine osobe od 30 do 39 godina. U 2021. pravosnažno je osuđeno 7.417 osoba tog uzrasta, od čega 777 žena. U svakoj sledećoj dekadi, građani su, sudeći prema pravosnažnim presudama, sve manje skloni da krše zakon. Isti podaci pokazuju da u sukob sa propisima najređe dolaze devojke od 18 do 20 godina – svega 5,5 odsto populacije svih osuđenih. Skoro dvostruko je više žena starijih od 60 godina koje su činile krivična dela.

U 2021. podneto je 2.513 krivičnih prijava protiv maloletnika. Veću za izricanje krivičnih sankcija podneto je 1.749 predloga, dok je broj osoba mlađih od 18 godina, kojima su izrečene krivične sankcije, 1.383 – što je za 12 odsto više u odnosu na prethodnu, 2020.

Više od polovine svih krivičnih dela koja čine mladi uzrasta između 14 i 18 godina su imovinski delikti. U 2021, sudeći prema broju prijava, zabeležena su 1.263 takva krivična dela, a odmah posle krađa i razbojništava slede dela protiv života i tela kojih je bilo 349, odnosno 13,9 odsto. Isti broj takvih slučajeva nasilja u kojima su učestvovali maloletnici zabeležen je i 2020., a u 2021. registrovana su i 264 kršenja javnog reda i mira, što je 10,5 odsto maloletničkog kriminaliteta u toj godini.

Kada je reč o kaznama, krađe i razbojništva razlog su zbog kojeg su 2021. krivično sankcionisana 635 maloletnika. Zbog krivičnih dela protiv zdravlja ljudi, u šta spada i trgovina drogom, kažnjeno je njih 229, dok je za razne slučajeve nasilja sankcionisan 181 maloletnik.

Statistika, i kada je reč o maloletnicima, potvrđuje da zakone u daleko većem broju krše mladići nego devojke. U prošloj godini, od ukupno 1.383 maloletnika, 121 devojka suočila se sa krivičnom sankcijom, a najviše njih – 36, imale su 16 godina, dok je manje onih neznatno mlađih ili starijih.

Od 2018. do 2021. u padu je broj maloletnika kojima je izrečen maloletnički zatvor. Zanimljivo je da su u 2017. četvorica maloletnika kažnjena zatvorskom kaznom od pet do 10 godina zatvora, dok u kasnijem periodu tako strogih kazni nije bilo. Maloletnički zatvor, kao najstroža kazna koja se može izreći osobama mlađim od 18 godina, izrečena je u 2021. trojici maloletnika, ali u trajanju od šest meseci do dve godine, pokazuje istraživanje.

U neslavnu statistiku maloletničkog kriminaliteta ulaze i tri krivične prijave koje su u 2021. podnete zbog ubistava i 55 – za nanošenje teških telesnih povreda. Lakih telesnih povreda u maloletničkim obračunima bilo je pet puta više – 260. Zabeleženo je i šest slučajeva silovanja, devet obljuba sa detetom i isto toliko slučajeva polnog uznemiravanja. Droga je nađena kod 151 maloletnika, dok ih je 28 uhvaćeno u prodaji narkotika.

Najteži zločini i najstrože kazne

Među najtežim zločincima koji su u 2021. osuđeni na najstrože kazne pravosnažnim odlukama sudova širom Srbije su nedavno preminuli Ninoslav Jovanović, zvani Malčanski berberin, višestruki silovatelj maloletnica i Dejan Dabović koji je iz osvete ubio bivšu devojku. Njima su izrečene pravosnažne kazne doživotnog zatvora.

Više decenija u zatvoru provešće i Zoran Albić, koji je do smrti tukao dvogodišnje dete i Dušan Petronijević, koji je sa 39 uboda nožem usmrtio bivšu devojku.

Radovanović: Zabrinjava porast nasilnog kriminala odraslih

Maloletnički kriminal je u padu, ali veoma zabrinjava porast krivičnih dela sa elementima nasilja koja čine odrasli, seksualni kriminal, korupcija i slično, kaže za „Politiku” kriminolog Dobrivoje Radovanović.

– Broj od oko 200 ubistava godišnje visok je za Srbiju. Do raspada SFRJ Srbija je imala 110 do 120 ubistava godišnje, a zatim je taj broj počeo da raste i dostigao čak 360. Već duže vreme imamo 200 prijava svake godine. Ubistva su metod rada organizovanog kriminala i zato je došlo do porasta. Kako se organizovani kriminal stabilizuje, pada broj ubistava. Broj raste samo kada se kriminalne organizacije bore između sebe ili kad država krene u akcije – navodi Radovanović.

Podatak da 13,5 odsto svih presuda čine one koje se odnose na porodično nasilje takođe je veoma veliki. Slika je još sumornija kada se zna da je stvarni broj mnogo veći nego što se statistički beleži zbog visokog procenta neprijavljenih krivičnih dela i teških sudskih procesa.

I kada je reč o zloupotrebama i prometu narkotika, razlika između broja izvršenih krivičnih dela i izrečenih presuda veoma je velika pa je broj presuda uvek mnogo manji od stvarnog stanja.

– Stopa od 20 odsto je jako visoka ali je u odnosu na stvarno stanje niska – ocenjuje naš sagovornik i ukazuje da ima mnogo nedostataka u statistici kriminala:

– Na policijskoj akademiji je pre nekoliko godina saopšten podatak iz referata trojice policijskih načelnika da je procenat otkrivenih krivičnih dela u odnosu na broj prijavljenih svega 53 odsto. Sistem nagrađivanja u policiji je krivac za to. Policija nagrađuje rasvetljena krivična dela. U praksi se dešava, na primer, da neko ukrade dva točka automobila, a policajac to ne otkrije već ostavi u fioci. On tako prikazuje veći procenat otkrivenih krivičnih dela da bi dobio stimulaciju.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

сивошевић
што значи да смо отприлике на 3.1 убиства на 100000 становника. није добро али није ни толико лоше колико медији пакују

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.