Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemačka očajnički traži radnike, potrebno oko 400.000 doseljenika godišnje

(EPA-EFE/CLAUS BECH )

Bilo da se radi o industriji, bolnicama ili zanatu, manjak radne snage je sve veći problem u Nemačkoj, piše Dojče vele (DW) i ocenjuje da priliv radnika iz inostranstva ne funkcioniše kao što se zamišljalo, prenosi Tanjug.

„Imao bih sto za Vas” ali nažalost nema ko da Vam kuva”, rekao je vlasnik jednog restorana u telefonskom razgovoru, navodi nemački medij uz opasku da nije reč o šali, jer u celoj Nemačkoj nema dovoljno kuvara, kuvarskih pomoćnika i konobara.

Radna snaga, dodaje dalje, nije problem samo u ugostiteljstvu.

„Vozovi se ukidaju, jer nema dovoljno mašinovođa. Na aerodromima se gomilaju koferi, jer nema ko da ih pretovaruje. Na bezbednosnim kontrolama ljudi gube živce, jer zbog predugih redova ne stižu do svojih aviona. Obdaništa povlače svoje potvrde o prijemu dece, jer nema dovoljno vaspitača”, konstatuje DW.

 (EPA-EFE/PHILIPP GUELLAND)

U anketi nemačke Industrijske i trgovinske komore, koja zastupa interese više miliona preduzeća, 56 odsto firmi se žali da nema dovoljno radnika i smatra da je to jedna od najvećih opasnosti za njihovo poslovanje.

Nemačka agencija za rad beleži nedostatak radne snage u 148 profesija, a još 122 zanimanja su pod posebnom prismotrom. U proseku prođe osam meseci dok neki starački dom ne nađe negovatelja. Građevinske firme prosečno čekaju pola godine dok ne nađu radnike. Širom zemlje su raspisani konkursi za više od 1,7 miliona slobodnih radnih mesta, navodi DW.

„Pre pet do deset godina smo se oglašavali samo u reklamama, da bismo prodali naše usluge. Danas plaćamo oglase u medijima svih vrsta da bismo našli radnike”, žali se Markus Vinter, direktor firme IDS u Baden-Virtembergu koja iznajmljuje radnike svih profila. Firma ima oko 750 zaposlenih i potrebno joj je osoblje u više od 20 zanimanja, od bravara do molera, od vozača viljuškara do vozača kombija za isporuku pića.

Manjak radne snage nije iskrsao iznenada. „Sada smo u relativno dramatičnoj situaciji koju smo već odavno predvideli”, kaže Herbert Briker, profesor na Institutu za tržište rada i izučavanje zanimanja u Nirnbergu. Prema njegovim zapažanjima, sada se jasno primećuju demografske promene.

Nemačka godišnje izgubi oko 350.000 pripadnika radno sposobne generacije. Pri tome će demografski jake generacije tek za nekoliko godina otići u penziju. Stručnjaci poput Brikera računaju da će do 2035. godine na tržištu rada vladati manjak od sedam miliona radnika.

(EFE/VALDRIN XHEMAJ ATTENTION)

To je ogromna rupa. Da bi se ona popunila, potrebno je da u Nemačku dolazi, i u njoj ostane, oko 400.000 doseljenika godišnje. DW predočava da se misli na doseljenike iz zemalja van Evropske unije. Stručnjaci sa akademskim obrazovanjem od 2012. mogu da dolaze u Nemačku zahvaljujući takozvanoj „plavoj karti EU”.

U tekstu se napominje da je 2020. na snagu stupio i Zakon o doseljavanju stručne radne snage (FEG) kojim nisu obuhvaćeni samo akademski obrazovani imigranti. Ali, on ne deluje kao što se očekivalo.

Herbert Briker govori o „razočaranju” i podseća da je 2020. u Nemačku došlo 30.000 radnika iz inostranstva, ali da je tada zemlju i napustilo 20.000 radnika.

Nemačka vlada sada hoće da reformiše zakon tako da se tržište rada otvori i za radnike koji nemaju potrebnu diplomu ili svedočanstvo – njima bi trebalo pružiti mogućnost da to dobiju u firmama koje ih prihvate.

Nemačka je ranije mnogo polagala na „jednaku vrednost” diploma. To vreme je prošlo - sada će prilikom zapošljavanja firme slobodno procenjivati da li je neko podesan ili ne, a diploma će biti u drugom planu.

Stvari će se u praksi, međutim, i dalje odvijati uz velike teškoće. Čak i sa radnim ugovorom u džepu, i dalje je teško dobiti termin za vađenje vize u nemačkoj ambasadi, kaže advokatica Betina Ofer, koja savetuje preduzeća koja hoće da zaposle radnike iz inostranstva, i dodaje da provera zahteva traje mesecima.

„Vlasti stalno gaje sumnje da moji poslodavci hoće nekako da prošvercuju strance u Nemačku i neće da shvate da poslodavci traže radnu snagu. Još uvek je potrebno boriti se protiv takvog stava i potrebna nam je promena paradigme. Svaki radnik koji nam dođe je dobitak za našu zemlju”, zaključuje Betina Ofer.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ognjan strekovic
ma biće.
dusan1
Ne znam ko je izjavio da će poslednji čistač cipela u Njujorku biti milijarder ali se nije prevario. Biće da u Nemačkoj vodoinstalater (kao her Žika) bude bogatiji od kolektora doktora nauka kao u EX YU seriji .
Ide novi val
Sad ce da krenu horde sa dalekog i bliskog istoka. Dajte granicarima placeni odmor, ionako nista ne rade da zastite nase granice, kao ni policija koja pusta da migranti vladaju nasim ulicama.
slavkoD
Vrlo je jednostavno...niko nece da radi za "gladnu platu". taj problem je poceo sa novom ekonomskom ideologijom 2007 godine. Svi rukovodeci nivoi dobijaju budzet za poboljsanje rada i povecanje sata rada,ali procenat na kraju godine od ne podeljenog budzeta je sladji.
jova
Plate su male a troškovi života visoki u Nemačkoj. Ako osoba dođe sama, nema nekih dobro plaćenih kvalifikacija i radi normalno radno vreme, teško da može opstati. Imaće bruto platu oko 2000 evra, neto oko 1300 evra, kada plati sve troškove života teško da nešto može ostati. O automobilu, putovanju, svom stanu... može samo sanjati.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.