Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZANIMLjIVA ISTORIJA GLAVNOG GRADA

Prvi lift u zgradi bivšeg Ministarstva saobraćaja

Ne zna se zašto je baš današnje zdanje „Železnica Srbije” svojevremeno dobilo kabinu za prevoz putnika na spratove
Први лифт инсталран у палати бившег Министарства саобраћаја на Хајдук Вељковом венцу, Такозвани патерностер са нанизаним кабинама које се непрекидно крећу (Фотографије Жељко Синобад)

Od oko 25.000 liftova koji postoje u zdanjima Srbije više od polovine trebalo bi da se zameni novim, što bi koštalo 450 miliona evra. Onomad je u Privrednoj komori upriličeno savetovanje posvećeno stanju beogradskih liftova. Iako bi zlobnici u tome otkrili povlašćeni položaj žitelja prestonice, reč je zapravo o istini da je Beograd najveći i najnaseljeniji, da se nad njim uzdiže najviše višespratnica, pa u njemu ima i srazmerno više tih „pomagala”.

Prvi lift je delo ruskog konstruktora Ivana Kulina, a instalirao ga je – gde bi drugde – u Zimskom dvorcu u Arhangelsku 1793. godine, u vreme kad je ostatak sveta tek otkrivao dvokrake merdevine. Tri decenije docnije „pokretna soba” predstavljena je i žiteljima Londona, koji su dugo zazirali od te „đavolje naprave”. Tek 1852. godine Elija Otis je konstruisao zaista siguran lift po principima koji se primenjuju i danas.

Nije sačuvan podatak kada je prvi lift stigao u Srbiju, ali hroničari su ustanovili da je najstariji koji još radi ugrađen u objekat u Višnjićevoj ulici broj 3, neposredno po okončanju Velikog rata. Ali i letimičnim uvidom u njegovo stanje može se otkriti da mu je u međuvremenu zamenjena kabina i bar nekoliko vitalnih delova, a ta vrsta „liftinga” ovaj lift diskvalifikuje u svakom ozbiljnom nadmetanju! Jer sličnih, sa starim kućištima, u užem centru ima sijaset. Zato je izazov pronaći najstariji lift koji je još u upotrebi, a isti je kao i kad je ugrađen.

I otkriven je, a skrivao se u palati bivšeg Ministarstva saobraćaja na Hajduk Veljkovom vencu, koju danas koriste „Železnice Srbije”. Inače, reč je o „Otisovom” paternosteru (elevatoru sa nanizanim kabinama koje se neprekidno kreću), koji je instalirao inženjer Stefan Šovič, najverovatnije naš čovek koji se ponemčio, vlasnik fabrike dizalica „Sistem Šileron” iz Beča.

U vreme izgradnje ove palate, koja je trajala od 1927. do 1931. godine, instalirana su dva ovakva sistema liftova, ali je jedan isključen, a delovi korišćeni za manje ili veće popravke njegovog „blizanca”. Sumnju u starost rečenog lifta može izazvati sva sila predratnih i posleratnih dvoraca po prestonici, ali... Pouzdano se zna da u beogradskim dvorovima liftovi nikada nisu ugrađivani ili da se pri rekonstrukciji Starog dvora 1922. godine, namenjenom da bude „venčani poklon” kralju Aleksandru i kraljici Mariji, sa ponosom isticao podatak da je raskošno drveno stepenište, a ne lift, obnovljeno u duhu zamisli prvog projektanta, poznatog srpskog arhitekte Jovana Ilkića. Kasnije je zbilja ugrađen jedan priručni lift, ali tek nakon poslednjeg svetskog rata i samo za tehničke potrebe, a u vreme kada je u njemu stolovao Prezidijum FNRJ.

Prilikom posete liftu u zgradi „Železnica Srbije” vidi se mesingana pločica „Uputstva za upotrebu”, koja je stara koliko i paternoster. Po dužini teksta i količini uglavnom suvišnih informacija i upozorenja može se zaključiti da je reč o prevodu s nemačkog jezika. Ako bi se iko zaneo i poželeo da ga izuči, utrošio bi vremena taman da se popne do poslednjeg sprata, obavi posao zbog kojeg je došao i siđe pešice stepeništem.

Ali, nema inženjera koji i danas ne bi potpisao isto takvo ili barem slično uputstvo: iako je reč o najstarijem „živom” beogradskom metuzalemu, tokom njegovog devetodecenijskog rada nije zabeležena nijedna nezgoda.

Od ljubaznog portira saznaje se da je u „Otisov” paternoster ugrađeno više različitih sigurnosnih sistema koji predupređuju bilo kakvu nezgodu jer se prilikom gradnje ove palate očigledno nije štedelo.

Odglavljivanje

Da li se iko zapitao šta ćemo s liftovima, a tačnije sa zatečenim putnicima prilikom prestanka napajanja električnom energijom, što će se, nažalost, događati češće nego do sada zbog svetske energetske krize? Da li će se u takvim situacijama narod spasavati na „o-ruk” ili kakav drugačiji način, ali svakako da bi i na to trebalo misliti. Dolaze teška vremena, mada se valja nadati najboljem. Narod je posebno zabrinut prilikom posete beogradskim neboderima, ali investitori i nadležni organi tvrde da su upravo aparati u najnovijim, „pametnim” zgradama i najbezbedniji.

(Foto M. Spasojević)

„Veteran” iz Višnjićeve 3   

Priča se da je lift u Višnjićevoj broj 3 u pogon pušten negde oko 1935. godine. Imao je široku kabinu i vrata od kovanog gvožđa. Pretpostavka je da su njegovi prvi korisnici bile jevrejske porodice trgovaca koje su naselile zgradu. Vremešniji žitelji ovog kvarta se sa nostalgijom prisećaju njegovog nekadašnjeg izgleda koji je morao da bude izmenjen iz bezbednosnih razloga. Hroničari su zabeležili i da je pomenuta zgrada među prvima u Beogradu imala i svog liftboja, zaduženog za dočekivanje i ispraćanje gostiju i stanara, baš takvog nekog mladića kakve su u to vreme zapošljavali hoteli i stanari najluksuznijih zgrada u centru.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Махалски гонич
Господине Лазићу, у лифтове се не разумем па не коментаришем, али, Стари двор је пројектовао Александар Бугарски.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.