Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žene na Balkanu pratile su modu i u antičko doba

One su bile gospodarice kuće, ali i pisarke, babice, sveštenice, čak i vlasnice rudnika, ističe Jelena Anđelković Grašar, autorka knjige „Femina Antica Balcanica”
Сребрна огрлица са кутијом (лево), Камеја у златном оквиру, окачена на ланац, Бела Паланка, четврти век (Фотографије С. Гуцијан)

Kako su izgledale žene u antici, kako su se oblačile, kakve su frizure imale, koji su im bili modni uzori, da li su zaista bile samo ograničene na kuću ili su mogle da se bave i javnim poslovima – ovo su samo neka pitanja na koje odgovore daje knjiga „Femina Antica Balcanica” Jelene Anđelković Grašar u izdanju „Evolute”. Autorka je prošle nedelje u Narodnom muzeju u Beogradu sjajno vodila izložbu o ženi na Balkanu u antičko doba.

Posetioci su mogli da spoje Jelenine reči s predmetima izloženim u muzeju i otkriju razne uloge koje je žena imala u antičkom društvu, a koje se nisu ograničavale samo na porodično ognjište, kako se najčešće misli.

Žena jeste prvenstveno bila gospodarica kuće i majka, ali i lekarka, pisarka, sveštenica, umetnica… Slobodno rođene žene imale su pravo na svoj posed, kao i da učestvuju u dobrotvornim akcijama, mogle su da vode poslove, da poseduju svoje radionice, čak i da imaju svoj rudnik. O svemu ovome svedoče i predmeti koje smo mogli da vidimo, poput medicinskih instrumenata ili pribora za pisanje s kraja prvog i početak drugog veka.

Autorsko vođenje izložbe u Narodnom muzeju u Beogradu

Za lepši pol svakako je najinteresantniji deo izložbe posvećen ženi i modi. Da, i u antičko doba žene su pratile modu, sa osmehom je objašnjavala autorka. Kao što danas postavljamo fotografije na društvenim mrežama, ulepšane uz pomoć raznih filtera, i žene antike su se takođe trudile da sebe predstave u što reprezentativnijem izdanju, o čemu svedoče statue, crteži, nakit sačuvan iz tog doba.

– Na primeru dna ove posude iz četvrtog veka, na kojoj su predstavljeni supruga, muž i dete, žena je prikazana s dijademom na glavi, sa zlatovezom, kragnom od dragog kamenja... Dakle imamo sliku koja je trebalo da pokaže status ove žene, njen ugled u društvu... Ujedno slika slavi i vrednosti porodičnog života – objasnila je Jelena Anđelković Grašar.

Po njenim rečima, ideal koji su oponašale čak i obične žene, a to je bio imperativ za one iz više klase, bila je – carica, njen način odevanja i frizura... Jer, uz odeću je i kosa, sređena na određeni način, bila statusni simbol.

– Dovoljno je samo da pogledate nakit i ono što bi danas nazvali toaletnim priborom – češljeve, paletu u kojoj se drobila šminka, ogledalca, čak i perike i umetke za kosu, pa da bude jasno do koje mere su žene antike brinule o svom izgledu. Nakit se nasleđivao s majke na ćerku, jedino se nije nasleđivalo venčano prstenje – objasnila je autorka, pokazujući kameju u zlatnom okviru okačenu na lanac (Bela Palanka, četvrti vek) i češalj (Ritopek, treći vek).

Drugi uzor koji se oponašao bile su – antičke boginje. Uz ideal ženske lepote, one su bile simboli čestitosti, uzornog vladanja, skromnosti, plemenitosti...

Iako su žene doživljavane kao pratilje očeva i muževa, isključivo u vezi s kućnim poslovima i poslovima sopstvenog ulepšavanja, postoje dokazi da su se bavile raznim profesijama van okrilja porodice. Žene iz nižeg i srednje staleža najčešće su bile babice, pisarke, glumice, igračice... Javne funkcije i političko delovanje ženama je bilo zabranjeno, jedini javni posao kojim su mogle da se bave bio je u domenu religije, pa su bile sveštenice, čuvarke svetinja i običaja. Lekarska profesija je bila rezervisana za muškarce, ali prema nekim podacima, medicinom su se bavile i žene, pre svega kao babice.

Obrazovanju dece žene su posvećivale veliku pažnju – učile ih pisanju, računu, prenosile teološka saznanja, a po nekim izvorima, tako su bile i glavni „krivci” za širenje hrišćanstva... U tome su im pomagale i igračke koje su smatrane važnim za edukaciju dece, poput perli, privezaka, školjki.

Ako su vam ovi redovi zagolicali maštu, kupite knjigu i pravac u Narodni muzej. Izložba traje do 28. avgusta.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srboljub Tudej
Sve je to mnogo lepo. Ali, tada na Balkanu nije bilo Srpkinja!
Драган П.
Србољуб: Непотребна, глупа и злонамерна изјава познатог аутошовинисте, али и ако узмемо да је тачна, то само значи да тадашње становнице овог нашег дела Балкана нису биле лепе као данашње.
Земунац
Јесте ли 100% сигурни?
баба
Jedino ne napisaste kojeg etničkog porekla su bile žene! Sigurno nisu bile samo Rimljanke.
Дан
Појам Римљана је доста широк и они су доводили људе са свих страна империје, од Британије до Ирака !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.