Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

U rat­nim dra­ma­ma i kće­rke in­du­stri­jal­ca

Марија Поповић Осипо (Фото из књиге Знаменити професори Ужица)

O užič­kom in­du­stri­jal­cu Mar­ku Po­po­vi­ću (1863–1928), či­je je sto­lar­sko pred­u­ze­će s uvo­znim ma­ši­na­ma po­čet­kom 20. ve­ka pra­vi­lo pro­iz­vo­de iz­la­ga­ne i na Svet­skoj iz­lo­žbi u Bri­se­lu, ima za­pi­sa i isto­rij­skih se­ća­nja. Ali o nje­go­vim kće­ri­ma Cve­ti i Ma­ri­ji, rat­nim do­bro­volj­nim bol­ni­čar­ka­ma, ne­do­volj­no se zna u ovoj va­ro­ši. Na njih, uz osta­le, se­ća knji­ga „Zna­me­ni­ti pro­fe­so­ri Uži­ca” auto­ra Slo­bo­da­na Ra­do­vi­ća.

U imuć­noj vi­šeč­la­noj po­ro­di­ci Po­po­vić (sa de­ve­to­ro de­ce), vas­pi­ta­nju i obra­zo­va­nju po­tom­stva pri­da­va­la se po­seb­na pa­žnja. „Se­stre Cve­ta (ro­đe­na 1891) i Ma­ri­ja (ro­đe­na 1898), u mla­do­sti pe­va­ju u grad­skom ho­ru ’Zla­ti­bor­ska vi­la’, svi­ra­ju na vi­o­li­ni ko­ja je bi­la porodični in­stru­ment, obla­če se le­po, do­sta to­ga ši­ju sa­me kod ku­će”, pi­še Ra­do­vić.

Taj po­ro­dič­ni sklad kod Po­po­vi­ća na­glo će po­re­me­ti­ti ra­to­vi ko­ji do­la­ze, naj­pre bal­kan­ski, a on­da i Pr­vi svet­ski rat. Iz ovih vo­je­va­nja, is­ti­če autor, kćer­ke Mar­ka Po­po­vić Cve­ta i Ma­ri­ja po hu­ma­nom po­slu kao do­bro­volj­ne bol­ni­čar­ke osta­će upam­će­ne kao ’srp­ske Flo­rens Naj­tin­gel’, ko­ji­ma na hu­ma­nom ra­du sti­žu voj­nič­ka pi­sma (sa­ču­va­na u po­ro­dič­noj ar­hi­vi): 

„Mla­di­ći iz Cve­ti­nog dru­štva ja­vi­li su se u svo­je je­di­ni­ce. Od njih su sti­za­le ve­sti o kon­cen­tra­ci­ji tru­pa na gra­ni­ci i pr­vim us­pe­si­ma srp­ske voj­ske... Dob. S. Ra­ko­če­vić, ar­ti­lje­rij­ski po­ruč­nik ja­vlja se 24. ok­to­bra 1912. sa po­lo­ža­ja pred Bi­to­ljem, po­čet­kom fe­bru­a­ra 1913. iz Pri­zre­na, a no­vem­bra iste go­di­ne iz De­bra. U tom dra­ma­tič­nom i slav­nom vre­me­nu Cve­ta od­la­zi u rat kao do­bro­volj­na bol­ni­čar­ka.

Po­sle po­be­de nad Tur­ci­ma na­sta­je kra­će za­tiš­je i Cve­ta je me­đu ra­nje­ni­ci­ma u Ar­ti­lje­rij­skoj ka­sar­ni u Uži­cu. Kra­jem ma­ja 1913. Cve­ti piše ne­ki Do­bra iz Ve­le­sa, na­go­ve­šta­va­ju­ći no­vi rat sa po­zi­vom da se spre­mi da po­no­vo ra­di kao bol­ni­čar­ka.”

U av­gu­stu iste go­di­ne Cve­ta i Ma­ri­ja su kao is­ku­sne bol­ni­čar­ke u no­vo­o­slo­bo­đe­nim kra­je­vi­ma u Pri­bo­ju i Po­li­mlju. Za za­slu­ge u bal­kan­skim ra­to­vi­ma, uka­zom kra­lja Pe­tra Pr­vog, u ok­to­bru 1913. do­bro­volj­na bol­ni­čar­ka Cve­ta M. Po­po­vić od­li­ko­va­na je Kr­stom mi­lo­sr­đa. 

Go­di­nu da­na ka­sni­je po­čeo je Ve­li­ki rat, Ma­ri­ji i Cve­ti sti­žu no­va voj­nič­ka pi­sma. Njih dve se po­no­vo ja­vlja­ju kao do­bro­volj­ne bol­ni­čar­ke. 

„Iz ro­vo­va sti­žu voj­nič­ke do­pi­sni­ce s po­zdra­vi­ma. Ma­ri­ja je u voj­nom sa­ni­te­tu n naj­mla­đa do­bro­volj­na rat­na bol­ni­čar­ka. Hra­bra de­voj­ka pri­su­stvu­je rat­nim dra­ma­ma ko­je se do­ga­đa­ju u bol­nič­kim so­ba­ma, u ša­to­ri­ma i na ope­ra­ci­o­nim sto­lo­vi­ma. Ka­ta­ri­na Štur­ce­ne­ger iz Švaj­car­ske za­pi­sa­la je u svom dnev­ni­ku: ’Ga­za ce­le ze­mlje ne­će mo­ći da pre­vi­je mi­li­on­ske ra­ne.’

Kad je po­sle Ko­lu­bar­ske bit­ke, po­red ve­li­kog bro­ja ra­nje­ni­ka Sr­bi­ju za­de­si­la i epi­de­mi­ja pe­ga­vog ti­fu­sa, bol­ni­ca je bi­la pre­pu­na ra­nje­ni­ka i bo­le­snih: ’Ni­je­dan rat naš pro­šli ne pru­ža­še nam to­li­ko ja­da i stra­ho­te’, pi­sa­la je po­ro­di­ci ču­ve­na sli­kar­ka Na­de­žda Pe­tro­vić, ko­ja je do­bro­volj­no po­ma­ga­la u rat­noj bol­ni­ci u Va­lje­vu”, be­le­ži Slo­bo­dan Ra­do­vić.

Autor da­lje opi­su­je ži­vot­ni put Ma­ri­je Po­po­vić, ko­ja je po za­vr­šet­ku Ve­li­kog ra­ta ski­nu­la be­li man­til sa zna­kom Cr­ve­nog kr­sta i upi­sa­la se na Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du. Stu­di­je ge­o­gra­fi­je tu će za­vr­ši­ti na­kon če­ti­ri go­di­ne. U je­sen 1923. po­sta­vlja­ju je za su­plen­ta, a 1927. za pro­fe­sor­ku ze­mljo­pi­sa u užič­koj gim­na­zi­ji. Te go­di­ne Ma­ri­ja se uda­je za in­že­nje­ra Alek­san­dra Osi­po­va, Ru­sa ko­ji je 1917. za­vr­šio teh­nič­ki fa­kul­tet u Pe­tro­gra­du s na­me­rom da gra­di pu­te­ve i mo­sto­ve u rod­noj ze­mlji, ali je mo­rao da je na­pu­sti u ve­li­kom ta­la­su „be­le emi­gra­ci­je”.

Do­se­lio se u Uži­ce, pu­te­ve u ovom kra­ju pra­vio. In­že­nje­ra Osi­po­va u škol­skim iz­ve­šta­ji­ma če­sto upi­su­ju kao da­ro­dav­ca užič­koj gim­na­zi­ji u ko­joj ra­di nje­go­va su­pru­ga Ma­ri­ja (ona će, pra­te­ći mu­ža na grad­nji pu­ta, tri­de­se­tih pri­vre­me­no ra­di­ti u gim­na­zi­ji u Plje­vlji­ma, na­kon če­ga se vra­ća u Uži­ce). Ima­ju si­na Mi­ha­i­la, ko­ji će za­vr­ši­ti Me­di­cin­ski fa­kul­tet i ov­de ra­di­ti kao le­kar.

A kad su se ve­li­ke si­le spre­ma­le za no­vi svet­ski rat, Ma­ri­ja Osi­pov se ži­vo se­ća­la tra­gič­nih sli­ka ko­je je vi­de­la u pret­hod­nim ra­to­vi­ma. Za­to u ma­ju 1940. za­vr­ša­va kurs za do­bro­volj­nu bol­ni­čar­ku, što iz­da­tom le­gi­ti­ma­ci­jom po­tvr­đu­je Cr­ve­ni krst Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Ipak, u Dru­gom svet­skom ra­tu ne­će bi­ti u pri­li­ci da ra­di kao do­bro­volj­na bol­ni­čar­ka.

Nje­nog su­pru­ga in­že­nje­ra Osi­po­va, za­to što je Rus, oku­pa­tor de­kre­tom ot­pu­šta iz dr­žav­ne slu­žbe, ali po oslo­bo­đe­nju on ra­di kao voj­ni in­že­njer. Ma­ri­ja na­kon 31 go­di­ne pro­fe­sor­skog sta­ža, 1954. od­la­zi u pen­zi­ju. Umr­la je 1978. go­di­ne.  

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

fidelio
odlican tekst
Molim,zbog dece...
Mozes li malo manje o ratu?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.