Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto Kristijan Šmit više nije ljubimac Bošnjaka u Sarajevu

Bakir Izetbegović upozorio nemačkog diplomatu da se „ne igra minskim poljem”. – Čović Šmitovu nameru vidi kao pokušaj ispravljanja greške prema Hrvatima
Скуп испред зграде ОХР-а у главном граду Босне и Херцеговине (Фото: „Твитер”)

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Najava Kristijana Šmita, visokog predstavnika koga Srpska ne priznaje, da će nametnuti izmene Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije BiH izazvala je opšti bes na bošnjačkoj strani. Do juče omiljeni im nemački diplomata postao je, takoreći, preko noći nepoželjna osoba, kojoj sarajevska politička elita sad poručuje da treba da ode iz BiH i da „takav zakon implementira u svojoj zemlji”. Zahtevi da Šmit mora da podnese ostavku čuli su se i na protestnom skupu u Sarajevu, koji je u ponedeljak uveče, u organizaciji bošnjačkih stranaka, održan ispred zgrade OHR, u kojoj je Šmitova kancelarija.

Okupljeni građani (prema policijskim izvorima bilo ih je oko 7.000), kojima su se pridružili i lideri svih političkih partija sa sedištem u Sarajevu, poručili su da „neće dozvoliti etničku podelu BiH” i pozvali Šmita da „odustane od svoje odluke”. Kako kažu, ona bi „mogla imati nesagledive posledice po društvo u BiH”, jer je, prema njihovom mišljenju, skrojena „po modelu koji odgovara samo HDZ-u”. Takva ili slična upozorenja nisu stizala iz političkog Sarajeva kad je Šmit, po ugledu na svoje prethodnike, nametao protivdejtonska rešenja na štetu Srpske.

Pred početak protesta lider SDA Bakir Izetbegović izjavio je na vanrednoj konferenciji za novinare kako je upozorio Šmita da se „ne igra minskim poljem” i da Bošnjake ne prisiljava na ono što nisu, kako je rekao, do sada radili. S druge strane, predsednik HDZ-a Dragan Čović nameru Šmita razume kao „minimalni pokušaj ispravljanja greške prema hrvatskom narodu u BiH” i smatra da taj proces treba privesti kraju i krenuti u drugačijoj atmosferi u predizbornu kampanju da bi se izbegla kriza.

„Pozivamo kolege iz Sarajeva da slede ono što zagovaraju u poslednjih 10 godina – da BiH stvarno bude po meri svih naroda. Svaki drugi put odvešće ih u politički sunovrat”, izjavio je Čović.

Lider HDZ-a podsetio je i na činjenicu da je postizanje dogovora o izmenama Izbornog zakona BiH pokušavano u poslednje dve godine i da se u tome nije uspelo, jer je, napomenuo je on, želja Bošnjaka bila da se zadrži status kvo.

Eventualne izmene Izbornog zakona, koje bi nametnuo Šmit, predsednik Hrvatske Zoran Milanović razume kao „milostinju za Hrvate” i poziva ga da „poništi sve ranije odluke svojih prethodnika” koje su donesene na štetu Hrvata.

„Visoki predstavnik ipak može, kad hoće. Nažalost, tu se moram složiti sa Srbima i Miloradom Dodikom, članom Predsedništva BiH, jer su u pravu – nije ga izabrao Savet bezbednosti”, rekao je hrvatski predsednik, zapitavši se šta je sa izborom članova Predsedništva BiH i da li to znači da će i dalje biti biran neko ko ih (Hrvate) ne zastupa.

U ambasadi Rusije u Sarajevu trenutna dešavanja u vezi sa Šmitovim namerama smatraju za „dokaz osnovanosti i principijelnosti stava Rusije” o nelegitimnosti Šmita na poziciji visokog predstavnika.

Komentarišući proteste u Sarajevu, Milorad Dodik je rekao da je „BiH podeljena zemlja” i da je to jasno svima osim onih koji u priči o jedinstvu vide „svoj koncept života u BiH”, u kojem se pita jedan narod, a majorizuju ostala dva.

„Da od početka nisu zagovarali BiH kao zemlju muslimana, a nas ostale gledali tu samo dok prirodni priraštaj ne uradi svoje, verovatno danas ne bi protestovali, lažno predstavljajući da su tu u ime svih”, kaže Dodik.

Nekoliko desetina građana, od kojih su neki noć proveli ispred zgrade OHR-a, nastavilo je da protestuje i juče. Stvaranjem buke pokušali su da dozovu Šmita da im se obrati i kaže da je odustao od bonskih ovlašćenja. Poručili su mu da neće odustati i da će i dalje dolaziti pred zgradu OHR-a.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vrlo prosto
Zato sto u Sarajevu i muslimanskom dijelu FBiH vlada teza o njihovoj bezgresnosti zbog uloge zrtve u ratovima 90-tih koju su sebi namjenili. Svi oni koji se suprostave tom narativu na bilo koji naci, direktno ili indirektno postaju njihovi neprijatelji. Mora biti onako kako oni kazu i nikako drugacije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.