Subota, 24.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vraćanje Njegoševe kapele na Lovćen civilizacijsko pitanje

Tragično je sada pogledati gde se nalaze ostaci Njegoševe grobnice”, kazao je Markuš i poručio da je vlast u Crnoj Gori dužna da obnovi kapelu.
Његошева капела на Ловћену (Фото Википедија)

CETINjE - Vraćanje crkve Svetog Petra Cetinjskog na Lovćen treba da bude civilizacijsko, a ne ideološko i posledično - političko pitanje, poručeno je danas iz Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP).

Na konferenciji za novinare MCP povodom 50 godina od razaranja Njegoševe kapele na Lovćenu saopšteno je da će na istu temu u sredu, posle liturgije u Hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, biti organizovan okrugli sto.

„Okrugli sto 'Pedeset godina od razaranja Njegoševe kapele na Lovćenu' je nastojanje MCP da se o ovom činu razgovara”, rečeno je novinarima.

Paroh barski, novinar i publicista, Jovan Plamenac, podsetio je da je pre pola veka, u avgustu i početkom septembra 1972. godine, porušena crkva Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu, a da je još 1952. godine objavljeno u medijima da je crnogorska vlada ponudila Ivanu Meštroviću da izradi spomenik Njegošu i da je on tu ponudu prihvatio.

„Još tada je određeno da se spomenik Njegošu gradi na Lovćenu i da on bude mauzolej”, rekao je Plamenac.

Da bi, kazao je, mauzolej mogao biti podignut na vrhu Lovćena, trebalo je prvo Mitropoliji oduzeti zemljište na kojem je bila izgrađena Kapela.

On je podsetio da je gradnja mauzoleja počela 1970. godine, kao i da su mnogi bili protiv rušenja Kapele i izgradnje mauzoleja na njenom mestu.

Istakao je da su podržavaoci rušenja Kapele tvrdili „da ona nije originalna nego da ju je izgradio kralj Aleksandar Karađorđević”, kao i da je tu priču lansirao pavelićevac Savić Marković Štedimlija u zagrebačkom „Vjesniku” 1970. godine.

„Stradanje Lovćenske crkve ima duboke duhovne uzroke, sve vreme, pa i danas”, rekao je Plamenac i istakao je da je tada sklonjen jedan simbol, da bi na njegovo mesto bio postavljen drugi, njemu oprečan.

To je, kazao je, bio obračun neopaganstva sa pravoslavnim hrišćanstvom.

Plamenac je istakao da je vraćanje crkve svedeno na ideološko pitanje i, posledično, političko.

„Propagandistička graja i gađanje floskulama nikada, pa ni u ovom slučaju, ne vode rešenju problema”, zaključio je Plamenac na pres konferenciji, saopšteno je na sajtu MCP, prenosi Tanjug.

Publicista Jovan Markuš rekao je da je okrugli sto, koji će biti organizovan u sredu, idealna prilika da se razgovara na ovu temu.

On je, odgovarajući na pitanje novinara - da li je pravi trenutak da se razgovara o ovome, s obzirom na tenzije koje postoje u Crnoj Gori, rekao da su tenzije podignute pre 50 godina.

„Zna se ko ih je i podigao. Tragično je sada pogledati gde se nalaze ostaci Njegoševe grobnice”, kazao je Markuš i poručio da je vlast u Crnoj Gori dužna da obnovi kapelu.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мило
Чак је и Мирко Ковач био против рушења Његошеве капела. Паметном доста.
Dragan
Rusenje monumentalnog mauzoleja bio bi vandalski cin. Taj isti mauzolej privlacio je brojne posetioce svake godine i njegovim rusenjem Lovcen bi postao ekstremno neinteresantan za turiste. Onakva crkva moze da se napravi bilo gde. Ni po cemu ne moze da se poredi sa mauzolejom. Svaka budala moze da rusi ali da gradi moze samo dobar domacin i majstor.
PSA
Nije problem što su gradili već što su srupili šta nije trebalo. Drugo, ta kapela je izraz volje samog Njegoša koji upravonije hteo nikakve grandiozne mauzoleje. Ako ga poštuješ poštovaćeš i njegovu volju. Sad, neko rešenje mora da se nađe, nešto može i da se izmesti.
Капелски кријесови
Био сам давно на Ловћену, можда пре 30 или више година. Његошев маузолеј изгледао ми је фасцинатно, велелепно. Добро се сећам и да је на неки влошебан начин фотопарат "одбијао" да слика унутрашњост маузолеја, док су све остале фотографије успеле. Да ли је поента да се Мештровићев пројекат руши, а да се реконструише некаква стара капела, која је била знатно мања и неугледна, у поређењу са монументалном грађевином од гранита. Или је вечита поента вазда рушити старо, а направити ново, веће и љепше?
PSA
Vi razmišljate o svom utisku a ne o želji samog Njegoša. Taj mauzolej može i da se pomeri. Ne mora se rušiti ali ako je želja pravoslavnog Vladike da bude sahranjen u skromnoj kapeli to se mora poštovati. Nije sporno da je grobnica monumentalno delo ali je podignuta na pogrešnom mestu iz čisto ideoloških razloga, da bi se srušila ta kapela.
Борис М. Бања Лука
Коме одавно покојни Његош смета, све је о себи рекао. И Саркотић је рушио, Броз наставио. Да видимо шта неокомунисти смјерају.
Trotl
Niko normalan ne može da razume razloge zbog kojih bi mauzolej umetnika svetskog glasa opet trebalo zameniti sa praistorijskom hižom. I mnogo svetija mesta za narode i civilizacije nadzidavana su, menjana, pravljeno je bolje i lepše. Od Akropolja pa nadalje. Ako postoji potreba, religiozni momenat može ae označiti na neki drugi način a ne rušenjem.
Милош
Вероватно јер је уметник светског гласа рекао да га баш ту и у таквом објекту сахране? Да је хтео да буде циркуска атракција, рекао би да га копају на неком кружном току.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.