Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Akademik Dimić: Hrvati pokušavaju da ulepšaju svoju istoriju

Академик Љубодраг Димић (Фото Н. Марјановић)

Tvrdnje zagrebačkih nadbiskupa, na čelu sa Josipom Bozanićem, da su u Jastrebarskom i Sisku tokom Drugog svetskog rata bila prihvatilišta za decu u kojem su navodno lečeni, a ne logori u kojima su mučeni i ubijani, po rečima akademik Ljubodraga Dimića pokušaj da se zaboravi i prekroji vlastita istorija za buduće generacije Hrvata.

„To je pokušaj da se zaboravi vlastita prošlost, da se ona ulepša, da se kao takva populariše i da postane deo svesti stanovnika u Hrvatskoj koji sada stupaju na životnu scenu. Ti mladi će u narednim decenijama taj narativ prihvatiti kao istinit, a poništavaće ono što su istoričari do sada o tome rekli”, rekao je Dimić za Tanjug.

On kaže da postoji čitava paleta termina koja upotrebljava rimokatolička crkva u Zagrebu pokušavajući da opravda ono što se opravdati ne može, a to su postupci klera i njihovog prvog čoveka u periodu od 1941.-1945, Alojzija Stepinca.

„To su bile institucije logorskog tipa pre nego pedagoškog. Pored onih koji su tu izgubili živote, veći deo je dat na usvajanje rigidnim ustaškim porodicama, pri čemu su deci menjana imena i identitet, vera, kršteni list i mnoga od njih su do kraja života ostali u ubeđenju da su pripadnici hrvatskog, a ne srpskog nacionalnog korpusa. Pri tome vaspitavani su tako da se iskazuju amonizete prema svemu što je srpsko i pravoslavno”, objašnjava akademik koji je bio član zajedničke komisije Katoličke i Srpske pravoslavne crkve sa zadatkom da vrednuje ulogu Stepinca tokom Drugog svetskog rata.

On dodaje da su logori u Jastrebarskom i Sisku, kao i ceo proces pretvaranja srpske dece u Hrvate-katolike opisani u knjizi „Bili su samo deca” Dragoja Lukića pre više decenija.

Dimić smatra da objavu hrvatskog sveštenstva treba vezivati isključivo za Zagreb, a ne za Rim, jer prema podacima koje ima, kao istraživač, postoji nerazumevanje između Vatikana i Zagreba kada je u pitanju Alojz Stepinac i ponašanje hrvatske katoličke crkve u Drugom svetskom ratu.

Kako ističe, Stepinac je uzdignut na nivo sveca u Zagrebu, a proces njegove beatifikacije nije završen u Rimu.

„Istovremeno, Hrvatska rimokatalička crkva podigla je sebe na nivo bezgrešnosti što im daje za pravo da izdaju takve panflete. Govori se o tome da su oni bezgrešni, da je Bog svedok njihovih dela, a ne savremenici koji su o ponašanju Hrvatske rimokatoličke crkve u Drugom svetskom ratu ostavili svoj trag”, navodi Dimić.

On naglašava da savremenici ne pripadaju samo srpskom narodu i komunističkom pokretu već se mogu naći i u obaveštajnim krugovima u Nemačkoj, Italiji, svim onim službama koje su pratili dešavanja u NDH.

„Istovremeno, kada je u pitanju sam Stepinac, kao i Hrvatska rimokatolička crkva, prema njihovoj propagandi, njihovo ponašanje u Drugom svetskom ratu je ispunjeno simbolima. Oni su borci protiv tiranije, prisilnog prevođenja u pravoslavlje, oni su ti koji su se suprotstavili teroru koji je srpski narod činio nad Hrvatima, a jugoslovenska država nad Hrvatskom, oni su se suprotstavili srpskoj okupaciji Hrvatske itd”, naveo je Dimić, prenosi Tanjug.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

др Слободан Девић
Sami smo krivi. Pod hitno u skolu kod Jevreja da nas nauce kako se zrtve genocida ne zaboravljaju - ne pitati za cenu!
liberat
Hrvati pokušavaju da Srbi zaborave zločine u konclogoru Jasenovcu koje su oni počinili u II svetskom ratu. Njihove smicalice često imaju uspeha, jer Srbija je pokazala da se u 75 godina nije brinula za istorijsko pamćenje svog naroda, i zato nam se ponovila 1991. godina.
Селективност
Све је тачно што каже наш академик, али зашто се САНУ није огласила поводом одрицања СПЦ од српског наслеђа у Северној Македонији? То није проблем који завређује пажњу наше академије?
geras
možda hrvati pokušavaju da ulepšaju svoju istoriju, i to svakako nije u redu. ali nije u redu i prećutati da ovde istorija nije samo ulepšana. ovde su korekcije podignute na viši nivo - ozakonjene su .
Божа
О чему причаш?
mineralna voda
Хрвати покушавају да улепшају своју историју - SRBI TAKOĐE! На Опленцу обележена 205. годишњица смрти вожда Карађорђа - Ko je ubio Karađorđa? Možda Hrvati?
Evo javili su se i ovde
Molim? O cemu vi pricate? Koncentracioni logori za decu nisu postojali ni u Nemackoj. Ni sa cim se to nemoze porediti. Ni sa cim!
др Слободан Девић
Kada smo mi pokusavali da sakrijemo da je Milos ubio svoga kuma? I kakve to veze sada ima sa Hrvatima? Mesate babe i zabe iz samo vama poznatih razloga. Karadjordje je bio jedna od najznacajnijih licnosti u novijoj srpskoj istoriji. Ali, isto tako je bio i Milos, cije pristalice tvrde da ga je sklonio jer je morao. Najvaznija cinjenica jeste da za vreme Milosa Srbija nije ratovala. I jeste da je cinjenica da se i obogatio, ali su i Karadjordjevici (Aleksandar I pre svih) ...
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.