Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
U PROTEKLIH ŠEST MESECI

Rođeno više beba, a umrlo manje ljudi nego lane

U periodu januar–jun rođene su 29.334 bebe, odnosno 521 novorođenče više nego u prvom polugođu prošle godine
Највише нових грађана на свет је дошло у марту (Фото А. Васиљевић)

Iako je u prvih šest meseci ove godine broj preminulih u Srbiji duplo veći nego broj rođenih, najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da se rađa više beba, a umire manje ljudi nego u istom periodu prošle godine. Naime, u periodu januar–jun rođene su 29.334 bebe, odnosno 521 novorođenče više nego u prvom polugođu prošle godine. Iako to u statističkom smislu znači povećanje od samo 1,8 odsto, nakon dvogodišnjeg negativnog demografskog trenda, ipak se može videti svetlo na kraju tunela. U prvom polugođu ove godine najviše beba rođeno je u martu. Još više razloga za umereni optimizam daje nam statistika mortaliteta – broj umrlih u Srbiji u periodu januar–jun 2022. godine iznosio je 60.346. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 65.817, beleži se pad od 5.471 osobe, odnosno 8,3 odsto preminulih ljudi manje. Najmanje umrlih registrovano je proteklog meseca.

Grafikoni nacionalnog statističkog zavoda svedoče da su rode najviše sletale u region Šumadije i zapadne Srbije, u kome je rođeno 419 beba više nego u istom periodu prethodne godine, a potom u Beogradski region, u kome je 160 novorođenčadi više došlo na svet nego u prvih šest meseci prošle godine. I u regionu Južne i istočne Srbije upisano je 46 beba više nego u prvom polugođu 2021. godine. Samo su u Vojvodini rođene 104 bebe manje nego u prvih šest meseci lane.

U svim regionima Srbije beleži se manji mortalitet u odnosu na prvo polugođe prošle godine – u prestonici su 2.262 manje preminula, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji broj umrlih je za 2.287 manji nego u periodu od januara do jula prošle godine, u Vojvodini je broj umrlih manji za 847 u odnosu na prethodnu godinu, dok je regionu Južne i istočne Srbije broj preminulih manji za 85 u odnosu na isti period protekle godine.

Da li će novi talas korone preokrenuti ovaj pozitivan trend, ostaje da se vidi, s obzirom na to da ponovo počinje da raste broj zaraženih i preminulih pacijenata. Podsećanja radi, u Srbiji su tokom prošle godine umrle čak 136.622 osobe, a rođeno svega 62.160 beba, što znači da je naša zemlja samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja „izgubila” grad od 74.562 osobe. Međutim, kada se u tu računicu ubace i spoljne migracije, dolazi se do zaključka da smo za svega godinu dana ostali bez gotovo 100.000 ljudi.

Brojke Republičkog zavoda za statistiku takođe svedoče da su od „bolesti koje mogu da se dovedu u vezu s kovidom 19” preminule čak 27.742 osobe, što znači da je virus korona postao drugi uzročnik smrtnosti u prethodnoj godini. Vodeći uzrok smrti kod oba pola bile su bolesti sistema krvotoka – od njih je tokom protekle godine umrlo 56.610 osoba, a treći uzročnik mortaliteta su tumori, od kojih je lane preminulo 20.609 ljudi.

Vitalna statistika svedoči da je 2020. bila godina s najmanje rođenih beba u poslednjem veku, a 2021. je bila druga godina po redu u kojoj se beleži najmanji natalitet u Srbiji. I broj opština s pozitivnim prirodnim priraštajem drastično se smanjuje – dok je 2020. godine šest opština u našoj zemlji imali pozitivan prirodni priraštaj, lane je samo u Novom Pazaru, Tutinu i Preševu registrovan veći broj rođenih od umrlih. Iako u Beogradu živi skoro trećina Srbije, nijedna beogradska opština nije imala pozitivan prirodni priraštaj.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
„Витална статистика сведочи да је 2020. била година с најмање рођених беба у последњем веку." На различитим типовима обука новинара као и на основним студијама журналистике, увек се, као по правилу, провуче и она реченица: „Када мама каже да вас воли, проверите то из независног извора.” Само пазите да иза тог независног извора не стоји Сорош. Јер, мама више није мама, већ „родитељ број један".
Asda
Polako sam sve vise skeptican da ce bilo koje mere dati dugorocne efekte, jer Srbija zivi zapadni nacin zivota gde su deca satanizovana, gde se broji svaki dinar koji ce detetu trebati, da je to obaveza, investicija, i odgovornost i time se mladi plase da postanu roditelji. Zasto siromasne zemlje imaju dece, oa jer se ne razmislja kako cemo sutra nemamo nista, a ovde ce ti dete pojesti novac? Zalosno....
Иван Грозни
Не могу се демографски трендови посматрати само на нивоу једне године. Становништво Србије немогуће је обновити без неког већег досељавања.
rodoljub1
Postoji kontinuirano vrlo bitan "informativni nedostatak", a to je: Zašto Republički zavod za statistiku ne daje demografske podatke o broju rodjenih beba po etničkoj osnovi, kada se zna da je 6-7 decenija kod Srba vrlo izražena bela kuga? Ko donosi odluke da nema informacija po etničkoj osnovi? Zbog toga se i bela kuga, sa finansijskim podsticajem radjanja, generalizuje na celu Srbiju: nacionalni-manjinski entiteti sa velikim natalitetom dobijaju najveći finansijski podsticaj (po broju dece)
ivica
Bravo za rode.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.