Demokrate traže rezoluciju o genocidu u Pivi i Velici

Od našeg dopisnika

Podgorica – Usvajanje rezolucije o genocidu u Pivi i Velici u Skupštini Crne Gore predložio je Klub poslanika Demokratske Crne Gore. Demokrate zahtevaju od poslanika da na osnovu člana 92, stav 2, Poslovnika Skupštine Crne Gore, raspravljaju o Predlogu rezolucije o genocidu o Pivi i Velici, koju su dostavili službi parlamenta.

„Svedoci smo ljudskih stradanja, stradanja koja su, kad govorimo o Pivi i Velici, odraz svega onoga što nije civilizacijska tekovina, i odraz onoga što uvek i u svakom trenutku treba osuditi i učiniti sve da se odgovorna lica suoče s pravdom”, navele su Demokrate u obrazloženju za usvajanje Rezolucije o genocidu u Pivi i Velici.

Podsećaju da je ova partija crnogorskoj javnosti predočila „još prošle godine o kakvom je zločinu reč, tačnije, prema nepobitnim informacijama, od strane nacifašističkih formacija na prostoru Pive, početkom juna 1943. monstruozno je ubijeno oko 1.290 civila, među kojima oko 550 dece, a u Velici, 28. jula 1944. godine, oko 550 civila, uključujući decu i stara lica”.

„Svaka reč je suvišna kad govorimo o ovakvim zločinima, o ovakvim stradanjima, posebno imajući u vidu da je reč o jednom od najsvirepijih nacifašističkih zločina koji su počinjeni na tlu naše zemlje u toku Drugog svetskog rata”, ističu Demokrate. „Istina, vreme ne možemo vratiti, niti umanjiti žal koji osećamo nakon ovakvih nemilih događaja, ali jedno je sigurno – obavezu civilizacijsku, državničku, institucionalnu i naročito ljudsku, i te kako imamo. Ako nekad institucije i država nisu bile dovoljno jake kad je reč o zaštiti ljudskih prava, želimo da verujemo da sada jesu”.

Demokrate posebno naglašavaju da „kad uzmemo u obzir da nijedan počinilac zločina nije zbog ovog nedela izveden pred bilo koji domaći ili međunarodni sud, što je teško shvatiti, onda je potpuno jasno zašto svedočimo nedovoljnom stepenu razumevanja javnosti o pomenutim zločinima”.

„Kao i ranije, i sada smatramo da Skupština Crne Gore, najviši zakonodavni organ, treba da da doprinos jačanju svesti i razumevanju okolnosti, prirode i posledica ovog zločina”, stav je Kluba poslanika Demokrata.

„Za samo dva sata, zlikovci iz fašističkih jedinica ’Princ Eugen’ i ’Skenderbeg’ pobili su 428 osoba – žena, staraca i dece u Velici i Gornjoj Rženici. Sem Nemaca, u monstruoznom zločinu učestvovali su i Albanci sa Kosova i muslimani iz Plava, Gusinja i Sandžaka, među kojima su se isticali Osman Rastoder i Sahit Hodža”, kaže za „Politiku” publicista Brano Otašević.

Ne samo Demokrate, već skoro sve parlamentarne partije, očekuju da poseban doprinos usvajanju ove rezolucije daju poslanici Bošnjačke stranke, koji su mesecima, s poslanicima Demokratske partije socijalista, insistirali da se usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici i u tome uspeli. Sada se s pravom očekuje da te dve partije uz isti žar rade na usvajanju rezolucije o genocidu u Pivi i Velici.

U Dolima, pokraj sela Miljkovac u Pivi, za vreme Pete ofanzive 1943. godine, folksdojčerska jedinica „Princ Eugen”, koja je prošla Pivom i ostavila pustoš ubivši oko 1.260 Pivljana, 7. juna je za sat ubila 522 osobe, među kojima i 109 mališana.

„Mesto stradanja je trostruko sveto mesto – pivski zid plača, sam vrh pivske golgote narodnoga raspeća i pivski Vitlejem, mesto pokolja i stradanja sto devetoro pivske dece, od kojih je jedno rođeno na gubilištu. Dete Mališe Đikanovića ubijeno je bez imena i bez saznanja njegovog pola, okupano i prinudno kršteno kao bezimeno u svojoj krvi. Trudnice pred porođajem nisu bile pošteđene stradanja ni pogibije”, reči su prof. dr Jovana Delića.

Prisećaju se svi stravičnih zločina nad pivskim žrtvama juna 1943. godine, među kojima je bila i sedamnaestogodišnja Jaglika Adžić, koju su, zajedno s roditeljima, braćom i komšijama, spalili Nemci i ustaše.

„Nemački vojnici su u Gojkovića dolu, kod Plužina, 6. juna zatvorili u jednu kolibu 46 meštana, među kojima su bili Jaglikina braća Milorad (8), Momčilo (4) i Dušan (2), kao i roditelji Stoja i Krsto. Ona je uspela Nemcima da pobegne, ali se vratila kad je čula vrisku i plač braće i roditelja, skočila u oganj i sagorela”, podseća Delić.

Dodaje da „Sveta Jaglika predvodi pivske mučenike u seobi među svetitelje” i da je njen podvig ponovila je Sofija Kandić, 17-godišnja čobanica koja je govorila da je ništa neće odvojiti od brata Luke, jedinog među pet sestara. Kad je shvatila da je brat u plamenu ostavila je stado i u trku skočila u vatru u kojoj je izgorelo 96 ljudi”.