Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kineske investicije opadaju na putu svile, ali ne i u Srbiji

Najviši obim izgradnje u prvoj polovini 2022. zabeležen je na Filipinima u iznosu od 3,3 milijarde dolara, zatim u Srbiji 1,9 milijardi i u Iraku oko 1,5 milijardi dolara
(Фото EPA-EFE/Mark R. Cristino)

Finansiranje i investicije kineske inicijative „Pojas i put” smanjeni su u prvoj polovini godine, bez novih izdataka za Rusiju, Šri Lanku i Egipat, ali u Srbiji ostaju na viskom nivou i u ovoj godini postaju naš najveći ulagač. Najviši obim izgradnje u prvoj polovini 2022. zabeležen je na Filipinima u iznosu od 3,3 milijarde dolara, zatim u Srbiji 1,9 milijardi i u Iraku oko 1,5 milijardi dolara.

Kineske kompanije u Srbiji grade najznačajnije puteve i pruge. One su angažovane na auto-putu „Miloš Veliki” od Novog Beograda do Surčina i od Čačka do Požege, potom na obilaznici oko Beograda, auto-putu između Valjeva i Lajkovca. Kinezi grade i dunavski koridor od Požarevca do Golupca, Fruškogorski koridor, most u Novom Sadu, prugu od Novog Sada do Subotice…

Prema podacima Narodne banke Srbije za prvo tromesečje 2022, najveći priliv po osnovu stranih investicija došao je upravo iz Kine u iznosu od 219 miliona evra. To je čak više nego u prvom tromesečju 2021, kada su kineske investicije kod nas iznosile 201 milion evra. Tokom 2021. Kina je uložila 569,4 miliona evra, dok je 2020. investirala 478,9 miliona evra u Srbiji. Finansiranje i investicije u okviru inicijative „Pojas i put” iznosile su 28,4 milijarde dolara u prvih šest meseci, što je za 10 milijardi manje u odnosu na prošlu godinu, čime je ukupna potrošnja na projektu „Pojas i put” dostigla 932 milijarde dolara od 2013.

Iznosi za prvu polovinu godine bili su 40 odsto niži u poređenju sa istim periodom 2019, navodi se u izveštaju Grin fajnens end divelopment centra (GFDC).

Oko 11,8 milijardi dolara otišlo je za investicije, a 16,5 milijardi za građevinske ugovore delimično finansirane kineskim zajmovima. Finansiranje i investicije proširile su se na 42 zemlje u prvoj polovini 2022. godine, sa 15 zemalja koje su dobile investicije i 35 koje su bile angažovane u građevinarstvu.

Kada je reč o investicijama, Saudijska Arabija je bila najveći pojedinačni primalac sa oko 5,5 milijardi američkih dolara, a slede je Demokratska Republika Kongo (600 milijardi) i Indonezija (oko 560 milijardi). Ovo smanjenje obima ulaganja u „Pojas i put” može se objasniti činjenicom da je MMF znatno snizio svoju raniju procenu rasta za Kinu 2022 – na 3,3 procenta, sa 4,4 odsto projektovanih u aprilu, navodeći kao razlog izbijanje kovida 19 i široko rasprostranjeno zatvaranje u velikim gradovima koji imaju ograničenu proizvodnju i pogoršavaju poremećaje u globalnom lancu snabdevanja.

Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je inicijativu „Pojas i put” 2013. godine čiji je cilj da finansijski i infrastrukturni potencijal Kine upregne u „izgradnju velike zajednice koja deli zajedničke interese” širom Azije, Afrike i Latinske Amerike. Ovaj projekat je prema pisanju Rojtersa, posustao zbog tereta duga koji uzrokuje u zemljama i drugih pitanja kao što je degradacija životne sredine. Pojedine države počele su ponovo pregovore o svojim investicionim projektima s Kinom, naglašavajući dužničke rizike.

Nijedan novi projekat uglja nije dobio kinesko odobrenje u prvih šest meseci 2022. pošto je predsednik Si obećao na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prošlog septembra da će staviti tačku na strana ulaganja u ugalj. Kina je nastavila da pruža podršku drugim projektima fosilnih goriva u zemljama „Pojasa i puta”, pri čemu nafta i gas čine oko 80 odsto kineskih energetskih investicija u inostranstvu i 66 procenata njenih građevinskih ugovora, saopšteno je iz GFDC-a. Aranžmani u gasne projekte iznosili su 6,7 milijardi dolara u prvom polugodištu u odnosu na 9,5 milijardi dolara tokom cele 2021, navodi se u istraživanju.

Transakcije u sektorima zelene energije i hidroenergije pale su za 22 procenta u odnosu na godinu ranije. Dok su investicije porasle na 1,4 milijarde dolara sa 400 miliona dolara, troškovi izgradnje u vezi sa zelenom energijom pali su na 1,6 milijardi dolara, na manje od polovine u odnosu na nivo prethodne godine.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jonny
Mogli su kod nas da primene efikasniji sistem gradnje železničke infratrukture kao što to rade u svojoj zemlji. Ovde se relacija NS - BG gradila kao kod njih par hiljada km.
slobodan
Sve jasno.
Istok Zapad
Alternativa je US/nato inicijativa "opljackaj ih, isperi im mozgove".
slobodan
A po dosadasnjem iskustvu o "investicijama" Kine u Srbiji, Kina to ne radi?? Oni nama uvale kredit de se zida ono sto njima treba.
Talicni Opanak
Jel treba ovo da se vrati ili je to poklon ? Nadam se da oni ne postuju ekonomske zakonitosti, ili se varam?
Mile Rad
Varas se, lepo kaze da su ovo investicije! Poklona nema posto ovo sve rade privatne kompanije is Kine. Ali mislim da su uslovi finasiranja puno bolji nego kad bih se zaduzili od nekog drugog. Pozajmiti od MMF-a znaci da niko drugi nece da sa tobom rizikuje. Zato je najskuplli.
Čobanin
Ja se drzim one, ovca i prut,umesto pojas i put
Ivan Ivanovic
Zato i jeste cobanin kako vam nadimak kaze.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.